Onkogeni virusi

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Onkogeni virusi (tumorski virusi) mogu da izazovu transformaciju (preobražaj, promenu) ćelija domaćina koja se ogleda u tome što one počinju neograničeno da se razmnožavaju. Prvi koji je ukazao na vezu između malignih bolesti i virusa bio je Peyton Rous (1911), koji je ustanovio da se sarkom kod pilića prenosi infektivnim putem.

Danas su brojni virusi poznati kao etiološki faktori u razvoju tumora kod životinja. Nekoliko tipova virusa povezani su sa malignim tumorima ljudi. Procenjuje se da su virusi odgovorni za oko 20% humanih malignih tumora.

Tumori mogu biti:

  • benigni kada formirana masa ćelija ostaje na jednom mestu i ne napada druga tkiva, pa ih je lako hirurški odstraniti.
  • maligni koji napadaju i uništavaju susedna tkiva, i označavaju se kao kancer.

Klasifikacija

Klasifikacija onkogenih virusa izvršena je prema nukleinskoj kiselini koju sadrže i prema biofizičkim osobinama. DNK tumorski virusi se umnožavaju u ćeliji svog prirodnog domaćina, ali u njemu retko vrše transformaciju i nastanak tumora. Isti ti virusi ne mogu da se umnožavaju u nekom drugom domaćinu, ali zato u određenim uslovima mogu u njemu da izazovu pojavu tumora. Tako SV40 virus se replikuje u ćelijama svog domaćina Rhesus majmuna, ali ne izaziva tumore, dok se u ćelijama glodara ne može umnožavati ali dovodi do njihove transformacije. Onkogeni RNK virusi, za razliku od DNK virusa, izazivaju pojavu tumora kod svojih prirodnih domaćina.

Literatura

  • Diklić Vera: Prionska oboljenja CNS, Beograd
  • Džouns S, van Lun B (2002): Genetika za početnike, Hinaki, Beograd
  • Krstić, Lj. (2003): Čovek i mikrobi, Izdavačka kuća Draganić, Beograd
  • Pavlović D: Prionske bolesti, Beograd
  • Šerban Nada (2001): Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd
  • Radulović, Š. (1998):Mikrobiologija sa epidemiologijom, ZUNS, Beograd
  • Ridli M (2001): Genom, Plato, Beograd