Partenogeneza

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Biljne vaši (Aphis sambuci) na lisnoj dršci zove

Partenogeneza predstavlja embrionalno razviće jajne ćelije koja nije oplođena, tj. proces za koji nije potrebno učešće spermatozoida. Otkrio je švajcarski biolog i filozof Charles Bonnet (1720-1793) izučavajući biljne vaši, afide. Partenogeneza je deo normalnog životnog ciklusa mnogih organizama, posebno nižih biljaka i životinja (beskičmenjaka), među kojima su:

Kod biljaka se razmnožavanje pomoću reproduktivnih ćelija, ali bez oplodnje naziva apomiksis.

Partenogeneza kod biljnih vaši

Kod njih se smenjuju dve faze (generacije) što se naziva heterogonija. Tačnije rečeno, smenjuje se jedna polna generacija sa više partenogenetskih (bespolnih) generacija. Poznat je rod Aphis, čije se vrste većinom, od proleća do jeseni razmnožavaju partenogenetski, a u jesen dolazi do parenja posle čega ženke polažu jaja koja se razvijaju tek u proleće i ciklus se ponavlja.

Naime, ženke (prepoznaju se po tome što su bez krila), koje se legu u proleće, razmnožavaju se partenogenetski preko leta dajući veći broj generacija – ženki. Na kraju leta se javlja polna generacija ženki sa krilima. Jaja koja polažu ove ženke bivaju oplođena, prezimljuju i iz njih narednog proleća izlaze ženke – nimfe. One započinju novi ciklus partenogenetskom razmnožavanjem.

Partenogenetske ženke moraju prevazići dva problema koja se inače ne javljaju kada je jejna ćelija oplođena spermatozoidom. Jedan je aktivacija razvića, tj. aktivacija jajne ćelije da otpočne sa brazdanjem. Kako se to dešava kod partenogenetskog razvića, nedovoljno je danas poznato (bar ono što je piscu ovih redova dostupno iz literatura). Drugi problem je što jedra embriona treba da imaju somatski broj hromozoma kao i ženka – roditelj. To se najčešće reguliše modifikovanim mehanizmima mejoze.

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000