Iz projekta Bionet Škola

Rusa (rosopas, lastina trava, lišavica, lišajnica, zmijino mleko, lastavičina suza) ili lat. Chelidonium majus je biljka iz porodice makova (Papaveraceae).

Sadržaj 1 Naučno ime 2 Sistematika 3 Opis biljke 4 Droga i hemijski sastav 5 Upotreba 6 Literatura

Naučno ime

• Sinonimi:
• Chelidonium hematodes Moench.
• Chelidonium luteum Gilib.
• Chelidonium murale Ren.
• Chelidonium ruderale Salisb.

Sistematika

• carstvo: Plantae
• razdeo: Magnoliophyta
• klasa: Magnoliopsida
• red: Ranunculales
• familija: Papaveraceae
• rod: Chelidonium
• vrsta: C. majus

Opis biljke

Višegodišnja zeljasta biljka uspravnog stabla koje se obraslo oštrim strčećim dlakama. Listovi su krupni, neparno perasto deljeni, na naličju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drškom, a gornji bez (sedeći su). Cvetovi su žuti, sakupljeni na vrhovima stabla u retke štitaste cvasti. Krunični i čašični listići lako opadaju, a prašnika ima veliki broj. Plod je izdužena čahura. Svi delovi biljke sadrže otrovan žutonarandžasti sok.

Droga i hemijski sastav

U žutom soku rusa sadrži veliki broj različitih alkaloida, od kojih su neki srodni opijumu maka. Najbogatiji alkaloidima je koren (do 3%), dok se u stablu nalazi manje - do 1%. Zbog prisustva velike količine alkaloida mnogi fitoterapeuti smatraju ovu biljku otrovnom i pogodnom samo za spoljašnju upotrebu. Toksičnost uglavnom potiče od alkaloida heleritrina. Osim alkaloida ona sadrži i saponine, organske kiseline (helidonsku, limunsku, jabučnu idr.), flavonoide, proteolitičke enzime (razlažu belančevine) i dr.

Upotreba

Rusa se upotrebljava u lečenju bolova u stomaku, bolesti jetre (hepatitis), usaglašavanju rada sistema za varenje, a deluje i na bakterije i to naročito na Gram pozitivne. Postoje i podaci o citostatičkom dejstvu ove biljke pa se njen žuti sok (latex) tradicionalno koristi u skidanju bradavica, žuljeva, lišaja, ekcema i drugih promena na koži. Takođe se u narodnoj medicini koristi za lečenje tumora i promena na ženskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao čaj i sredstvo za ispiranje.

Pri upotrebi ruse treba biti veoma oprezan. Za unutrašnju upotrebu koristi se samo osušena biljka i to sa pauzama: tri nedelje se koristi, a jednu pauzira. Dnevna doza dobro osušene biljke je 2-4 g i u tim, terapeutskim dozama, ne postoji mogućnost trovanja.

Literatura

• Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
• Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
• Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
• Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
• Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
• Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
• Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
• Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd , IP Svjetlost, 1990
• Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
• Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.