Muva

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Musca domestica

Klasifikacija

  • klasa (Classis): insekti (Insectaa)

Muva je, verovatno, najpoznatiji i brojno najzastupljeniji insekt s tim što se uglavnom tada misli na domaću muvu koja pripada familiji običnih muva ili Muscidae. Veoma su rasprostranjeni insekti i to najviše u blizini ljudskih naselja.


Podela

Prema građi u ulozi usnog aparata muve se dele na dve grupe:

1. muve koje sišu krv i imaju usni aparat za bodenje i sisanje; u ovu grupu spadaju muve familije:

2. muve čiji je usni aparat prilagođen za lizanje pa ne sišu krv, a pripada im, već pomenuta, familija:

Muve koje sišu krv

Muva pecara (Stomoxys calcitrans)

Nalazi se na istim staništima gde i domaća muva i veoma joj je slična, ali se od nje razlikuje po:

  • usnom aparatu koji je prilagođen za bodenje i sisanje
  • položaju na podlozi jer, za razliku od domaće muve čija je glava okrenuta nadole njena je glava podignuta ka gore.

Muva pecara je kosmopolitska vrsta i živi u blizini domaćih životinja (konja, krava) kao i u stanovima čoveka. Na visokim, letnjim temperaturama postaje vrlo agresivna i ujeda što jako peče (po tome je dobila ime). Sisanje krvi traje nekoliko minuta i tako se hrane i ženke i mužjaci. Hrane se na svakih dva do tri dana jer varenje usisane krvi traje toliko.

Ženka polaže 60-70 jaja vrlo brzo po izlasku iz lutke, odnosno, posle devetog dana. Neophodno je i da se u toku tog vremena tri puta hrani da bi položila jaja. U toku svog kratkotrajnog života koji traje oko 70 dana ženka položi ukupno oko 600-800 jaja.

Iz jaja se razvijaju larve koje žive u stajskom đubretu (koprofagi su) i posle 7-8 dana od njih nastaje lutka oblika burenceta. Ceo ciklus razvića traje oko mesec dana.

Ova vrsta muve prenosi sledeće izazivače bolesti:

Muve ce-ce (Glossina)

Žive u tropskim krajevima i predstavljaju prelaznog domaćina tripanozome koju ubodom prenose na čoveka i životinje izazivajući bolesti:

  • Glossina palpalis, prenosi tripanozomu koja izaziva bolest spavanja;
  • Glossina morsitans, prenosilac druge vrste tripanozome koja uzrokuje bolest nagana kod goveda.

Muve koje ne sišu krv

Musca domestica

Domaća, kućna muva (Musca domestica) Familija Muscidae obuhvata preko 4 000 vrsta pa predstavlja naobimniju i najpoznatiju familiju u redu dvokrilaca (Diptera). Veličina tela varira od malih do krupnih formi. Odrasle jedinke žive uglavnom parazitski, hrane se krvlju čoveka i životinja, ali se neke vrste hrane različitim organskim materijama i nisu paraziti.

Tipičan predstavnik ove familije, kućna muva, je kosmopolitska vrsta sivo-crne boje sa četiri uzdužne pruge na leđnoj strani grudnog regiona. Pripada brojno najzastupljenijim insektima, pri čemu je njena brojnost najveća za vreme toplih, letnjih meseci. Polaganje jaja i razviće odvija se na smetlištima, otpacima u domaćinstvu, stajskom đubrivu i sl.

Prenosilac je velikog broja uzročnika oboljenja zbog čega se zajedno sa pacovima i bubašvabama ubraja u vrste od najvećeg značaja sa zdravlje ljudi i širenja epidemija u humanoj populaciji:

  • trbušnog tifusa;
  • paratifus;
  • tuberkuloza;
  • lepra;
  • trahoma;

Muve zunzare

Calliphora erythrocephala je dužine oko 10 mm i živi u stanovima od marta do novembra meseca. Telo je plave boje metalnog odsjaja, a na trbuhu se nalaze bele dlačice. Polaže jaja u materije životinjskog porekla najčešće kuvanom i svežem mesu, a mogu se larve naći i u ranama i crevnom sistemu čoveka.

Calliphora vomitaria je slično prethodnoj vrsti metalnog odsjaja samo ljubičaste boje i nema belih dlačica na trbuhu. Pogoduje joj viša temperatura nego njenoj najbližoj, prethodno opisanoj srodnici pa se u stanovima može naći od aprila do oktobra. Jaja polaže u materijama životinjskog porekla koje su u stanju raspadanja. Može se naći i u nozdrvama ljudi koji spavaju na otvorenom prostoru.

Lucilia cesar se naziva zlatna zunzara po zlatno-zelenoj boji tela. Sitnija je od prethodnih vrsta, dužine 7-10mm. Larve se razvijaju u materijama u raspadanju, a mogu se naći u ranama čoveka i životinja i na leševima. Može da izazove crevni mijazis, a isto tako i da prenese uzročnike mnogih bolesti.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Syrphidae (Diptera) kao oprašivači

Literatura

  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.