Moždane opne

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Crtež moždanih opni čoveka (čeoni presek mozga): 1 -subduralni prostor; 2 - subarahnoidni prostor; 3 - meka moždanica; 4 - paučinasta moždanica; 5 - tvrda moždanica; 6 - kora velikog mozga

Moždane opne, moždane ovojnice ili moždanice (lat. meninges) su vezivni omotači, jedan ili više, na površini CNS-a kičmenjaka koji imaju zaštitnu i metaboličku ulogu. Nalaze se između mozga i lobanje i između kičmene moždine i kičmenih pršljenova. Izgrađene su od rastresitog i gustog vezivnog tkiva.

Moždanice kičmenjaka

Kičmenjaci, zavisno od stupnja evolutivnog razvoja, mogu imati jednu, dve ili tri moždane opne.

Moždane opne kolosuta i riba

Kolouste i veliki broj vrsta riba imaju samo jednu moždanicu, tzv. primarnu moždanu opnu (meninx primitiva). Izgrađena je od struktura kompaktnog vezivnog tkiva u kome se nalaze krvni sudovi i melanofore. Između nje i skeleta (lobanje i kičmenih pršljenova) nalazi se šupljina (duplja) perimeningealni prostor ispunjena rastresitim vezivnim tkivom bogatim masnim ćelijama.

Moždanice suvozemnih kičmenjaka

Kod kopnenih kičmenjaka (vodozemci, gmizavci i ptice), osim sisara i nekih riba (prave košljoribe) primarna moždanica se diferencira na dve opne:

  • tvrdu moždanicu (dura mater), spoljašnja opna fibrozne građe;
  • primarnu meku moždanicu (pia mater primitiva syn. meninx sekundaria) ili leptomeninx , unutrašnja opna od rastresitog vezivnog tkiva.

Perimeningealni prostor je ispunjen cerebrospinalnom tečnošću u kojoj se nalazi CNS vezan jednom vezivnom trakom za okolne skeletne elemente.

Kod nekih ptica dolazi do delimične diferencijacije leptomeninksa na:

  • paučinastu moždanicu (arachnoidea) i
  • sekundarnu meku moždanicu (pia mater), unutrašnju opnu.

Moždanice sisara

Sisari imaju diferencirane tri moždanice:

  • meka (pia mater), naziva se još i sekundarna meka moždanica jer nastaje diferencijacijom primarne meke *moždanice; naleže na nervno tkivo
  • paučinasta (arachnoidea)
  • tvrda (dura mater).

Meka i paučinasta moždanica nastaju diferencijacijom, koja je otišla dalje nego kod ptica, primarne meke moždanice. Obe imaju isto embrionalno poreklo, nastaju od mezenhimskog materijala nervne kreste i mezoderma po čemu se razlikuju od tvrde moždanice koja je čisto mezodermalnog porekla.

Meka moždanica sisara je bogata krvnim sudovima koji prodiru u unutrašnjost mozga i kičmene moždine i snabdevaju ih krvlju. Naleže na CNS prateći sve brazde i vijuge i sa epitelom pojediniu delova mozga formira horioidne pleksuse. Nasuprotot mekoj, paučinasta moždanica je siromašna krvnim sudovima, ali je zato bogata limfom.

Tvrda moždana opna je dobro prokrvljena i obrazuje nabore:

  • uzdužni (sagitalni) koji zalazi između hemisfera mozga;
  • poprečni koji se uvlači između prednjeg i malog mozga.

Između tvrde i paučinaste moždanice nalazi se subduralni prostor, a između paučinaste i meke moždanice je subarahnoidni prostor ispunjen cerebrospinalnom tečnošću.

Moždane opne čoveka

CNS čoveka je, kao i kod drugih sisara, obavijem sa tri moždane opne: tvrdom, paučinastom i mekom. Osim što ga obavijaju, ove opne mu pružaju potporu, štite ga i pregrađuju njegovo tkivo. Upala moždanih opni naziva se meningitis, bolest koja može imati ozbiljne posledice.

Tvrda moždana opna

Predstavlja nastavak gustog vezivnog tkiva koje prijanja na periost kosti. Na njoj se razlikuju dve površine:

  • sinusni endotel je površina okrenuta prema kosti; ima sloj spljoštenih ćelija koje po građi liče na fibroblaste;
  • neurotelijum je površina okrenuta ka paučinastoj moždanici, slične je građe kao prethodna.

Subduralni prostor sadrži malo tkivne tečnosti.

Paučinasta moždanica

Obuhvata dva dela:

  • arahnoidnu membranu koja se ustvari sastoji od pet do osam slojeva spljoštenih ćelija fibroblasta koji su međusobno povezani tako da predstavljaju barijeru između subduralnog i subarahnoidnog prostora čime sprečavaju mešanje tkivne tečnosti i likvora;
  • arahnoidne trabekule su u obliku stubova izgrađenih od kolagenih vlakana; trabekule su isprepletane (paukolik izgled) unutar subarahnoidnog prostora.

Subarahnoidni prostor (spatium subarachnoideum) je na nekim mestima proširen u cisterne, ispunjen likvorom i u njemu se nalaze:

  • arahnoidne trabekule
  • krvni sudovi
  • makrofagi
  • limfociti.

Meka moždanica

Naleže direktno na nervno tkivo CNS-a i sastoji se od nekoliko delova:

  • spoljašnji epitel pije, nalazi se na površini koja je okrenuta ka paučinastoj moždanici;
  • sloj kolagenih vlakana postavljenih paralelno ispod prethodnog sloja;
  • sloj vezivnog tkiva izgrađen od kolagenih vlakana, fibroblasta i makrofaga;
  • unutrašnji sloj pije koji naleže na površinu nervnog tkiva.

Literatura

  • Guyton,A. C, Hall, J. E:Medicinska fiziologija, Savremena administracija, Beograd, 1999.
  • Davidović, Vukosava: Uporedna fiziologija, ZUNS, Beograd, 2003.
  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Mariček,Magdalena; Ćurčić,B; Radović,I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Petrović, V. M, Radojčić, R,M: Uporedna fiziologija (drugi deo), ZUNS, Beograd, 1994.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.