Leptiri

Izvor: Bionet Škola
(preusmereno sa Lepidoptera)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Mala riđa (Aglais urticae)

Klasifikacija


Leptiri (lat. Lepidoptera) je zajednički naziv za jedan od najobimnijih redova insekata. Od ostalih insekata razlikuju se po dva para krila pokrivenih ljuspicama koje su tesno priljubljene i preklapaju se kao crepovi na krovu. (Otuda i potiče naučni naziv ovog reda jer lepidoptera na grčkom znači krilo sa ljuspicama.) Raspon krila se kreće od 3 mm do 30 cm. Najstariji vode poreklo iz gornjeg tercijera, ali se smatra da njihovo razviće počinje već u mezozoiku. Imaju sposobnost viđenja crvene, zelene i žute boje što omogućava pronalaženje cvetova čijim se nektarom, na odraslom stupnju, hrane.

Telesni regioni

Telo leptira je, kao i kod drugih insekata, podeljeno na tri regiona:

1. glava (lat. caput) na kojoj se nalaze:

  • antene koje najčešće imaju mnogo članaka, a dužina im se veoma razlikuje kod pojedinih vrsta; dobro su razvijene kod mužjaka i noćnih leptira; sadrže organe čula mirisa;
  • dva tipa očiju: par složenih (facetovanih) i par prostih očiju (ocelli); ocele nisu prisutne kod svih vrsta;
  • usni aparat koji je prilagođen za sisanje cvetnog nektara; u obliku je dugačke surlice koja je za vreme mirovanja spiralno savijena.

2. grudi (torax) se sastoje od tri segmenta (protoraks, metatoraks i mezotoraks)na kojima se nalaze:

  • dva para krila
  • tri para nogu za hodanje (po par na svakom segmentu); kod nekih familija prvi par je skraćen i nefunkcionalan;

3. trbuh (abdomen) je izgrađen od 10 segmenata; u njemu se nalaze crevni, ekskretorni i polni sistem; tu se nalaze polni organi pa su pojedini segmenti manje ili više modifikovani; kod larvi se nalaze nastavci, abdominalne noge.

Krila

Poseduju dva para najčešće širokih, opnastih krila pokrivenih pljosnatim ljuspicama koja su po građi jedinstvena među svim ostalim insektima. Ljuspice su postavljene slično crepovima na krovu i mogu da sadrže pigment koji krilima daje boju i vrlo često jako lepe šare. Njihova struktura je određena uzdužnim brazdama ili grebenima,pa boja krila može da bude posledica prelamanja (interferencije) svetlosti i to je onda tzv. prelivna ili fizička boja. Tako, uzrok bele boje krila leptira kupusara (Pieris) nije neki beli pigment u ljuspicama, već ona potiče od totalne interferencije svetlosti.

Za vreme letenja prednja i zadnja krila su spojena posebnim aparatom za prikačinjanje pa se time sinhroniztuje pokretanje krila. Razlikuju se 4 osnovna tipa tog aparata:

  • jugate
  • jugo-frenate
  • frenate
  • ampleksiformni

Nervatura krila predstavlja zadebljanja krilnih površina čime se obrazuje potporni okvir, kao i kod drugih krilatih insekata. Krilni nervi se otvaraju prema telu i kroz njih prolazi krv, a glavni nervi sadrže i traheje i nervne završetke. Predstavlja važnu sistematsku karakteristiku i veoma je varijabilna. Kod primitivnijih vrsta prednja i zadnja krila su skoro jednaka i sadrže 5 osnovnih uzdužnih nerava koji su povezani poprečnim nervima. Kod filogenetski mlađih nervatura se redukuje tako što dolazi do sjedinjavanja uzdužnih nerava čime krila postaju mehanički jača. Prostori između nerava nazivaju se ćelijama koje mogu da budu sa sve četiri strane okružene nervima (zatvorene) ili da se pružaju do ivice krila (otvorene).

Holometabolno razviće

Jaja svilene bube
Gusenice svilene bube (Bombyx mori)
Kokoni svilene bube
Adult svilene bube

Leptiri imaju holometabolno razviće, odnosno, prolaze kroz putpunu metamorfozu koja obuhvata 4 razvojna stupnja:

  • jaja
  • larva
  • lutka (pupa)
  • odrasli stupanj (adult ili imago)

Ženke polažu jaja, kojih može biti i više hiljada, pojedinačno ili u grupama u obliku nizova, prstenova ili gomilica na samu biljku ili u njenoj blizini. Tom biljkom će se kasnije hraniti larve. Jaja se prema obliku svrstavaju u dve kategorije: izdužena ili pljosnata. U njima se odvija embrionalno razviće posle koga dolazi do izleganja (eklozije) larvi.

Larve su izduženog crvolikog tela i nazivaju se gusenice. Potpuno su različite od odraslog stupnja kako morfološki tako i u pogledu kopmpletnog načina života. Time je izbegnuta kompeticija između larvi i odraslih jedinki, pogotovo kada se radi o hrani.

Telo im je pokriveno hitinskim izraštajima u vidu dlačica ili čekinja od kojih su neke u vezi sa jednoćelijskim otrovnim žlezdama pa njihov dodir može da izazove zapaljenje kože ili sluzokože. Pored njih, gusenice imaju i žlezde (homologe su pljuvačnim žlezdama) koje proizvode svilaste niti za stvaranje kokona lutke ili gnezda.

Na telu gusenica se razlikuju tri regiona:

  • glava je sa jako hitinizovanom kapsulom i na njoj se nalaze kratke antene, veći broj prostih očiju i usni aparat za grickanje;
  • grudi na kojima su tri para nogu;
  • trbuh na kome se nalaze 3-5 pari tzv. lažnih nogu (pedes spurii) koje su zadebljale i nisu segmentisane (člankovite); one se poslednjim larvalnim presvlačenjem odbacuju.

Gusenice se hrane pretežno listovima biljaka pa se zato smatraju štetočinama. Kao očigledan dokaz toga jeste podatak da su gusenice gubara (Lymantria dispar) sa još nekoliko insekata štetočina 1975. g, kada je njihova brojnost dostigla kulminaciju, uništili toliko stabala u šumama SAD koliko je bilo dovoljno za izgradnju milion stambenih kuća. Najezda gusenica gubara i njihovo prenamnožavanje se javlja kao problem i u Srbiji. Čitav niz leptira, odnosno, njihovih larvi nanosi štetu voćarstvu i drugim poljoprivrednim kulturama.

Posle 4-5 presvlačenja gusenice se učaure i pređu u stupanj lutke. Ispredaju kokon koji obuvata ili čitavo telo lutke ili samo njegov zadnji deo. Ulutkavanje mnogih gusenica vrši se u zemlji. Na kokonu obično postoji jedno mekano mesto kroz koje se izleže odrasla jedinka. Sposobnost prezimljavanja imaju svi razvojni stadijumi, jaja, starije ili mlade gusenice, lutke pa čak i adulti.

Migracije

Preko 200 vrsta leptira podleže seobama, od kojih sunajpoznatije dve leptir monarh Danaus plexipppus i Vanessa cardui. Razlozi njihovih migracija su različiti:

  • promena spoljašnjih, sredinskih činilaca pa se sele npr. u područja koja su hladnija i sa više vlage;
  • privremena prenaseljenost
  • potraga za biljkama kojima se hrane larve i dr.

U jesen desetine miliona jedinki leptira monarha, jednog od najpoznatijih leptira Severne Amerike, se sele na jug da bi izbegli hladnoću i nedostatak hrane za larve u zimskom periodu. U toku migracije sleću na drveće u određenom planinskom području Kalifornije i Meksika, koristeći iz godine u godinu ista stabla. U proleće nove generacije leptira lete nazad ka severu pa njihov ukupan put može da iznosi i nekoliko hiljada kilometara.

Leptiri Srbije

Spisak vrsta leptira koji žive u Srbiji možete pogledati na:

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Klasifikacija leptira



Galerija slika leptira

  • Colias sp.

  • Šumska riđa (Araschnia sp.)

  • Veliki kupusar (Pieris sp.)

  • Pieris sp.

  • Iphiclides podalirius (foto: Vera Knežević)

  • Plavac (Polyommatus sp.) (foto:Vera Knežević)

  • Plavac (Polyommatus sp.) (foto:Vera Knežević)

  • Samotna erebija (Erebia sp.) (foto:Vera Knežević)

  • Samotna erebija (Erebia sp.) (foto:Vera Knežević)

  • Medunikovac (Neptis sp.) (foto:Vera Knežević)

  • Gusenica (foto:Vera Knežević)

Leptiri sa Vlasinskog jezera

  • Leptir.jpg
  • Leptir2.jpg
  • Leptir3.jpg
  • Leptir4.jpg
  • Leptir4a.jpg
  • Leptir13.jpg
  • Leptir5a.jpg
  • Leptir6.jpg
  • Leptir7.jpg

  • Melanargia galathea

  • Melanargia galathea

  • Leptir10.jpg
  • Leptir11.jpg
  • Leptir12.jpg

  • Melanargia galathea

  • Iphiclides podalirius

  • Iphiclides podalirius

  • Iphiclides podalirius

  • Iphiclides podalirius

  • Iphiclides podalirius

  • Iphiclides podalirius

  • Macroglossum sp.

Online predavanje o redu Lepidoptera


Literatura.jpg
Literatura

https://butterflywebsite.com/butterfly-facts.cfm

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
Snežana Trifunović, dipl. biolog
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Leptiri&oldid=29023“