Mitiser

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Mitiser

Mitiser (miteser) ili lat. Demodex folliculorum je sićišni, crvoliki zglavkar iz podklase krpelja i grinja koji kao ektoparazit živi u folikulima dlake i lojnim žlezdama kože čoveka. Kod čoveka se najviše nalazi na licu pri osnovi i sa bočnih strana nosa, u korenu trepavica mada veoma retko se može naći i na drugim delovima tela. Ova vrsta je prvi put opisana 1842. Zaraza ovim parazitom je vrlo česta mada nema patogeno dejstvo, odnosno, bezopasna je za čoveka. Povremeno može uzrokovati neke kožne bolesti kod čoveka. Kod životinja vrste koje su srodne mitiserima izazivaju bolesti koje se nazivaju demodikoze.

Morfologija i način života

Veoma su sitne životinje sa dužinom od 0,3 do 0,4 mm ili preciznije:

  • ženka je dugačka 0, 27 do 0, 44 mm
  • mužjak je dužine od 0,17 do 0,3 mm.

Telo im je izduženo, poluprovidno i sastoji se iz dva dela. Na prednjem delu nalazi se 4 para kratkih nogu koje su izgrađene samo od tri segmenta. zadnji deo tela, iza analnog otvora, je veoma izdužen i podeljen poprečnim prstenovima. Hrane se tkivnim tečnostima domaćina.

Noću mogu da napuste folikul dlake i da se kreću po okolnoj koži brzinom od 8 - 16 cm/sat izbegavajući svetlost. Životni vek ove vrste je nekoliko nedelja.

Razviće

U dlakinim meškovima (folikulima) dolazi do sparivanja ženki i mužjaka. Na istom mestu ženke polažu mali broj jaja (oko 25), oviparne su. Iz jaja se izlegu larve koje imaju tri para zakržljalih nogu koje su u obliku kvržica (tuberkula). Presvlačenjem larvi nastaju nimfe prvog, a njihovim presvalčenjem nimfe drugog reda. Nimfe drugog reda imaju formirana 4 para ekstremiteta i usni aparat i probražavaju se u ženke i mužjake.

Sistematika

Srodne vrste

Rodu Demodex pripada oko 65 vrsta koje su najsitnije među zglavkarima. Osim na čoveku parazitiraju i na drugim sisarima. Vrste uglavnom nose nazive prema domaćinima na kojima parazitiraju:

Demodikoza ima najveći značaj kod pasa, kako zbog raširenosti infekcije kod ovih životinja, tako i po težini kliničkih promena, prognoze i lečenja. Poznato je i da su neke rase pasa, kao što je npr. nemački ovčar, predisponirane za demodikozu.

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000