Krv i limfa

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Krv i limfa su ne samo jedina tečna vezivna tkiva nego istovremeno i jedina vezivna tkiva koja ne sadrže vlakna. Krv kruži unutar krvnih sudova.

Krv

Uloge krvi

Krvne ćelije

Uloge krvi u organizmu su višestruke mada se mogu grupisati u dve osnovne transportna i odbrambena.

Transportna uloga krvi ogleda se u sledećem :

  • prenos kiseonika iz pluća i hranljivih materija (glikoza) iz crevnog sistema do drugih tkiva;
  • prenos ugljen-dioksida iz svih tkiva do pluća, a proizvode razlaganja azotnih jedinjenja iz tkiva do bubrega;
  • prenos hormona od mesta njihove sinteze do tkiva/organa na koje deluju.

Sastav krvi

Krv se sastoji od:

  • krvnih elemenata/ćelija:
    • crvena krvna zrnca (eritrociti),nisu prave ćelije jer nemaju jedro
    • bela krvna zrnca (leukociti)
    • krvne pločice (trombociti)
  • krvne plazme, međućelijskog matriksa.

Krvnu plazmu najvećim delom čini voda (91-92%). Najznačajnije komponente krvne plazme su proteinifibrinogen, imunoglobulini i albumini. Fibrinogen stvaraju ćelije jetre i od njega nastaje fibrin za vreme procesa koagulacije. Pri povredi krvnog suda fibrin van krvnih sudova se taloži zajedno sa krvnim ćelijama pri čemu se na površini izdvaja serum (vidi sliku na str. 3). Imunoglobulini učestvuju u odbrambenim reakcijama imunog sistema. Albumini su transportni proteini krvne plazme (prenose npr. lipide, neke hormone i jone) i održavaju stalan osmotski pritisak krvi.

Eritrociti obavljaju prenošenje kiseonika i ugljen-dioksida. Kod većine sisara, osim kod kamila i lama, zreli eritrociti nemaju jedro ni organele. Imaju oblik dvostruko ulubljenog diska čime se njihova površina povećava i time olakšava razmena gasova. Eritrociti su veoma gipki – sa lakoćom se prilagođavaju nepravilnom obliku kapilara kao i promenama njihovog prečnika. Ova osobina eritrocita je veoma značajna, jer je njihov prečnik veći od prečnika najmanjih kapilara.

U citoplazmi eritrocita prisutno je oko 33% hemoglobina – proteina za koji se vezuju kiseonik i ugljen-dioksid. Kada je za njega vezan kiseonik, hemoglobin postaje oksihemoglobin, a kada je vezan ugljen-dioksid on prelazi u karbaminohemoglobin. Ova dva oblika hemoglobina mogu prelaziti jedan u drugi. Ukoliko se, međutim, za hemoglobin veže ugljen-monoksid, hemoglobin prelazi u karboksihemoglobin. To jedinjenje više ne može da prelazi ni u jedan od prethodna dva oblika.Eritrociti čoveka žive oko 120 dana, nakon čega ostareli eritrociti bivaju razloženi u koštanoj srži ili slezini. Eritrociti viših kičmenjaka stvaraju se u koštanoj srži, dok se kod nižih kičmenjaka stvaraju u slezini. Proces stvaranja svih krvnih ćelija naziva se hematopojeza, dok je stvaranje eritrcita - eritropojeza.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Eritrociti

Leukociti se prema izgledu jedra i citoplazme dele na:

  • granulocite (imaju segmentirano jedro i granule u citoplazmi) ipripadaju im:
    • heterofilni (neutrofilni),
    • eozinofilni i
    • bazofilni leukociti
  • agranulocite ( jedro im je celovito, okruglo i u citoplazmi nema zrnaca-granula) i u njih spadaju:

Leukociti učestvuju u odbrani organizama od patogenih organizama (bakterija, gljiva, protozoa, parazitskih crva) i virusa, učestvuju u zapaljenskim procesima i alergijskim reakcijama. Leukociti imaju sposobnost fagocitoze mikroorganizama pa se nazivaju i fagociti.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Leukociti

Trombociti su sitna zrnca pločastog oblika koja ne sadrže jedro i žive veoma kratko. Imaju veoma važnu ulogu u koagulaciji (zgrušavanju krvi prilikom povrede krvnog suda, čime se sprečava oticanje krvi).

Reading.gif
Za više podataka pogledati Trombociti

Limfa

Limfa je bezbojna tečnost, po sastavu slična krvnoj plazmi, ali za razliku od nje limfa sadrži samo leukocite. Cirkuliše kroz poseban sistem kanala – limfotok. Limfa predstavlja posrednika između krvi i tkiva; preko nje do ćelija dospevaju hranljive materije, a u nju, takođe, prelaze mnogi proizvodi matabolizma koji se uzbacuju iz organizma.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Limfa

Literatura

  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Mariček,Magdalena; Ćurčić,B; Radović,I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990