Polno vezane osobine

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Na polnim hromozomima se pored gena koji određuju pol, nalaze i geni za druge, telesne osobine. Geni smešteni na polnim hromozomima koji određuju telesne osobine nazivaju polno vezani geni, a osobine koji oni određuju su polno vezane osobine. Nasleđivanje takvih gena razlikuje se od nasleđivanja gena smeštenih na telesnim hromozomima.

Nasleđivanje polno vezanih osobina otkrio je Tomas Morgan kod vinske mušice. Ukrštajući mušice sa crvenom (dominantna osobina) i belom bojom (recesivna osobina) očiju dobio je odstupanja od očekivanih mendelskih odnosa fenotipova. Fenotipski odnos u F2 generaciji nije uvek bio 3:1 već se razlikovao u zavisnosti od toga da li je ženka imala bele oči, a mužjak crvene ili obrnuto. Bele oči su većinom imali mužjaci. Iz toga je zaključio da je nasleđivanje bele boje očiju vezano za polne hromozom.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Mendelova pravila nasleđivanja

Nasleđivanje vezano za X hromozom

Kod čoveka se razlikuje nasleđivanje vezano za X hromozom i za Y hromozom. S' obzirom da se na Y hromozomu nalazi mali broj gena za telesne osobine, od većeg značaja je nasleđivanje vezano za X hromozom. Preko 200 osobina kod čoveka uključujući neka oboljenja (atrofija optičkog nerva, juvenilni glaukom, hemofilija, neki oblici daltonizma itd.) su pod kontrolom gena na X hromozomu.

Geni na X hromozomu muškarca nemaju odgovarajuće parnjake na Y hromozomu pa se zbog toga nasleđuju na poseban način, drugačiji od gena na autozomima. Tako se recesivan alel za neku bolest prisutan na X hromozomu uvek ispoljava kod muškaraca, dok kod žena samo onda kada se nalazi na oba X hromozoma. Žene koje samo na jednom X hromozomu imaju recesivan alel su zdrave. Nazivaju se heterozigotni prenosioci zato što taj recesivan gen prenose kako na sinove tako i na kćerke. Sinovi koji naslede X hromozom sa recesivnim alelom biće bolesni. Kćerke koje naslede recesivan alel od majke biće bolesne samo ako im je otac bolestan. Zato se recesivne osobine vezane za X hromozom češće ispoljavaju kod muškaraca nego kod žena. Recesivno vezano za X nasleđuju se hemofilija (produženo vreme zgrušavanja krvi) i daltonizam (slepilo za boje).

Dominantne bolesti vezane za X hromozom su relativno retke i javljaju se dva puta češće kod žena nego kod muškaraca.

Nasleđivanje vezano za Y hromozom

Holandrično nasleđivanje (Y-vezano nasleđivanje) je nasleđivanje gena na Y hromozomu koji se nazivaju se holandrični geni. Geni na Y hromozomu su pojedinačni, odnosno, nemaju odgovarajuće parnjake na X hromozomu pa se nalaze u tzv. hemizigotnom stanju. Prenose se samo sa očeva na sinove i nikada se ne ispoljavaju kod kćerki. Kod čoveka se tako nasleđuje: dlakavost ušiju, rupica na bradi i sl.

Literatura

  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.