Razviće životinja

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Mejoza I i II u oogenezi
Spermatozoid na površini jajne ćelije
Vrste brazdanja (s leva na desno): ravnomerno brazdanje oligolecitnih (izolecitnih) jaja (morski jež), neravnomerno brazdanje mezolecitnih jaja(žaba), diskoidalno brazdanje teloelcitnih jaja (ptice), površinsko brazdanje centrolecitnih jaja (insekti)
Načini gastrulacije

Ontogenetsko (individualno) razviće (grč. ontos = biće; genesis = postanak, razviće) obuhvata procese probražaja oplođenog jajeta ili nekog drugog začetka, koji potiče od roditeljskog organizma, u novu odraslu jedinku.

Izraz razviće se u biologiji upotrebljava sa dva različita značenja: filogenetsko i ontogenetsko razviće. Filogenetsko (evoluciono) razviće označava stupnjevite istorijske preobražaje živog sveta, koji otpočinju jednostavnim oblicima i vode ka sve složenijim formama života. Ontogenetsko (individualno) razviće obuhvata procese probražaja oplođenog jajeta ili nekog drugog začetka, koji potiče od roditeljskog organizma, u novu odraslu jedinku (grč. ontos = biće; genesis = postanak).

Polno i bespolno razmnožavanje

Diferencijacija dve morfološki i funkcionalno različite vrste polnih ćelija (gameta) je evolutivna prilagođenost na polno razmnožavanje, pri kome se rekombinacijom naslednih svojstava postiže varijabilnost potomstva sa svim biološkim prednostima. Zato je rezultat polnog razmnožavanja potpuno nov organizam, a ne čista reprodukcija. Prednost polnog razmnožavanja je da se njime dobija potomstvo sa novim kombinacijama gena, pa prema tome i naslednih osobina, čime se postiže velika varijabilnost fenotipova. Ona je preduslov za veću otpornost prema nepovoljnim uticajima spoljašnje sredine i za veću sposobnost prilagođavanja promenama životnih uslova, pa prema tome i za održavanje i evoluciju živog sveta. Naprotiv, bespolno razmnožavanje, koje je identična reprodukcija, analogna kloniranju, i kod kojega promene mogu nastati samo mutacijom, ne osigurava varijabilnost, prilagođavanje promenama u spoljašnjoj sredini i otpornost na delovanje štetnih spoljašnjih faktora i mutacija. Zato već kod bakterija i protista postoje prvi pokušaji delimične razmene naslednog materijala (konjugacija). Čak i hermafroditske životinje izbegavaju samooplođenje.

Prilagođenost na polno razmnožavanje dovela je do podele ćelija na dve kategorije:

  • telesne (somatske) ćelije, koje izgrađuju sva tkiva i organe
  • polne ćelije (gameti), koje se nalaze u tkivu polnih žlezda (gonada).

Somatske ćelije se umnožavaju mitozom, koja predstavlja identičnu reprodukciju, a polne ćelije sazrevaju deobom koja je samo za njih specifiča, mejozom.

Osnovne faze ontogenetskog razvića životinja

Gametogeneza

Prva faza onogenetskog razvića je faza gametogeneze – razviće gameta:

Suštinski proces u ovoj fazi je mejoza kojom se broj hromozoma redukuje na polovinu – postaje haploidan. Kod čoveka nastaju polne ćelije sa 23 hromozoma (podsetimo se da telesne ćelije imaju duplo veći broj hromozoma, 46).


Oplođenje (fertilizacija)

Oplođenje koje predstavlja spajanje ženskog i muškog gameta. Spajanjem njihovih jedara nastaje diploidno jedro oplođene jajne ćelije (zigota) koja se time aktivira da otpočne sa razvićem, odnosno ulazi u treću fazu - brazdanje

Brazdanje

Brazdanje predstavlja seriju uzastopnih mitotičkih deoba oplođenog jajeta čime nastaje višećelijsko telo, najčešće loptastog oblika – blastula. Blastula je izgrađena od jednog sloja ćelija koje opkoljavaju unutrašnju šupljinu.

Gastrulacija

U fazi gastrulacije od jednoslojne blastule nastaje prvo dloslojno, a zatim i troslojno telo gastrula. Slojevi se nazivaju klicini listovi i oni predstavljaju osnove budućih organa.

Organogeneza

U fazi organogeneze, petoj fazi razvića, dolazi do formiranja organa. U svakom od klicinih listova dolazi do obrzovanja grupa ćelija tzv. primarnih začetaka organa. Ovi začeci su najčešće veoma složeni i sadrže ćelije od kojih će nastati ceo sistem organa. U ovoj fazi embrion počinje da pokazuje izvesne sličnosti sa odraslom životinjom (adultom) ili sa larvom, ukoliko razviće obuhvata i larvalni stupanj.

Rast i histološka diferencijacija

Razviće različitih tipova ćelijaObrazovani začeci organa rastu, pa tako životinja stupnjevito dostiže veličinu svojih roditelja. Ranije ili kasnije, ćelije u svakom začetku se histološki diferenciraju, odnosno stiču sposobnost da izvode određene funkcije – diferenciraju se i grupišu u tkiva.

Metamorfoza i regeneracija

Poslednja, sedma faza obuhvata sve procese koji se javljaju u kasnijem životu jedinke, posle larvalnog stupnja ili na stupnju adulta. U te procese spadaju metamorfoza i regeneracija. Larva podleže procesu metamorfoze, kada se preobraća u životinju sličnu adultu. Mnoge životinje poseduju značajnu plastičnost i mogu da zaleče rane nastale u eksperiment u ili u prirodi. Izgubljeni delovi se mogu regenerisati (obnoviti), što znači da se razvojni procesi neki put mogu ponoviti kod odrasle jedinke.

Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Popović, S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Švob, T. i suradnici:Osnove opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990