Limfociti

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
B-limfociti

Limfocit je najmanja ćelija vezivnog tkiva koja ima odbrambenu ulogu tako što, u zavisnosti od vrste, proizvodi antitela ili na različite načine učestvuju u imunom ćelijskom odgovoru. Limfociti se obrazuju u koštanoj srži i timusu kao primarnim limfoidnim organima. U perifernoj krvi čoveka one čine 1/4 do 1/3.

Vrste

Postoje tri osnovne grupe limfocita koji se morfološki ne razlikuju već su razlike samo funkcionalne:

  • B-limfociti su odgovorni za humoralni imunitet; u krvi čoveka ih ima ih znatno manje (12-34%) od T-limfocita;
  • T-limfociti učestvuju u ćelijskom imunitetu; u krvi čoveka ih ima najviše od 66 do 88%;
  • ćelije ubice, nulte ćelije (ćelije prirodne ubice ili NK-ćelije), o kojima se najmanje zna i smatra se da bi mogle biti odgovorne za sprečavanje razmnožavanja nenormalnih ćelija, posebno tumorskih.

Stvaranje limfocita

Kao i sve ostale krvne ćelije nastaju od matične ćelije koštane srži, a jedan deo se obrazuje i u limfnim čvorovima. U toku procesa obrazovanja, limfocitopoeze, prolaze kroz tri oblika:

  • limfoblast, najmlađe ćelije
  • prolimfocit
  • limfocit.

U koštanoj srži i timusu se stvaraju nezrele ćelije i tu počinje njihovo sazrevanje.

Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.