Plod (biljni organ)

Izvor: Bionet Škola
(preusmereno sa Plod)
Idi na: navigaciju, pretragu
Hesperidijum plod pomorandže: 1- egzokarp: 2- mezokarp; 3- endokarp; 4- ćelije ispunjene sokom; 5- placenta; 6- ostaci žiga
Tikve

Plod je reproduktivni biljni organ koji se posle oplođenja obrazuje iz plodnika. Smatra se preobraženim plodnikom koji u unutrašnjosti zatvara seme (plod je prisutan samo kod skrivenosemenica). Posle oplođenja dolazi do promena u zidu plodnika – on razrasta i obrazuje zid ploda, perikarp (oplodnica).

Delovi perikarpa su:

  • egzokarp (spoljašnji omotač),
  • endokarp (unutrašnji omotač) i
  • mezokarp, koji se nalazi između njih.

Pošto plodnik nastaje od listova, pod mikroskopom se lako uočava da egzokarp potiče od epidermisa naličja, endokarp od epidermisa lica, a mezokarp od mezofila lista.

Podela plodova

Plodovi se dele na:

  • proste,
  • složene i
  • posebnu vrstu – zbirne plodove.

Dalja podela data je u narednoj tabeli:

podela plodova
А) Prosti plodovi B)Složeni plodovi C)Zbirni plodovi
1.pucajući 2.nepucajući dud jagoda
mahuna а) sušni b) sočni smokva kupina
mešak orašica bobica malina
ljuska krupa koštunica ruža
ljuščica ahenija pomum
čahura šizokarpijum
čahura merikarpijum

Prosti plodovi

Orašica, lešnik: 1 - kupula; 2- odrveneli perikarp; 3- seme
Pomum: 1-drška ploda; 2- epidermis sa kutikulom i voskom; 3- razrasla cvetna loža; 4- mezokarp i egzokarp; 5- seme; 6- endokarp

Prosti plodovi nastaju od tučkova jednog cveta, a složeni nastaju od cvasti. Prosti plodovi, u zavisnosti od toga kako se seme oslobađa iz ploda – da li oplodnica puca ili se seme oslobađa truljenjem oplodnice, mogu biti:

  • pucajući i
  • nepucajući.

Pucajući plodovi su :

  • mešak, koji puca po jednom šavu (kod božura, kukureka, ljutića);
  • mahuna, koji puca na dve polovine duž šava i glavnog nerva (kod graška, pasulja);
  • ljuska i ljuščica,ljuska puca na dva dela pri čemu se odvaja središnja pregrada na kojoj su semena; ljuščica se od ljuske razlikuje samo po tome što su joj dužina i širina iste (kod šeboja, kupusa);
  • čahura, koja se otvara na više načina :

Nepucajući plodovi mogu biti:

  • sušni i
  • sočni.

Sušni nepucajući plodovi imaju suvu oplodnicu i iz njih se seme oslobađa truljenjem oplodnice. Njima pripada:

  • orašica koja može biti:
    • sa tvrdom, odrvenelom oplodnicom (lešnik, žir),
    • sa dlačicama za raznošenje vetrom (maslačak),
    • sa izraštajima u vidu kukica kojim se zakačinju npr. za krzno životinje itd.
  • ahenija i krupa kao posebni oblici orašice; kod krupe je seme sraslo sa plodom (kukuruz, pšenica), dok kod ahenije nema tog srastanja (suncokret).
  • šizokarpijum se sastoji iz dve srasle orašice, nastale od dva oplodna listića (karpela), koje se posle sazrevanja odvajaju cepanjem (kod mrkve, kukute, kima i dr.);
  • merikarpijum takođe nastaje od dva oplodna listića, ali se kad sazri cepa na četiri orašice.

Sočni nepucajući plodovi imaju mesnatu oplodnicu, a semena se oslobađaju njenim truljenjem. U sočne plodove spadaju:

  • koštunica i
  • bobica.

Kod koštunice jedan deo oplodnice je sočan, jestiv, dok je drugi odrveneo (koštica) i u njemu se nalazi seme. Plod koštunice imaju možda najpoznatije među biljkama:

Poseban oblik koštunice je plod pomum, prisutan kod:

Pomum se obrazuje srastanjem dobro razvijene cvetne lože i samog ploda. Endokarp pomuma je jako čvrst i gradi kućice u kojima su semena.

Bobica je plod kod koga su sva tri sloja oplodnice sočna i imaju ga:

Postoje i posebni oblici bobice kao što su:

  • hesperidijum kod pomorandže ili limuna;
  • tvrda bobica (pepo) koju imaju lubenica, dinja, tikva i dr.

Zbirni plodovi

Zbirni plodovi nastaju od cveta koji ima mnogo tučkova, pri čemu se od svakog tučka obrazuje poseban plodić. Plodići ne opadaju svaki za sebe, već su povezani nekim delom cveta. Takvi su plodovi jagode, maline, kupine. Kod jagode sitne plodiće povezuje razrasla cvetna loža koja je sočna i jestiva.

Složeni plodovi

Složeni plodovi nastaju od cvasti, ali ne opadaju svaki za sebe, nego su međusobno povezani nekim od delova cvasti. Tako npr. kod smokve je razraslo vreteno cvasti koje se uvlači unutra i nosi mnogobrojne orašice. Kod duda orašice povezuje razraslo vreteno i međusobno srasli, sočni cvetni listići.

Slike

Literatura

  • Blaženčić, Jelena (1990): Praktikum iz anatomije biljaka sa osnovama mikroskopske tehnike,Naučna knjiga, Beograd
  • Janjatović, V. (1988), Botanika, Novi Sad
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
  • Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
  • Nikolić,R, Pavlović, S, Živanović, P. (1989): Praktikum iz anatomije biljaka, Meidicnska knjiga, Beograd-Zagreb
  • Tatić, B, Petković, V. (1998): Morfologija biljaka, ZUNS, Beograd