Morski pauci

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Taksonomija:
Sea spider.jpg

carstvo: Animalia
tip: Arthropoda
podtip: Chelicerata
klasa: Pycnogonida (Latreille, 1810)
red: Pantopoda


 

 

Morski pauci(lat. Pycnogonida) su mala grupa (500 vrsta) morskih paukolikih životinja rasprostranjeni od polarnih do tropskih mora. Naseljavaju kako litoralne tako i zone velikih morskih dubina. Položaj ove grupe je dugo bio nepoznat jer su vrlo specifične anatomije. Danas ih većina zoologa svrstava u helicerate zbog što im je: 

  • prvi par ekstremiteta helicere i
  • mozak je slične građe kao kod ostalih helicerata. 


Spoljašnja anatomija


Telo morskih paukova je sićušno veličine od 1mm - 1cm, dok su ekstremiteti jako dugački pa kod nekih vrsta, kao npr. Nymphon rubrum, mogu dostići dužinu i od 25cm (videti sliku). Tako telo izgleda kao da je izgubljeno. Podeljeno je na :

1. prozomu ili glavenogrudni region koji se sastoji od:

  • proboscisa upravljenog ka napred;
  • tri glavena i jednog grudnog segmenta koji su spojeni;
  • tri, četiri ili 5 grudnih (zavisno od vrste) segmenata.

2. opistozomu koja je kao mali dodatak na prozomi koji nosi analni otvor i ne sadrži ekstremitete.


Ekstremiteti

Spoljašnja građa morskog pauka Nymphon rubrum A. i B. prozoma. C. opistozoma. 1. proboscis. 2. helicera 3. palp. 4. noge za nošenje jaja. 5. jaja. 6. noge za hodanje


Sa svakog segmenta prozome polazi po par ekstremiteta:

1. par su helicere koje polaze sa strane baze proboscisa;

2. par su palpi koji su izgrađeni od različitog broja članaka (najčešće od 8-10),a mogu kod pojedinih vrsta da budu i redukovani;

3. par su tzv. ovigerne noge koje služe za nošenje jaja i imaju ih mužjaci, dok su kod ženki redukovane.

4. 4 do 6 pari nogu za hodanje, čiji broj zavisi od broja prozomalnih segmenata. 


Unutrašnja građa


Crevni sistem se sastoji od sledećih delova:

  • usni otvor koji se nalazi na vrhu proboscisa;
  • ždrelo koje je cevasto, proteže se duž proboscisa i njime se usisava i sitni hrana;
  • jednjak, koji se nastavlja na ždrelo a drugim kraje se povezuje sa sledećim delom;
  • srednje crevo je razgranato i predstavlja glavni deo za unutarćelijsko varenje (intracelularno) hrane, a zatim se svarena hrana pomoću nastavaka (nazvanih divertikulumi ili cekumi) transportuje do vrhova ekstremiteta;
  • zadnje crevo koje je vrlo kratko i završava se analnim otvorom.

Krvni sistem je otvorenog tipa. Sastoji se od cevastog srca koje je smešteno u dorzalnom delu miksocela. Krv iz srca izlazi u miksocel, a zatim odlazi u sve delove tela i vraća se ponovo u srce preko otvora nazvanih ostije. Disanje obavljaju celom površinom tela pošto nemaju posebnih respiratornih organa. Nervni sistem je lestvičastog tipa i sastoji se od: dvodelnog mozga koga čine protocerebrum i tritocerebrum;
parno trbušno stablo izgrađeno od 4-5 pari ganglija.
Čula su im najverovatnije slabo razvijena mada o njima ima malo podataka. Zna se za postojanje 4 para prostih očiju, ocela, na zadnjem delu glavenog regiona.

Polovi su odvojeni i mužjaci se razlikuju od ženki po tome što imaju noge za nošenje jaja. Gonade imaju oblik latiničnog slova U
i granaju se slično srednjem crevu zalazeći u ekstremitete. Ženke polažu jaja direktno na noge mužjaka ili ih oni sakupljaju i lepe, a zatim prelivaju spermatozoidima. Kod pojedinih vrsta mladi, koji se izlegu iz jaja, dovršavaju razviće presvlačenjem. Kod pojedinih vrsta mladi ostaju izvesno vreme na mužjacima, dok kod drugih parazitiraju na polipima.

 

Klasifikacija

Familije:

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000