Ptice pevačice

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tigarrr.jpg
Klasifikacija
Carstvo životinje (Animalia)
Tip hordati (Chordata)
Podtip kičmenjaci (Vertebrata)
Klasa ptice (Aves)
Potklasa Neornithes
Nadred ptice letačice (Neognathae, Carinatae)
Red ptice pevačice (Passeriformes)

Ptice pevačice ili vrapčije ptice (Passeriformes) je red ptica letačica koje u donjem delu grkljana imaju razvijen glasni organ syrinx. Ovaj red obuhvata preko polovine svih ptica.

Većina vrsta su ptice male do srednje veličine koje grade vrlo složena, raskošna i lepa gnezda. Međusobno se razlikuju po načinu života.

Opšte karakteristike

Sa više od 5700 vrsta, što iznosi oko 59% od ukupnog broja svih vrsta ptica, Passeriformes predstavlja najveći red u klasi ptica, tako da mnogi istraživači na osnovu ovoga, svrstavaju sve ptice u dve grupe, ptice pevačice i one druge. Članovi ovog reda ptica izuzetno bogatog vrstama su obično malih dimenzija, sa velikim krilima u odnosu na veličinu tela, morfološki su uniformne, terestrične, hrane se uglavnom semenkama voća, nektarom i sitnim insektima. Dva najznacajnija fizička svojstva grupe, zbog čega se često nazivaju ptice pevačice ili penjačice su posebani organi za pevanje i visoko specijalizovana stopala i noge.

Rasprostranjenost i stanište

Rasprostranjene su na svim kontinentima osim na Antarktiku. Istorijska distribucija Passerines je donekle nejasna, iako većina istraživača veruje da su nastale u Južnoj hemisferi, verovatno u kredi. Tokom srednjeg Miocena dogodila se eksplozivna adaptivna radijacija u kojoj Passerines brzo uspostavljaju svoje mesto na životinjskoj mapi. Imajući u vidu veliki broj vrsta i raznolikosti reda Passeriformes, uopšte ne iznenađuje da su uspele da iskoriste i da se prilagode različitim staništima i ekološkim nišama, mnogo više nego bilo koji drugi red. Zauzimaju pašnjake, šume, žbunove, pustinje, planine, urbane sredine, umerene i tropske predele...

Ponašanje

Što se tiče ponašanja, ako postoji nešto što povezuje ove ptice jeste izuzetna vokalizacija i oglašavanje, ali se na osnovu ovih osobina one i medjusobno razlikuju. Postoje tri načina na koje može da se stekne ova osobina, to su učenje, nasledjivanje i inovacije. Sve ptice imaju urođenu sposobnost vokalizacije. Nekoliko vrsta su poznati po svojoj sposobnosti mimikrije, u stanju su da kopiraju zvuke insekata, žabe, i mehaničke zvuke. Ishrana ovih ptica je izuzetno raznolika, tako da postoje ptice koje se hrane insektima koji žive na stablima, neki ih love u letu dok se drugi hrane semenkama biljaka i nektarom.

Reprodukcija

Sve ptice pevačice se rađaju gole, slepe i potpuno bespomoćne, što ih čini potpuno zavisnim od roditelja za hranu. Ptići rastu veoma brzo, međutim, perje se javlja između osam i 45 dana. Jaja su mala, obojena, ili na drugi način označena. Polažu od jednog do 16 jaja. Inkubacija traje oko 14 dana, ali može da traje do 28 dana, pa čak i do 50 dana kod nekih krupnijih vrsta.

Diverzitet

Jedna od najvećih misterija u ornitologiji je pitanje zašto postoji toliko mnogo Passerina u Svetu? Jedno od mogućih objašnjenja je raznolikost i savršenstvo u pravljenju gnezda. Neki istraživači veruju da je izuzetna sposobnost za izgradu gnezda od raznih materijala i, u mnogim slučajevima, veština kamuflaže, obezbedila ovim pticama odlučujuću evolucionu prednost u odnosu na ne-Passerine.

Sistematika

Skoro svi taksonomi se slažu da su Passeriformes monofiletska grupa životinja, odnosno imaju jednog zajedničkog pretka, sa druge strane postoji malo slaganja što se tiče njihove evolucione istorije i genetičkih veza u okviru reda. Osim građe organa za pevanje i građe stopala, Passerines su izuzetno slične morfologije. Razlike koje postoje u organima za oglašavanje podelile su sve ptice pevačice na dva podreda - Tiranni (Suboscines) i Passeri (Oscines).

Tri grupe ptica, Acanthisittidae, Menuridae, i Atrichornithidae, su veoma problematične kad je u pitanju klasifikacija. Pre 1975. se smatralo da pripadaju podredu Tiranni, medjutim neki istraživači su ih smatrali podredom Passeri, dok ostali smatraju da zbog svojih primitivnih karakteristika treba da budu svrstani u poseban podred.

U svetu postoji više od 5000 vrsta, što predstavlja oko 60% ukupnog broja vrsta ptica. Red se, prema prethodnom mišljenju, deli na četiri podreda:

Literatura

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Rašajski, J. (1997): Ptice Srbije, Prometej, Novi Sad