Sadržaj

1 Meduze: jedinstvene po jedinstvenosti

Meduze: jedinstvene po jedinstvenosti

Umesto uvoda

Ne smete mnogo na sunce, upozoravaju vas sa svih strana. U plićaku vas vrebaju ježevi. Taman ste pomislili da se otisnete na pučinu i usavršite svoj kraul, kad tamo vas čekaju...MEDUZE. (Priznajte mislili ste da ću reći ajkule!) Tako bi otprilike izgledao neki uvod u letovanje, a može i u tekst o lepršavim, prozračnim, pihtijastim, žarećim divnim stvorenjima.

Meduze: jedinstveni žele-kišobrani

Svaka biološka vrsta je neponovljiva kreacija majke prirode, ali je istovremeno bliski ili dalji rođak drugoj vrsti organizama. Čovek je jedinstven po inteligenciji, ali je i pripadnik grupe sisara; orao može da leti, ali je brat noja, ili petla; kornjače imaju koštani oklop, ali su bliska rodbina zmijama i krokodilima; žabe su jedinstvene po skokovima, a drage su sestre daždevnjacima ... Možemo ovako ići unazad, odnosno u pravcu suprotnom od onog u kome se, prema danas preovlađujućem mišljenju, dešavala evolucija i doći do najjednostavnijih među pravim višećelijskim životinjama do – MEDUZA. Tačnije rečeno, doćićemo do tipa životinja nazvanog žarnjaci ili što bi rekli Grci, Cnidaria.

Zašto smo se uopšte trudili toliko da smo vratili evoluciju unazad dolazeći do njih? Po čemu su meduze tako jedinstvene?! Idemo redom...

Uvek su naj...naj...

Meduze imaju oblik kišobrana (otvorenog, naravno!) izgrađenog od samo dva sloja ćelija (sve ostale prave višećelijske životinje su troslojne) između kojih se nalazi želatinozna, pihtijasta masa. Žele je cement koji povezuje te slojeve i istovremeno daje čitavom telu čvrstinu neophodnu da se odupru jakim udarima morskih talasa. U unutrašnjosti je duplja sa samo jednim otvorom koji je istovremeno i usni i analni (bljak!). Oko tog otvora nalazi se venac pipaka ili ručica koji su prisutni i na obodu kišobrana. Meduze su životinje kod kojih se prvi put javlja nervni sistem, naravno, u najprostijem obliku. Sastoji se od zvezdastih nervnih ćelija međusobno povezanih u mrežu. Ako meduzi dotaknete samo jedan pipak, ona će se čitava zgrčiti jer se nadražaj ovom mrežom preneo kroz čitavo telo.

Ovi želatinozni kišobrančici sadrže najviše vode od svih životinja. Ako meduza dospe na kopno i osuši se, od nje ostaje sićušna grudva koja je oko hiljadu puta lakša od žive meduze (preko 95% njihovog tela čini voda). Ovako jednostavne životinje uspele su da prežive period od, smatra se, 650 miliona godina. (Upoređenja radi, starost savremenog čoveka, Homo sapiens sapiens, procenjuje se na oko 35 – 40 000 godina.) Dakle, s' pravom im pripada titula najstarijih eumetazoa. Titula bi mogla da im pripadne i po lepoti jer se neke od njih živo obojene svrstavaju među najlepše životinje.

Smena generacija - polipi i meduze

Koja je ovo sad zavrzlama, sigurno se pitate?! Bez panike – vrlo je jednostavno. Meduze su odvojenih polova, odnosno postoje mužjaci i ženke ali se oni, posmatrani golim okom, međusobno ne razlikuju, kao što se, recimo, odmah vidi ko je koka,a ko petao. Razlika se ogleda u tome što mužjaci proizvode spermatozoide, a ženke jajne ćelije. Obe vrste polnih ćelija se izbacuju u vodu gde se izvrši oplođenje da bi se iz oplođene jajne ćelije razvila trpeljasta larva. Posle određenog vremena ova larva pada na dno mora, pričvrsti se za njega i razvija u polip. Osim po građi, polip se od roditeljske meduze razlikuje po obliku - ima oblik cilindra;zatim, po načinu života -jednim svojim krajem pričvršćen je za podlogu, sesilan;načinu razmnožavanja – polip se razmnožava bespolno, obrazovanjem pupoljaka, dok se meduze razmnožavaju polno. Upravo zbog polipa su ih zoolozi sve do druge polovine XIX veka označavali kao biljne životinje. I tako stalno: od polipa pupljenjem postaju meduze koje rađaju trepljaste larve da bi od njih postali polipi.

Dobri plivači bez pravih mišića

Dva sloja ćelija (spoljašnji i unutrašnji), od kojih se sastoji njihovo telo, izgrađena su u osnovi od ćelija koje nisu ni kožne ćelije, ni mišićne ćelije, ali zato imaju uloge i jednih i drugih. Sastoje se od jednog proširenog dela koji ima ulogu kožne ćelije i na njega se nastavlja izdužen deo – mišićno vlakno. Grčenjem mišićnih vlakana u spoljašnjem sloju dolazi do izduživanja i skraćivanja tela i pipaka, dok se kontrakcijama mišićnih vlakana unutrašnjeg sloja izaziva skupljanje i širenje tela. Ovi jednolični pokreti su dovoljni da se čitavog života neumorno kreću lebdeći i plivajući ispupčenom stranom kišobrana okrenutom u pravcu kretanja.

Lov pomoću harpuna

Posebna osobina ovih životinja jesu žarne ćelije ili knide po kojima su i dobili naučno ime Cnidaria (gr. knide=žara, kopriva). Oni koji su imali bliski susret sa meduzom najbolje razumeju značenje ovih pojmova! Žarne ćelije su skoncentrisane najviše oko usnog otvora i na pipcima. Sastoje se se iz sićušne kapsule u kojoj je spakovan končić na čijem se kraju nalazi bodljica sa ulogom harpuna (zabada se u telo žrtve). Ove ćelije luče parališuću otrovnu supstancu koja može biti fatalna i za čoveka (u pitanju su neke tropske meduze). Žarne ćelije koje su jednom upotrebljene brzo propadaju i zamenjuju se novim. (Savet pisca teksta: ako želite da ulovite meduzu ne dozvolite da ona ulovi vas, odnosno, podmetnite joj neki predmet na koji će ispucati svoje harpune. Savet dat na osnovu ličnog iskustva, jao! kad se samo setim...)

Paralisan plen pomoću pipaka pomeraju do usnog otvora i gutaju. Mogu da progutaju plen koji je nekoliko puta krupniji od njih samih. Varenje započinje u duplji, gde se plen razlaze na sitne čestice, a zatim njih zahvataju posebne ćelije u kojima se varenje dovodi do kraja. Svarena hrana se iz njih prenosi do svih ostalih ćelija. Dakle, varenje počinje van ćelije, a završava se u samoj ćeliji. Nesvareni deo plena i proizvodi samog varenja se istim onim otvorom (moram opet da kažem bljak!) izbacuju u morsku vodu.

Antrafilei

(Tekst o meduzama objavljen je u naučno-popularnom časopisu PET planet)

1 Meduze su ime dobile po ličnosti iz grčke mitologije Meduzi, jednoj od tri nakazne kćeri morskog boga Forkija. Priča kaže da je Meduza bila prelepa devojka sa dugom, talasastom kosom dok je boginja Atena nije pretvorila u nakazu, a njenu kosu u zmije otrovnice. Svako ko bi je ugledao skamenio bi se od straha.

2 Praktičan savet za one koji su imali bliski susret' sa meduzom. Najbolje je, ako je to moguće, na mesto dodira staviti parče svežeg mesa. U mesu se nalaze materije (enzimi) koji razlažu otrove iz žarnih ćelija meduza.

3 Najbliži srodnici meduza su, zamislite samo – korali. Zbog skeleta koji izlučuju korali na prvi pogled nimalo ne liče meduzama, ali njihove srodničke veze odaje unutrašnja građa.

4 Interesantne meduze su one koje ne mogu da rone već plivaju po površini vode, a kao pravo jedro im služi vazdušni mehur. Naročito efektan utisak ostavljaju tzv. portugalske jedrilice (Physalia) sa velikim vazdušnim mehurom sa koga vise grozdovi tamno plavih načičkanih jedinki dugačkih pipaka.

5 Kontrakcije zvona meduza mogu biti 100-140 u min, a i dimenzije mogu biti za divljenje. Neke meduze severnih mora, kakva je recimo Cyanea, dostižu do 2 m u prečniku sa pipcima dužine od 10 – 15 m !

6 Dugački pipci meduzama omogućavaju bogat i raznovrstan ulov jer obuhvataju veliku površinu vode. Tako, npr, meduza drimonema koja ima 0,5 m u prečniku svojim dugačkim pipcima lovi u krugu od 150 m².