Pukotinaste veze

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pukotinasta veza

Pukotinaste veze (engl. gap junction) pripadaju komunikacijskom tipu veza između dve susedne ćelije koje su strukturno uobličene i mogu se posmatrati pod elektronskim mikroskopom. Preko njih se ostvaruje komunikacija između susednih ćelija putem jona i malih metabolita. Prostor između ćelija u spoju je sveden na pukotinu od 2-4 nm, po čemu su veze dobile naziv.

U organizmu čoveka obrazuju se između:

  • ćelija jetre, hepatocita; određeni metabolički delovi jetre obrazuju metabolički sincicijum tako što je oko 5000 ćelija međusobno povezane te su im citoplazme u kontinuumu;
  • radnih ćelija srca, kardiocita;
  • između nervnih ćelija u CNS-u, naročito u hipotalamusu, gde se nazivaju električne sinapse.

Struktura pukotinastih veza između bilo kojih od navedenih tipova ćelija je identična, a razlika je samo u funkcionisanju.

Struktura

Osnovu građe čini kanal koji prolazi kroz membrane ćelija i međućelijski prostor. Kanal je izgrađen od dva polukanala, nazvana konekson (povezivač), a svaki od njih daje po jedna ćelija koja je u vezi.

Konekson je izgrađen od 6 subjedinica koje su raspoređene u obliku rozete. Svaka od subjedinica izgrađena je od proteina koneksin. Šest koneksina se udruže i rasporede u vidu rozete pa nagrade polukanal konekson. Dva koneksona, svaki iz po jedne ćelije, nagrade celovit kanal kroz koji se ostvaruje komunikacija između susednih, povezanih ćelija.

Otvaranje i zatvaranje koneksona je po principu rada blende na fotoaparatu i aktivno je regulisano. Na taj način se komunikacija između ćelija može povećati ili ograničiti. Kroz kanal, koji je hidrofilan, mogu da prolaze sitni molekuli metabolita, joni kao i molekuli ATP-a.

Električne sinapse

Pukotinaste veze između neurona u CNS-u i kardiocita u srcu nazivaju se električne sinapse jer se njima brzo prenosi akcioni potencijal sa jedne na drugu ćeliju. Ovom vezom se prenosi sa ćelije na ćeliju velika količina jona koji pripremaju narednu ćeliju za prenos akcionog potencijala. U srcu se tako kontrakcije šire kroz srčane ćelije, a u hipotalamusu se obrazuju lokalni krugovi odakle se pružaju akcioni potencijali pa su neuroni u stalnoj aktivnosti za prijem signala.

Ispitivanjem na životinjama koje upadaju u zimski san, kakva je npr. tekunica, ustanovljeno je da za vreme hibernacije dolazi do povećanja broja električnih sinapsi. To je poslužilo kao osnova za istraživanja kojima se čovek sintezom koneksina uvodi u stanje hibernacije da bi bio u stanju da prevali dugačka kosmička putovanja. Međutim, ta istraživanja nisu dala odgovarajuće rezultate.

Literatura

  • Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
  • Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
  • Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
  • Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
  • Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.