Iz projekta Bionet Škola

Ribe su slatkovodni i morski organizmi koji su međusobno filogenetski povezani i čine karakterističnu faunu svih mora, okeana i većine slatkovodnih ekosistema naše planete. Samim tim one imaju zajedničke osobine koje ih karakterišu i jasno odvajaju od ostalih klasa filuma Chordata.

Sadržaj 1 Morfologija 2 Anatomija 3 Ekologija 4 Filogenija

Morfologija

Oblik tela. Većina riba ima telo vretenastog oblika koje daje pri kretanju u vodi najmanje otpora. Zato se većina riba koje dobro plivaju, po obliku približavaju idealnoj formi vretena. Ali, ako je plivanje za pojedinu bez značaja, kao što je to slučaj kod riba koje žive pri dnu, telo tada postaje sve više spljošteno, a kad se ribe kreću između stena ili kroz guste spletove biljaka i mulj onda oblik njihovog tela postaje crvolik. Pored toga imamo i čitav niz neobičnih oblika kod riba, kao što je slučaj sa ribom „morski konjic“ koji uspravno pliva kroz vodu ili oblik „loptaste ribe“ koja zaista liči na loptu. Posmatrajući živa bića, možemo lako zaključiti da postoji tesna povezanost između oblika tela i sredine u kojoj životinja živi .Mogli bismo kao opšte pravilo, samo sa malim izuzecima, navesti da velike ribe žive u vodama koje imaju, široko i veliko prostranstvo a da male vrste žive u manjim vodama, raznim rukavcima i potocima. Ribe koje love plen u blizini površine vode imaju, redovno, spljoštena leđa, a kod pojedinih su grudna peraja tako jako razvijena da pod naročitim okolnostima omogućuju i kratak let iznad površine vode. Kod ovih riba je i gubica tako udešena da na lak način hvataju insekte i druge Avertebrata sa površine vode. Većina riba živi u srednjoj zoni vode. Kad posmatramo slatkovodne ribe, onda vidimo da imaju idealne oblike tela vrste koje žive u toku vodene struje, telo im je većinom vretenasto ili liči na torpedo, peraja nikad nisu preterano razvijena i ništa na telu ne postoji što bi davalo otpor vodi. Kao primer za ove ribe mogli bismo uzeti pastrmku (Salmo trutta L.). Ribe koje žive u mirnim slobodnim vodama redovno su izdužene više nego što su široke. Pojedina peraja su im često suviše jako razvijena. Kod riba koje ne žive u slobodnoj vodi, nego između vodenih biljaka, u gustišu rogoza ili trske, telo je većinom zdepasto i bočno spljošteno. Ovaj oblik je najčešće među slatkovodnim vrstama. Ribe koje žive blizini vodenog dna imaju više ili manje ravnu trbušnu liniju, usta su im više povučena na donju stranu a kod nekih vrsta su izdužena u surlicu, a oko njih se ponekad nalaze i brkovi. Kao najpoznatiji primeri ovih riba su Cyprinidae. Kod riba koje leže na dnu, trbušna strana tela je pločasta ili je telo od gore nadole spljošteno a trbušna i grudna peraja služe ponekad za puzanje. Međutim, one ribe koje žive na samom dnu, imaju oblik crva a peraja su im različito preobražena. Stanovnici bara i močvara, koji nemaju dovoljno slobodne vode za disanje, imaju razne pomoćne organe koji im služe za uzimanje vazduha. Ima nekoliko vrsta koje mogu povremeno da izađu na kopno. A poneke vrste, koje žive u barama i močvarama, mogu za vreme suše da prespavaju letnji san. Ribe koje žive u pećinama imaju zakržljale oči, kod nekih su potpuno iščezle a kod mnogih je nestao i pigment iz ćelija kože. Mnoge dubinske vrste poseduju svetleće organe uz pomoć kojih privlače plen.

Peraja. Sve ribe imaju peraja. Razlikujemo neparna peraja, koja se produžuju duž tela, i parna peraja koja leže bočno. Parna peraja nalaze se većinom na grudima ili trbuhu. Neparna peraja mogu ponekad da se produžavaju od glave do repa i od repa do analnog otvora. Ribe se kreću udrima repnih peraja od desne strane na levu i obrnuto. Ostala peraja služe kao organi za krmarenje ili stabilizacioni organi za održavanje ravnoteže. Ribe se kreću relativno brzo. Tako, naprimer, pastrmka može da postigne brzinu od 35 kilometara na sat, štuka do 27 kilometara, mrena do 18 kilometara a šaran, jegulja i linjak do 12 kilometara. Riblji mehur olakšava mnogim ribama plivanje a osim toga izjednačuje specifičnu težinu tela sa vodenim pritiskom i služi kao hidrostatički aparat. Vrlo retko služi kao organ za disanje.

Skeletni sistem. Skelet riba može biti hrskavičav ili koštan, te prema tome i delimo ribe na ribe sa hrskavičavim ( Elasmobranchii ) i koštanim ( Osteichthyes ) skeletom. Kičmeni stub kod riba nije oslonac tela kao kod ostalih kičmenjaka, nego je neka vrsta središne osnove oko koje su pojedini organi sa više ili manje ravnoteže poređani. Ova osobina vezana je sa životom u vodi.

Anatomija

Nervni sistem i čula. Mozak je relativno slabo razvijen. Na njemu razlikujemo veliki mozak, srednji mozak i zadnji mozak. Veliki ili prednji deo mozga većinom je vrlo mali, dok je mali mozak ili zadnji deo mozga naročito velik kod onih vrsta koje se brzo kreću. Uostalom, građa mozga kod pojedinih vrsta riba je različita što umnogome zavisi od načina života ili ishrane. Čulni organi kod riba dobro su razvijeni.Čulo dodira naročito je razvijeno na perajima, na obodima usana i brkovima. Čulu dodira po građi stoji vrlo blisko čulo koje se nalazi u „bočnoj liniji“ koja kod mnogih vrsta riba ide od glave pa sve do repa.Pomoću ovog čula riba se orijentiše o pravcu i jačini strujanja vode i o približavanju nekom čvrstom predmetu.Tako na primer, za štuku je mnogo važnije čulo „bočne linije“ nego čulo vida. Zatim ribe imaju dobro razvijene reflekse za održavanje ravnoteže, koji su smešteni u unutrašnjem delu uva. Pored ravnoteže, uvo služi ribama svakako za primanje izvesnih zvukova na koje ribe sigurno reaguju. Ali da one reaguju na čulo sluha slično kao i čovek ne možemo sa sigurnošću reći. Čulo ukusa smešteno je u usnoj šupljini, ali nije samo na nju ograničeno. Na ukus reaguju i usne, kao i koža glave i brkovi oko usta. Čulo mirisa je različito razvijeno, na njega slabo reaguju štuke, dok je dobro razvijeno kod ajkula, jegulja i drugih. Ali, pored ovih čulnih organa najvažniji je dobro razvijeno i veliko oko. Kod vrsta koje žive blizu površine vode postoji odlična sposobnost za osećanje boje. Osim toga, kod velikog broja vrsta postoji promenljivost boje kože u odnosu na sredinu u kojoj žive pa, prema tome, riba mora prvo okom da oseti boju sredine da bi na nju mogla reagovati. Eksperimentima je uspelo da se ribe dresiraju na pojedine boje i između raznih boja da reaguju baš na odgovarajuću.

Kardiovaskularni sistem. Kardiovaskularni sistem je zatvorenog tipa. Neposredno ispod škržnih lukova nalazi se srce (cor) koje je trodelno vensko i sastoji se od jedne pretkomore, jedne komore i venoznog sinusa. Kroz srce prolazi samo venozna krv. Toplota krvi je promenljiva, što znači da se menja sa temperaturom okoline.“Prema tome, pogrešno je ribe staviti u tzv. „hladnokrvne životinje“, jer toplota njihove krvi u toku leta može da bude i znatno velika“ (Alfred Brem,Život životinja,izdanje 1956.,Beograd).U knjizi „Osnovi prirodnih nauka ІІ“grupe autora izdatoj 1990. u Novom Sadu se kaže da su one pojkilotermne životinje što znači da se prihvata gledište da su Pisces „hladnokrvni organizmi“.

Sistem organa kože. Koža riba je pokrivena većinom krljuštima,koje su proizvod krzna, i koje mogu da budu vrlo sitne, kao što je to slučaj sa jeguljom, dok kod drugih riba mogu da postanu prave oklopne ploče (kod izumrlih vrsta iz grupe Placodermi) ili se pretvore u bodlje. Krljušti se javljaju u četiri osnovna oblika: okruglaste, nazubljene, rombične i u vidu kožnih zubića. Elasmobranchii imaju plakoidne krljušti ili kožne zube. Površina kože bogata je žlezdama, zbog čega je većina riba na površini tela sluzava. Iz žlezda koje luče sluz razvijaju se i takozvani svetleći organi koje nalazimo kod pojedinih vrsta. U koži riba nalazimo i pigmentske ćelije koje daju boju a mnoge vrste riba spadaju u najšarenije i najlepše životinje. Lepota i šarenilo kože naročito se ističu kod pojedinih mužjaka za vreme parenja, kad su u takozvanom „svadbenom ruhu“.

Mišićni sistem. Muskulatura riba je obično vrlo dobro razvijena, zato imaju telo bogato mesom i zato ih mnogi predatori rado love.

Sistem organa za disanje. Organi za disanje kod riba su škrge. Škržne lamele pričvršćene su za škržne lukove. Tipičan broj škržnih lukova je pet. Međutim, ponekad je poslednji škržni luk pretvoren u ždrelnu kost, tako da nalazimo samo četiri škržna luka. Hrskavičave ribe imaju škržne otvore, dok košljoribe nemaju ove otvore. Kod ovih se preko škrga nalaze poklopci koji se pokreću i na taj način omogućuju priticanje sveže vode. Pojedinim vrstama riba mogu i drugi organi da služe kao organ za disanje, tako, na primer, ribe koje skaču po mulju mogu da dišu repom koji ostaje u vodi dok se prednji deo tela izdigne iznad vode.

Sistem organa za varenje. Usta riba često su pokrivena mnogobrojnim zubima. Zubi su po građi slični plakoidnim krljuštima hrskavičavih riba. Ima riba kod kojih ne postoje zubi, kao što je slučaj sa šaranom. Na usta se naslanja ždrelo koje vodi u jednostavan želudac koji ima oblik vreće na čijem se zadnjem delu kod pojedinih riba nalazi slepa vrećica. Dugo tanko crevo više puta je izuvijano, tako da se hrana u njemu duže zadrži i dobro svari. Jetra se nalazi u blizini srca i vrlo dobro je razvijena, naročito kod ajkula. Zadnje crevo je kod pojedinih vrsta različito razvijeno i ima promenljivu dužinu.

Polni sistem. Polni organi riba su odvojeni. Ženke polažu jaja koja najčešće bivaju oplođena izvan tela. Ali ima vrsta kod kojih se jaja oplođuju u telu ženke, te tako postoje „živorotke“ koje i među ribama rađaju žive mlade. Kod pojedinih vrsta postoji naročito dobro razvijena briga za potomstvo o kome se najčešće brine mužjak. U toku razvića riba imamo i stadijum larve, tako da pojedine vrste polagano i postepeno sve više liče na roditelje.

Ekologija

Životni prostor riba je izuzetno veliki. One naseljavaju gotovo sve vode, od dubokih mora do voda koje povremeno presušuju. Rasprostranjene su od ekvatorijalne do polarnih oblasti. Prisutne su u vodama na visini od 6000 metara iznad nivoa mora pa do okeanskih dubina od preko deset hiljada metara. Temperatura tela riba nije postojana, već je u direktnoj zavisnosti od temperature okolne sredine.Istovremeno, s povećanjem temperature vode, kod riba se povećava i potreba za kiseonikom. Potreba za kiseonikom kod raznih vrsta riba je različita. U toku zime, usled snižavanja temperature sredine u kojoj žive, životne aktivnosti riba jako su smanjene. Stvaranje leda na površini vode u izvesnoj meri štiti dublje slojeve vode od dejstva niskih temperatura vazduha, sprečavajući tako njihovo smrzavanje. Na ovaj način, omogućeno je rasprostranjenje riba i u oblastima s veoma niskim temperaturama vazduha u zimskom periodu. Ledeni pokrivač na površini vode može, međutim, imati i negativnu ulogu u životu riba. Otežavajući prodiranje svetlosti, negativno utiče na razvitak mnogih vodenih organizama, posebno zelenih biljaka, koje su značaja za ishranu riba. Takođe, on naglo snižava snabdevanje vode kiseonikom iz vazduha. Zahvaljujući odličnoj provodljivosti zvuka kroz vodenu sredinu, ribe u velikoj meri koriste zvučnu signalizaciju. Na taj način, obezbeđuje se uspešna razmena informacija, i to kako među članovima iste tako i među predstavnicima raznih vrsta. Osim toga, zvučni signali im verovatno omogućuju i bolju orijentaciju u prostoru. U odnosu na osnovni tip staništa, mogu se razdvojiti tri osnovne ekološke kategorije riba: morske, slatkovodne i brakične ili bočatne ribe. Pojedine vrste riba različito se raspoređuju u vodenom prostranstvu, prilagođavajući se pritom specifičnim ekološkim uslovima životne sredine. U morima i okeanima, shodno tome, posebne ekološke kategorije riba predstavljaju obalske, pučinske i dubinske ribe. U slatkim vodama se, u celini uzev, razlikuju rečne ribe i ribe stajaćih voda. Anadromne vrste provode ceo život u moru,a samo za vreme mrešćenja (razmnožavanje) odlaze u slatku vodu. Katadromne vrste žive u rekama a kad dostignu polnu zrelost zbog mršćenja odlaze u more.

Filogenija

Najstariji kičmenjaci su bili aktivno pokretljivi, riboliki vodeni organizmi, bilateralne simetrije tela. Imali su unutrašnji skelet, predstavljen hordom, oko koje su se nalazile koštane tvorevine – kičmeni pršljenovi. Mozak i čulni organi su se nalazili u koštanoj lobanji. Aktivno kretanje omogućavala im je razvijena mišićna segmentacija. Usta su im bila predstavljena jednostavnim otvorom bez vilica, odakle im je i ime Agnatha( a = bez, gnathos = vilica ). Hranili su se pasivno filtriranjem vode, najverovatnije mikroorganizmima i organskim česticama iz mulja i peska. Najstariji fosilni ostaci davno izumrlih predstavnika Agnatha, potiču iz ordovika. Bile su to štitonoše, Ostracodermi, sa kožnim skeletom u obliku koštanih ploča. Današnji predstavnici Agnatha, kolouste (Cyclostomata), predstavljaju reliktne ostatke ove prastare grupe. Pored ostalih odlika svojih predaka, u toku evolucije izgubili su koštani skelet i njihov skelet je isključivo hrskavičav. Oblik tela im je izmenjen i zmijolik. Larve im se hrane na sličan način kao i izumrle Agnathe, dok odrasle životinje vode poluparazitski način života.

Primitivne Agnathe ubrzo su zamenile ribe oklopnjače (Placodermi).One su već imale prave vilice, i razumljivo, lakše i uspešnije dolazile do hrane. Telo ovih najstarijih riba bilo je zaštićeno snažnim koštanim pločama. Glaveni i grudni deo ovog oklopa, bili su pokretno zglobljeni. Imale su parne ekstremitete. Ove ribe sačinjavaju polazne oblike svih današnjih grupa riba.

Gotovo istovremeno; krajem silura i početkom devona, od riba oklopnjača su nastale dve evolutivno više grupe riba – rušljoribe (Chondrichtyes) i ribe sa koštanim skeletom ( Osteichthyes ). Mogući razlog njihovom srazmerno ranom razdvajanju u dve posebne grupe, izgleda da leži u prvobitnoj specijalizaciji predstavnika Chondrichyes na život u moru, a predstavnika Osteichthyes na život u slatkim vodama. Rušljoribe su i dalje ostale stanovnici mora, i pored nekoliko pokušaja naseljavanja slatkih voda. Osteichthyes naknadno naseljavaju i morsku sredinu, čime postaju dominantna grupa riba ne samo u slatkim vodama već i u moru. U vezi sa specifičnim uslovima životne sredine, kod obe grupe riba javljaju se i odgovarajuće morfo - fiziološke adaptacije. Najbrojniju grupu viših riba danas čine košljoribe (Teleostei). One se odlikuju izuzetno velikom raznovrsnošću oblika i velikim brojem predstavnika (preko 20000 vrsta). Među višim ribama najmnogobrojnije su bile danas skoro potpuno izumrle, prastare paleozojske šakoperke (Crossopterygii), sa jednim jedinim živim predstavnikom, Ceratodus forsteri-em.