Telesna duplja

Izvor: Bionet Škola
(preusmereno sa Pseudocelom)
Idi na: navigaciju, pretragu
Telesne duplje - ektoderm (plavo), mezoderm (crveno), endoderm (žuto)

Telesna duplja je prostor između telesnog zida i creva ili unutrašnjih organa.

Višećelijske životinje koje nemaju telesnu duplju nazivaju se acelomata i pripadaju im:

  • sunđeri, koji ne samo da nemaju telesnu već nemaju ni crevnu duplju;
  • dupljari, koji imaju crevnu duplju, a prostor između epidermisa i creva ispunjen je mezoglejom;
  • pljosnati crvi kod kojih je prostor između telesnog zida i creva ispunjen parenhimom.

Kod svih ostalih višećelijskih životinja dolazi do obrazovanja, pored crevne duplje, još i telesne duplje koja omogućava da unutrašnji organi budu manje ili više odvojeni od telesnog zida što utiče na evolutivni razvoj životinja.

Parenhim (vezivno tkivo) predstavlja bolji oslonac mišićima nego što je to bila mezogleja kod žarnjaka, ali istovremeno to tkivo ima i negativnosti:

  • sprečava kretanje unutrašnjih organa i njihov rast i razvoj
  • otežava transport materija od creva ka telesnom zidu

Pojavom telesnih duplji se ti problemi rešavaju:

  • kretanjem telesni zid ne povlači unutrašnje organe, koji su ustvari okupani u tečnosti te duplje i mogu slobodno da se razvijaju bez pritiska telesnog zida i tkiva na njih;
  • lakše se odvija difuzija kako hranljivih tako i otpadnih materija
  • zahvaljujući tome životinje se brže kreću i mogu da dostignu veću telesnu masu.

Pored toga što imaju telesne duplje, pseudocelomati imaju i kompletan digestivni trakt sa posebnim otvorima za ulazak hrane i izbacivanje nesvarenih produkata. Time i ishrana i varenje hrane postaju efikasniji jer životinja može da jede pre nego što je završeno varenje prethodno unete hrane. Pseudocelomati su veoma raznovrsna grupa životinja.

Tipovi telesnih duplji

Razlikuju se dva osnovna tipa telesnih duplji:

  • pseudocelom, duplja koja se obrazuje kao ostatak blastocela i označava se još kao primarna telesna duplja, a životinje sa tom telesnom dupljom kao pseudocelomata;
  • celom ili sekundarna telesna duplja koja se obrazuje kao potpuno nov prostor u mezodermu, a životinje koje imaju celom označene su kao celomata.
telesne duplje

Pseudocelom

Pseudocelom ili lažni celom je primarna telesna duplja koja se obrazuje kao ostatak blastuline duplje, blastocela.

U toku embrionalnog razvića u loptastoj blastuli se obrazuje šupljina blastocel, primarna telesna duplja. Ako kod odrasle jedinke zaostane blastocel onda se označava kao pseudocelom.

Pseudocelom je ispunjen tečnošću i nije odvojen sopstvenim omotačem od creva i telesnog zida tako da se crevo kupa u toj pseudocelomskoj tečnosti, a samo je kod usnog i analnog otvora spojeno za telesni zid. Na taj način su omogućene nezavisne kontrakcije telesnog zida i creva (osim na delovima gde se spajaju).

Uloge pseudocelomske tečnosti, odnosno, same duplje su:

  • pseudocelomska tečnost je pod pritiskom tako da ima ulogu hidrauličnog skeleta;
  • transport materija kroz telo tako da crevo pseudocelomata ne sadrži divertikulume, a osim toga ove životinje nemaju krvni sistem.

Životinje koje imaju pseudocelom, kao telesnu duplju, svrstavaju se u zajedničku grupu nazvanu pseudocelomata. To je veoma raznovrsna grupa životinja koje imaju jako malo zajedničkih karakteristika tako da su razdvojene u zasebne filume.

Pseudocelomatama pripadaju sledeći filumi:

Celom

Celom (sekundarna telesna duplja) se razvija u toku embrionalnog razvića u mezodermu, kao potpuno nov prostor; nije ostatak blastocela kao pseudocelom. Obavijen je mezodermalnim epitelom – peritoneumom. Celom je ispunjen tečnošću, ali u njemu, za razliku od pseudoceloma, nema organa. Celomska tečnost ne dolazi u dodir ni sa telesnim zidom ni sa crevom jer je od njih odvojena peritoneumom.

Na peritoneumu se razlikuju dva sloja :

  • parijetalni, spoljašnji sloj okrenut ka epidermisu i
  • visceralni, unutrašnji sloj okrenut prema crevu.

Ova dva sloja se sustiču na dorzalnoj i ventralnoj strani obrazujući dorzalnu i ventralnu mezenteru. Kroz ove mezentere prolaze krvni sudovi, mišići i dr.

Načini postanka celoma

Celom postaje uglavnom na dva načina :

Pri šizocelnom načinu dolazi do razmicanja ćelija mezoderma, a pri enterocelnom celom nastaje kao izbočina creva.

Značaj i uloge celoma

Pojava celoma uslovila je mnoge pogodnosti i preimućstva, kao što su poboljšanje metabolizma, bolja pokretljivost i time prilagođavanje različitim uslovima spoljašnje sredine, koje su dovele do razvoja velikog broja sve složenijih tipova životinja.

Uloge celoma su :

  • celomska tečnost se koristi, kod manje složenih celomata, kao primarni transportni sistem; kod tih celomata peritoneum ima treplje, čijim radom se pomaže cirkulacija celomske tečnosti; kod složenijih celomata razvijen je krvni sistem kao osnovni transportni sistem;
  • od celoma polaze polaze kanali koji ga povezuju sa spoljašnjom sredinom; ti kanali su metanefridije i kanali za izbacivanje polnih ćelija; metanefridije su cevi otvorene na oba kraja, po čemu se razlikuju od protonefridija;
  • u celomu se, kod prostijih celomata, vrši dozrevanje polnih ćelija ; kod nekih, kao što su npr. morski krastavci (bodljokošci), se čak i oplođenje vrši u celomu;
  • celomska tečnost je pod stalnim pritiskom tako da telu daje čvrstinu i pomaže pri kretanju, odnosno predstavlja neku vrstu hidrauličnog skeleta.
Reading.gif
Za više podataka pogledati celomata
Telesne duplje čoveka

Telesna duplja kičmenjaka

Kičmenjaci imaju celom koji je na različite načine, zavisno od tipa životinje i telesnog regiona, razvijen:

  • u glavenom regionu je redukovan
  • u trupnom regionu je podeljen na dva dela:
    • prednji - okolosrčana (perikardijalna) duplja i
    • zadnji, koji se označava kao trbušna duplja.

Kod sisara dolazi do dalje diferencijacije pa se od prednjeg dela trbušne duplje izdvaja grudna (pleuralna) duplja u kojoj se nalaze pluća i koja je, zajedno sa okolosrčanom, dijafragmom odvojena od trbušne duplje. Osim što razdvaja ove duplje, dijafragma učestvuje i u disajnim pokretima.

Galerija

Literatura

  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.