Pravi gnjurci

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Pravi gnjurci (Podicipediformes) su red ptica letačica, vodenih ptica veoma sličnih severnim gnjurcima od kojih se, između ostalog, razlikuju i po tome što su rasprostranjeni po čitavom svetu, dok se severni gnjurci nalaze samo na severnoj hemisferi.

Rasprostranjenost i stanište

Rasprostranjeni su skoro u čitavom svetu osim na Arktiku, Antarktiku, nekim okeanskim ostrvima. Naseljavaju slatkovodne bare i jezera kao i sporotekuće reke do 3000 m nadmorske visine. Vrste koje žive na severu se zimi sele na jug gde se gnezde na velikim kopnenim vodama ili morskim obalama. Gnezdo prave od vodenih biljaka, najčešće trske i ono liči na plutajući splav. Na njega stalno moraju da dodaju nove biljne delove jer čim se pokvasi gnezdo počinje da tone u vodu.

Spoljašnja morfologija

Vodene ptice čije je dežmekasto, vretenasto telo prilagođeno plivanju i ronjenju. Perje na leđnoj strani tela je smeđe-sivo do crno, dok je trbušna strana svetlija. Polovi su međusobno jako slični, osim što su ženke često sitnijeg tela i manjeg kljuna od mužjaka. Svadbeno perje se razlikuje po svetlijim ili različito obojenim perima na glavi i vratu.

To su srednje do velike ptice 22 - 76 cm i težine 100 - 1600g, sa kratkim do umereno dugačkim kljunom. Krila su kratka, a rep nedostaje. Dužica oka može biti grimizna (purpurna), žuta ili smeđa. Noge su kratke, smeštene sasvim pozadi na telu i plavo-crne boje. Tri prsta su okrenuta ka napred, a jedan ka nazad i naviše (hallux). Nisu spojeni plovnim kožicama već svaki prst ima proširenja u vidu režnjeva koji liče na češalj.

Ishrana

Hrane se ribama, vodenim insektima, rakovima, mekušcima i malim kičmenjacima. Istovremeno su oni hrana i love ih ljudi, jastrebovi, sokoli, štuke i dr.

Interesantna pojava kod ovih ptica jeste da gutaju sopstveno perje pa čak i svoje mladunce njima hrane. Ne zna se tačno uzrok ovakvom ponašanju, ali se pretpostavlja da ono pomaže pri varenju tako što smanjuje opterećenje želuca. Pomoću progutanog perja se obrazuju kuglice kojima se odstranjuju čvrsti ostaci skeleta, ribljih kostiju i ljuštura rakova.

Razmnožavanje

Sparivanju mužjaka i ženki, koje se odvija u proleće ili zimi, prethodi udvaranje. Ono se sastoji u raskošnom svadbenom plesu na vodi koji je praćen ispuštanjem glasova, svojstvenim svakoj vrsti. Svadbeni ples uključuje istovremeno plivanje ženki i mužjaka, uzletanje sa vode i naglo obrušavanje do same vodene površine.

U izgradnji gnezda i ležanju na jajima učestvuju jedinke oba pola. Ženka snose na svakih dan-dva po jedno jaje sve dok ne snesu 2- 7 jaja. O jajima sepažljivo brinu, tako da ako napuste gnezdo i na kratko, obavezno jaja sakrivaju pokrivajući ih materijalom od koga je načinjeno gnezdo. Posle perioda inkubacije, koji traje od 21 - 3o dana, izlegu se mladunci. Duž leđa imaju prugasto šareno perje koje se zadržava sve do prvog mitarenja. Roditelji ih štite, hrane i zagrevaju kada su temperature previše niske i uče ih ponašanju. Posle 6-12 nedelja postaju samostalni i dobijaju letna pera.

Neke vrste mogu podići 2 ili 3 naraštaja u jednoj sezoni (na svakih 3-6 meseci), dok druge sa razmnožavaju samo jednom u toku godine. Sezonsko razmnožavanje je usaglašeno sa pojavom vegetacije i nivoom vode.

Ponašanje

Odlično plivaju i rone, dok se, zbog nogu postavljenih sasvim na zadnjem delu tela, ne mogu brzo kretati na kopnu. Prilikom uzletanja jako mašu i udaraju krilima po površini vode. Kada se uplaše ili osete opasnost brzo zaranjaju u vodu.

U doba razmnožavanja su u paru ili u porodičnim grupama. Vrste koje pripadaju Stanaricama van sezone parenja ne obrazuju jata, dok selice obrazuju jata od stotina ili hiljada jedinki koja migriraju u područja za prezimljavanje.

Neke vrste ispuštaju jake glasove, posebno tokom sezone parenja, dok su druge gotovo nečujne čak i u vreme parenja. Mnogi pravi gnjurci mogu da ispuštaju 10-12 različitih glasova u rasponu od zviždanja, preko kevtanja i lelekanja do graktanja.

Klasifikacija

Red Podicipediformes se sastoji od jedne jedne porodice Podicipedidae, šest rodova i 22 vrste od kojih su dve izumrle:

Reading.gif
Za više podataka pogledati Pravi gnjurci - klasifikacija

Literatura

  • Brem, A, E. (1982): Život životinja, Prosvjeta, Zagreb
  • Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
  • Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Rašajski, J. (1997): Ptice Srbije, Prometej, Novi Sad