Micetoma

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Micetoma je hronična, specifična, progresivna inflamatorna bolest; ona najčešće zahvata subkutano tkivo, nakon inokulacije određenog mikroorganizma.

Micetoma može biti uzrokovana gljivama ili bakterijama, pa je prema tome klasifikovana na:

  • eumicetomu i
  • aktinomicetomu (1).

Eumicetoma

Madurella mycetomatis

Gljiva prodire, širi se, zahvata kožu i dublje strukture rezultirajući destrukcijom, deformitetom i gubitkom funkcije tkiva, pa shodno tome veoma često je smrtonosna.

Eumicetoma je subkutana gljivična infekcija u kojoj se izazivač javlja u formi manje ili više kompaktnih micelijalnih granula (3-8). Područja gde je eumicetoma endemična bolest su sušne i tople zone sa ograničenim padavinama. Izvorni „pojas micetome“ je u tropskim i suptropskim regionima kao što su delovi južne Indije, Somalije, Senegala, Argentine i Sudana. Veliki broj slučajeva je evidentiran u Sudanu, gde je za period od 2.5 godine zabeležen 1231 slučaj. Glavni uzročnik eumicetome je Madurella mycetomatis. Neočekivano je da M. mycetomatis predstavlja primarnog patogena za ljude. Tačnije, gljive koje je izazivaju su najverovatnije saprobi, koje imaju mogućnost tolerancije nekarakterističnih uslova dok se ne inokuliraju slučajno. Sve u svemu, direktnih podataka za ovu hipotezu još uvek nema. M. mycetomatis se veoma teško izoluje iz zemljišta, što je neočekivano za saprobnu gljivu.

Epidemiologija

Stvarno pojavljivanje i geografska distribucija micetome u svetu nije tačno poznata zbog prirode bolesti koja je najčešće bezbolna, sporo progresivna što dovodi do kasne dijagnoze kod većine pacijenata. Micetoma ima široku distribuciju ali ekstremno nejednaku. Endemična je u tropskim i suptropskim predelima. Geografska distribucija individualnih micetoma organizama pokazuje razumljive varijacije, koje ubedljivo mogu da budu objašnjene na bazi životne sredine. Infekcioni agens se implantira u tkivo domaćina preko povrede na koži.

Klinička slika

Deformitet stopala kao posledica micetome

Predominantnost muškaraca se konstantno pronalazi kod micetome sa odnosom 3.7:1. Ovo je opšta osobina sa većim rizikom izlaganja zemljišnom mikroorganizmu tokom vankućnih aktivnosti. Micetoma se obično javlja kod odraslih između 20-40 godina, u nerazvijenim zemljama. U svakom slučaju, u endemskim područjima deca i stariji ljudi takođe mogu biti obeleli.

Klinička slika micetome je skoro identična bez obzira na organizam koji je izaziva. Kod eumicetome, lezije rastu sporije sa jasno definisanim marginama.

autor teksta: Dejan Stojković