Letenje

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Kondor

Letenje je kretanje životinja kroz vazdušnu sredinu i predstavlja najsavršeniji, često i najbrži oblik kretanja životinja. Organi kojima životinje lete nazivaju se zajednički krila iako su to analogni organi. Sposobnost letenja prisutna je kod insekata (jedini među beskičmenjacima), većine ptica, koje su najbolji letači među kičmenjacima i pojedinih vrsta riba, gmizavaca i sisara.

Oblici letenja

Letenje može biti:

  • aktivno, se zasniva na kontrakciji određenih mišića i pokretanju krila koja u vazdušnoj sredini proizvode aerodinamičke sile neophodne za letenje i
  • pasivno, predstavlja kretanje jedrenjem kroz vazduh (planerni let) kada se krila ne pokreću već se za let samo koriste vazdušne struje.

Vrlo često životinje, koje su aktivni letači, koriste kombinaciju oba ova načina koji se tokom letenja smenjuju tako što pasivan let sledi posle aktivnog koji je obezbedio energiju. Istovremeno u toku pasivnog leta se energija čuva i obezbeđuje za eventualni nastavak aktivnog letenja.

Letenje insekata

Insekti se ubrajaju u najbolje letače među životinjama i jedine među poikilotermima sa sposobnošću letenja. Neki među njima (npr. kućna muva) u tome prevazilaze čak i ptice. Međutim, nisu svi insekti dobri letači, a neki su čak izgubili krila i ne lete. Najveći broj insekata ima dva para krila, mada ima i onih sa jednim parom. Njihov let se zasniva na principu propelera pri kome svaki insekat ima dva propelera koja su postavljena bočno.

Veština njihovog letenja zasniva se na ogromnoj pokretljivosti krila koja omogućava:

  • kretanje u svim pravcima
  • lebdenje u vazduhu
  • postizanje velike brzine; najbži su insekti iz reda dvokrilaca (Diptera) i to posebno obadi koji mogu da dostignu brzinu od čak 1200 km/h
  • dugo, neprekidno letenje kod migratornih insekata (npr. migratorni leptiri prelete i po nekoliko stotina i hiljada kilometara).
Reading.gif
Za više podataka pogledati letenje insekata

Letenje kod kičmenjaka

Među kičmenjaci najslabiji letači sreću se u grupi riba. Neke morske ribe (iz porodice Exocoetidae) mogu da se brzim pokretima repnog peraja izbace iz vode i da zatim mahanjem proširenih, krilastih grudnih peraja lete kroz vazduh nekoliko desetina ili stotina metara. Ovakvo letenje predstavlja način odbrane od neprijatelja.

Na Indomalajskim ostrvima (Indonezija) živi jedna vrsta žabe (iz prorodice Rhacophoridae) koja jedina među vodozemcima jedina ima sposobnost planarnog leta. Prsti prednji i zadnjih udova ove žabe povezani su širokim kožnim opnama i omogućavaju joj preletanje jedrenjem sa grane na granu.

Među gmizavcima takođe jedna vrsta ima sposobnost letenja, gušter zmaj (Draco volans) koji živi na Sundskim ostrvima. Na bočnim stranama trupa razvijena su kožna proširenja u obliku krila koja ovom gušteru omogućavaju preletanje sa drveta na drvo.

Jedini pravi letači među sisarima su slepi miševi koji imaju tanku kožnu duplikaturu (patagium) razapetu između jako raširenih prstiju prednjih udova, zadnjih udova i repa. Kod vrsta koje sporije lete ovakva kožna krila su široka i kratka, dok dugačka i uzana krila imaju vrste sposobne da brzo lete. Slepi miševi imaju dobro razvijen grudni mišić kao i greben na grudnoj kosti za koji se taj mišić vezuje.

Letenje kod ptica

Organi za letenje kod ptica, krila, su nastali preobražajem prednjih udova. Princip letenja ptica se potpuno razlikuje od insekata, pošto njihova krila ne deluju kao propeler već kao vesla. Kod vodenih ptica su čak prilagođena za veslanje prilikom ronjenja kroz vodu ili plivanja. Kod vodenih insekata krila nikada je preuzimaju ulogu kretanja u vodi već to čine neki od ekstremiteta.

Na zadnjem obodu krila nalaze se konturna pera, dugačka i kruta, koja povećavaju površinu za otpor prema potisku vazduha prilikom mahanja krila:

  • kada se krila pokreću na gore konturna pera se razdvajaju i vazduh nesmetano prolazi kroz pukotine između njih
  • pri kretanju krila na dole pera se pomeraju tako da naležu jedna na druga čime se obrazuje široka površina koja stvara vazdušni potisak i snažno pomera telo napred.

Zamahivanjem krilima ptice troše oko 15 puta veću količinu energije nego kada miruju. Zbog toga su ptice razvile posebne oblike letenja kojima je potrošnja energije mnogo manja. Pored aktivnog kretanja, mahanjem krila, ptice koriste i planerni ili klizeći let (jedrenje) kao i lebdenje lepršanjem . Najpoznatija prica koa korissti jedrenje je albatros, istovremeno i najveća ptica među letačima. Mnoge selice, kao što su rode takođe koriste vazdušne struje za prelaženje velikih razdaljina prilikom seobe koja traje 23 dana. Lebdenje lepršanjem price ostvaruju tako što ubrzano zamahuju krilima, pri čemu im je rep raširen čime se postiže uzgon pomoću vetra koji olakšava lebdenje (kod vetruške). Galeb kombinuje aktivno letenje i klizeći let kao i nepokretno lebdenje za šta koristi jake uzlazne struje vazduha koje se dižu uz padine brda.

Na način letenja kao i na njegovu brzinu utiču osobine krila kao što su:

  • veličina površine, mala krila su podesnija za brže letenje, a velika za planerni let
  • odnos dužine i širine, brzi letači imaju duga, uzana i zašiljena krila, dok su kod sporijih letača krila kraća i šira sa dugačkim perima
  • zakrivljenost zadnjeg dela krila
  • oblik, kod većine su lučno savijena (konveksna)
  • prisustvo pukotina i otvora na krilima, kojima se može smanjiti turbulencija pošto otvori propuštaju vazduh čime vazdušne struje klize; karakteristični su posebno kod ptica koje sporo lete ili planiraju.

Literatura

  • Berni, D (1990): Ptice, Mladost, Vuk Karadžić, Svjetlost, Pomurska založba, beograd, Zagreb, Sarajevo, Morska Sobota
  • Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
  • Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.