Rotatorije

Microcodon clavus

Rotatorije (Rotatoria) su beskičmenjaci mikroskopske veličine kod kojih se na prednjem delu tela (glavi) nalazi korona trepalja (cilijarna korona), na zadnjem delu stopalo, a između ova dva krajnja dela je trup. Ima ih oko 2000 vrsta koje najviše naseljavaju slatke i braktične vode, mada ima i onih koje žive u morima i močvarama.

Specifične osobine

Imaju neke osobine po kojima su posebna grupa životinja, kao što su:

• ćelijska, odnosno, jedarna konstantnost;
• anabioza, kada u poluosušenom stanju mogu da provedu dug period u mirovanju i tada su vrlo otporne na nepovoljne uslove u spoljašnjoj sredini; istovremeno u takvom stanju vetar ili životinje ih mogu preneti na velika odstojanja; fascinanatan podatak je da u stanju anabioze mogu da provedu i 3-4 godine, a kada nastupe povoljni uslovi za njihov život za samo nekoliko minuta se vraćaju u aktivnost;
• kod mnogih vrsta postroje samo ženke koje se razmnožavaju partenogenetski.
• ciklomorfoza, koja se ogleda u tome da ženke mogu da promene oblik u toku godine pod uticajem određenih sredinskih činioca; ta sposobnost je u vezi sa partenogenezom.

Način života i građa

Način života ovih sićušnih životinja je raznovrstan:

• neke vrste su sesilne;
• neke se kreću puzanjem ili plivanjem;
• manji broj vrsta su epizoične i parazitske;

Telo je pokriveno kutikulom koja može da:

• u repnom regionu bude u vidu prstenova pa taj deo izgleda kao da je segmentisan.
• oko tela nagradi kućicu (loriku).

Na glavenom delu se nalaze:

• usta koja se nalaze na trbušnoj strani i okružena su koronom od trepalja po kojoj su dobile latinsko ime jer rad trepalja izgleda kao točkovi koji se okreću; pomoću njih se kreću i potiskuju hranu ka ustima; usta se nastavljaju u ždrelo u obliku organa za žvakanje, mastraksa (mastrax) izgrađenog od kutikularnih delova;

čekinje;

• pojedinačne oči i parne očne mrlje;

Trup sadrži mnogobrojne izraštaje u vidu:

• čekinja
• tuberkula
• trnolikih izraštaja
• dorzalne i lateralne antene sa mnogobrojnim dlačicama.

Na granici između trupa i stropala, na sredini leđne strane nalazi se analni otvor.

Stopalo se završava:

• izraštajima kojih ima najviše četiri;
• lepljivim diskom.

Klasifikacija

Ovaj tip životinja podeljen je na tri klase:

1.Seisonacea su isključivo morske vrste koje vode epizoičan način života na rakovima sa najpoznatijim rodom:

• Seison;

2. Bdelloidea su slobodnoživeće, isključivo slatkovodne vrste ženki koje se razmnožavaju partenogenetski; predstavnici su rodovi:

• Philodina;
• rotifer (Rotifera)
• rotatoria

3. Monogononta su isključivo slatkovodne vrste sa izraženim polnim dimorfizmom koje se mogu razmnožavati polno ili partenogenezom; rodovi su:

• Pedalia
• Testudinella
• Callotheca
• Notommata
• Brachionus
• Keratella
• Filinia
• Polyarthra

Literatura

• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
• Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
• Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000

Snežana Trifunović, dipl. biolog