Metilji

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
DSCN0981.jpg

Metilji (lat. Trematodes) su najbrojnija grupa pljosnatih crva koja vodi parazitski način života i nema trepljast epitel. Procenjuje se da im pripada od 18 000 - 24 000 vrsta koje su podeljene u dve potklase, od kojih klasa Digenea obuhvata većinu vrsta.

Opšte osobine

Metilji parazitiraju kao:

Zajedničke osobine sa ostalim pljosnatim crvima su:

  • epidermis bez treplji
  • crevni sistem im je nepotpun, sastoji se od: usnog otvora sа pijаvkom, prednjeg (ždrelo i jednjak) i srednjeg creva koje se grana na dve grane i slepo završava, dok zadnje crevo i analni otvor nemaju;
  • izlučivаnje obavljaju protonefridijama
  • nervni sistem je vrpčastog tipa i sastoji se od: moždаne gаnglije, nervnih vrpci (bočne nаjrаzvijenije), poprečnih veza

Telo im je jako dorzoventralno spljošteno i listoliko. Pored osobina koje su već navedene za čitav tip pljosnatih crva, metilji imaju i osobine koje su rezultat njihove prilagođenosti (adaptacije) na parazitski način života.

Adaptacije na parazitski način života

Kao rezultat prilagođenosti na specifičan način života, metilji su dobili određene osobine :

  • imaju razvijene organe za pričvršćivanje za telo domaćina; ti organi su mišićne, tanjiraste pijavke koje su kod najvećeg broja smeštene oko usnog otvora (usna pijavka), dok neki imaju trbušnu (Digenea) ili grupu pijavki na zadnjem kraju tela (Monogenea);
  • čula su slabo razvijena; kod larvi su razvijeni taktilni i hemoreceptori koji im pomažu u pronalaženju domaćina;
  • dobro je razvijen hermafroditni polni sistem (on zauzima najveći deo unutrašnjosti tela); muški polni sistem građen je od para semenika i semevoda; ženski polni sistem osim jajnika i jajovoda sadrži idodatne žumancetne i ljuščane žlezde (oplođeno jaje se izbacuje u spoljašnju sredinu);
  • razviće se odvija preko niza larvalnih stupnjeva, tako da je njihov životni ciklus veoma složen i uključuje najmanje dva domaćina - domaćin u kome parazitira odrasla jedinka (adult) je trajni (primarni) domaćin, dok onaj u kome parazitira larva je prelazni domaćin.

Razvojni ciklus velikog metilja

Razvojni ciklus velikog metilja: larveni stupnjevi: 1. sporocista; 2. redija; 3. cerkarija; 4. metacerkarija
Razvojni ciklus orijentalnog metilja

Razviće velikog, goveđeg metilja (Fasciola hepatica) odvija se preko dva domaćina : neki sisar (govedo, ovca, čovek) i barski puž.

Razviće je cikličan proces i odvija se na sledeći način:

  • iz tela sisara se sa izmetom izbace oplođena jaja;
  • jaja dospevaju u vodu (najčešće neka bara) gde se iz njih razvija larva miracidijum; ona neko vreme pliva po vodi dok ne pronađe domaćina – barskog puža;
  • u barskom pužu se obrazuje nekoliko larvalnih oblika : od miracidijuma se obrazuju sporociste, od njih redije, a od redija postaju cerkarije;
  • cerkarije napuštaju telo barskog puža, plivaju neko vreme, a zatim se pričvrste za neku barsku biljku i tu se učaure (incistiraju) pa se sada nazivaju metacerkarije;
  • hraneći se tim biljkama, ovca (govedo) unese u crevo incistirane metacerkarije;
  • u telu sisara metacerkarije se razvijaju u aktivan stupanj – mladi metilj, koji krvlju dospeva u jetru gde dostiže polnu zrelost i produkuje oplođena jaja.
Reading.gif
Za više podataka pogledati Veliki metilj

Vrste značajne za humanu medicinu

Pored velikog (goveđeg) metilja, neke od značajnih vrsta od kojih mogu oboleti ljudi su:

  • Schistosoma krvni metilj parazitira na pticama i sisarima uključujući i čoveka (kao trajnim domaćinima) i pužu plućašu kao prelaznom domaćinu; izaziva bolest šistozomijaza (schistosomiasis) (bilharzija) od koje danas boluje oko 200 miliona osoba u tropskim zemljama Afrike i Azije (oko 70 zemelja); bolest se manifestuje uvećanjem (otokom) jetre i slezine, oboljenjem urinarnog trakta (praćeno pojavom krvi u mokraći), nadutošću stomaka i slabljenjem pokretljivosti ruku i nogu; u nekim afričkim plemenima bolest je postala uobičajena toliko da se pojava krvi u mokraći kod mladića u pubertetu smatra njegovom polnom zrelošću; čovek se zarazi tako što larve (cerkarije) dospevaju u vodu i aktivno prodiru kroz kožu čoveka za vreme kupanja; ova vrsta metilja je interesantna i po tome što su jedinke odvojenih polova, osobina koja je retka za metilje;
Reading.gif
Za više podataka pogledati Schistosoma
  • orijentalni metilj, Opisthorchis sinensis (Clonorchis) koji je karakterističan za Daleki istog, posebno Kinu; trajni domaćin je čovek a prelazni domaćini su određene vrste puževa i riba; čovek se zarazi jedući meso ribe zaraženo učaurenim larvama metacerkarijama

Klasifikacija

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000