Plazmodezme

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Plazmodezma

Plazmodezme su mali kanali, veze između biljnih ćelija kojima se ostvaruje njihov morfološki i metabolički kontakt. Prvi ih je krajem XIX veka uočio Tangl, a ime im je dao Štrazburger. Smatraju se i jednom vrstom međućelijskih organela kojima je omogućeno ne samo komuniciranje susednih već i grupe ćelija pa se tako ostvaruje posebna vrsta sincicijuma, višejedarna masa sa zajedničkom citoplazmom. Kod biljnih ćelija, za razliku od životinjskih, postoji samo jedan tip veza između ćelija i to su plazmodezme. Ne obrazuju se kod svih vrsta biljnog tkiva, kao npr. što ih nema između oplođene jajne ćelije i okolnih ćelija. Omogućavaju razmenu vode, raznih hranljivih materije i drugih molekula (uključujući i signalne molekule) između ćelija (intercelularno) (Epel, 1994).

Otkako je elektronski mikroskop postao jedan od naučnih instrumenata na raspolaganju istraživačima, plazmodezme su postale zanimljivo polje istraživanja u biljnoj fiziologiji. Ranije se za njih smatralo da su samo pasivni tuneli kroz koje prolaze mali rastvoreni molekuli, a sada se vode vatrene rasprave o strukturi, sastavu i dinamičnom transportu kroz ove intercelularne kanale. Shodno tome, ovi kanalići su izazvali značajnu raspravu među naučnicima. Neki naučnici ukazuju na to da ćelije viših biljaka nisu prave ćelije pošto nisu fizički razdvojene i strukturno nezavisne jedna od druge.

Broj

Broj plazmodezmi zavisi od:

  • vrste biljaka
  • vrste tkiva
  • starosti ćelije, tako što ih je veći broj kod mladih, nediferenciranih ćelija (smatra se da ih u jednoj ćeliji može biti od 1000-10 000).

Struktura

Pošto je funkcija plazmodezmi usko povezana sa njihovom prilično složenom strukturom, neophodno je prvo nju razjasniti da bismo uopšte mogli govoriti o njihovoj funkciji u biljnim ćelijama. Predstavljaju mostiće citoplazme cilindričnog oblika i prečnika od 20 - 40 nm. Sa bočnih strana su ograničeni ćelijskom membranom i prolaze kroz ćelijski zid. U središnjem delu mostića/kanala nalazi se dezmotubula ograničena membranom i u obliku cevčice. Dakle, dezmotubula je uža cev smeštena u široj cevi koju ograničava ćelijska membrana. Ona predstavlja vezu između endoplazmatičnih retikuluma dve susedne ćelije.

Literatura

  • Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
  • Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
  • Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
  • Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
  • Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.