Rode

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Porodica roda pripada redu štakara i obuhvata 19 vrsta u okviru šest rodova. To su srednje do velike ptice močvarice, sa dugačkim kljunom, vratom i nogama što ukazuje da žive u vlažnom staništu iako neke vrste naseljavaju uglavnom travnate ili oblasti pod šumom.

Spoljašnja morfologija

Sve vrste imaju gotovo sličan izgled sa teškim i velikim telom, dugačkim nogama i vratom. Glava i vrat mogu biti bez perja i jarko obojeni. Najveća vrsta, marabu (Leptoptilos crumeniferus) je visine oko 152 cm i težine 8-9 kg. U poređenju sa njim jedna vrsta rode Ciconia abdimii je visine 75-80 cm i težine od 1-3 kg.

Ženke i mužjaci imaju slično obojeno perje samo što su mužjaci nešto krupniji od ženki. Perje im je obično crne i bele boje sa nekim varijacijama. Tako perje na vratu, glavi i krilima može biti sjajno zelene ili purpurne boje, kao kod vrsta iz roda Ciconia. Neke vrste, kao marabu, na vratu imaju kesicu koju prilikom udvaranja naduvavaju.

Ishrana

Najveći broj vrsta su mesožderi. Hrane se sitnim životinjama poput žaba, riba, insekata, glista, glodara ili čak ptica koje hvataju u plitkoj vodi ili po poljima. Dužina i oblik kljuna prilagođeni su načinu ishrane. Tako vrste iz roda Anastomus imaju kljun čija gornja i donja vilica nisu potpuno spojene, već postoji razmak od nekoliko santimetara što omogućava hvatanje ljušture puževa iz roda Pila. U rodu Mycteria kljun je dugačak i postepeno se sužava ka vrhu koji je osetljiv i prilagođen ishrani u muljevitoj vodi. One hodaju polako kroz plitku, blatnjavu vodu, a kljun zarone u nju i pomeraju ga levo desno. Vrhom koji je osetljiv, otkrivaju plen.

Ponašanje i reprodukcija

Nemaju organ za proizvodnju glasa, ali neke vrste šište kada su uznemirene. Obično žive u jatima izuzev u sezoni parenja. Gnezda prave od isprepletanih grančica kao platformu usađenu na drveće ili obode stena. Često su im gnezda veoma velika, do 2 m u prečniku i oko 3 m u dubinu i koriste ih više godina. Marabu rode istu koloniju mogu da koriste i preko 50 godina. Neke vrste, poput bele rode, gnezdo prave na dimnjacima i krovovima kuća. Gnezda se često prave u kolonijama koje čini nekoliko parova tesno priljubljenih.

Obično mužjaci stižu prvi na mesto gde će se pariti. Svoju teritoriju brane od drugih mužjaka vrlo agresivno. Čak tako u početku reaguju i na ženke, a zatim se primire. Kod vrsta koje žive u kolonijama postoje rituali pozdravljanja čime se parovi međusobno raspoznaju. Kod vrsta koje žive usamljeno takvih rituala nema jer ne postoji ni konkurencija. Osim toga, kolonijalne vrste mogu svake godine obrazovati nove parove mužjaka i ženki.

Tokom izrade novog ili obnavljanja starog gnezda dolazi do čestih kopulacija. Nedelju dana posle prve kopulacije ženka polaže 3-6 kredasto belih jaja, čija inkubacija traje oko pet nedelja. Veličina jaja se kreće od 54 x 45 mm i težine 58 g, kod Ciconia abdimii do 60 x 84 mm i težine od 145 g (maribu roda). Oba roditelja brinu o jajima. Vrlo često su u pričama povezane sa dolaskom beba na ovaj svet, verovatno iz razloga što su dobri roditelji.

Mladunci tek izlegli iz jaja su bez perja i nesposobni su da se brinu o sebi.

Stanište i rasprostranjenost

Naseljavaju močvarna staništa u tropskim i umereno toplim područjima. Najbrojnije su u tropskim delovima Afrike i Azije, a ima ih i u Evropi (dve vrste), Severnoj i Južnoj Americi, od Floride do Argentine, kao i u Australiji (jedna migratorna vrsta crnovrata roda).

Ugroženost

Mnoge vrste roda su u opadanju brojnosti zbog uništavanja njihovih prirodnih staništa, a neke imaju status ugroženih.

Literatura

  • www.oiseaux-birds.com/
Sign 5.gif
Tekst nije završen - radovi su u toku