Mahovine

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Mahovine (Bryophyta) su grupa kopnenih biljaka kojoj pripada 10. 000 vrsta, 700 rodova i 110 - 120 porodica, što ih stavlja na treće mesto po raznovrsnosti odmah iza paprati i skrivenosemenica.

Specifičnosti mahovina

Razlikuju se od svih ostalih koonenih biljaka po tome što:

Organi

Od vegetativnih organa mahovine imaju stablo i listove, a nemaju koren. Umesto korena imaju razvijene končaste izraštaje, rizoide kojima se biljka pričvršćuje za podlogu. Upijanje vode i mineralnih materija obavljaju celom površinom tela pa ne poseduju asimilaciona tkiva. Takođe, slabo su razvijena provodna, mehanička i pokrovna tkiva.

Životni ciklus

Smena generacija kod mahovina

Dominanatna generacija mahovina je gametofit, zelena biljka koja obavlja sve vegetativne (životne) funkcije (fotosintezu, snabdevanje vodom, mineralna ishrana). Pošto su stablo i listovi haploidni oni ne odgovaraju organima ostalih kopnenih biljaka.

Sporofit je zadužen za stvaranje spora, u vidu je sporogona (gr. spora = seme; gone = rađanje) na kome se razlikuju:

  • sporangije u obliku čahure čije tkivo prvo mitotičkim, a onda i mejotičkom deobom obrazuje haploidne spore;
  • drška čijim se proširenim delom, tzv. stopalom, sporofit pričvršćuje za zelenu biljku (gametofit).

Gametofit (gametofaza) izrasta iz jednoćelijske spore, tako što se prvo razvija protonema (gr. protos = prvi; nema = konac) koja može da bude u obliku konca ili pločice. Na protonemi se zatim obrazuju pupoljci iz kojih izrastaju izdanci nazvani gametofori koji obrazuju polne organe gametangije.

Razlikuju se dva tipa gametangija:

  • arhegonije (ženske) su višećelijske i imaju oblik flaše u čijem se proširenom delu nalazi jajna ćelija
  • anteridije (muške) su obliku izduženih meškova sa drškom, u njima se obrazuju spermatozoidi sa dva biča, pokretljivi su.

Za oplođenje je neophodna atmosferska voda da bi oslobođeni spermatozoid dospeo do jajne ćelije. Dalje razviće oplođene jajne ćelije (zigota) odvija se u unutrašnjosti arhegonije. Posle nekoliko meseci pa čak i do dve godine iz zigota se razvija sporofit.

Galerija fotografija

Literatura

  • Jančić, R (2004): Botanika farmaceutika, Sl. list SCG, Beograd
  • Kojić, M (1989): Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Tatić, B, Blečić V (2002): Sistematika i filogenija viših biljaka, Zavod za udžbenike i nast. sredstva, Beograd