Schistosoma

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Schistosoma spp. je krvni metilj koji parazitira na pticama i sisarima uključujući i čoveka (kao trajnim domaćinima) i pužu plućašu kao prelaznom domaćinu.

Značaj za humanu medicinu

Razvojni ciklus

Schistosoma izaziva bolest šistozomijaza (schistosomiasis) (bilharzija) od koje danas boluje oko 200 miliona osoba u tropskim zemljama Afrike i Azije (oko 70 zemelja). Bolest se manifestuje uvećanjem (otokom) jetre i slezine, oboljenjem urinarnog trakta (praćeno pojavom krvi u mokraći), nadutošću stomaka i slabljenjem pokretljivosti ruku i nogu. U nekim afričkim plemenima bolest je postala uobičajena toliko da se pojava krvi u mokraći kod mladića u pubertetu smatra njegovom polnom zrelošću.

Čovek se zarazi tako što larve (cerkarije) dospevaju u vodu i aktivno prodiru kroz kožu čoveka za vreme kupanja u reci. Postoji veća učestalost bolesti kod dečaka i žena zbog toga što su oni u većem kontaktu sa vodom nego ostale grupe stanovništva. U kulturama, kakva su afrička plemena, žene obično nose vodu za domaćinstvo, a dečaci se igraju u vodi ili blizu nje. U nekim regionima su ugroženi muškarci koji se bave ribolovom u slatkim vodama ili poljoprivredom koristeći vodu iz reka za navodnjavanje.

Bolest je otkrio 1851. godine nemački patolog Teodor Bilharz (po njemu je bolest dobila ime bilharzija) prilikom obdukcije u Kasr el Aini bolnici u Kairu. Engleski naučnik Lieper je 1915. god. otkrio puža plućaša kao prelaznog domaćina ove vrste metilja. Prema podacima šistozomijaza je veoma stara bolest čoveka. Kao dokaz toga su kalcifikovana jaja ovog metilja pronađena u egipatskim mumijama starim do 1300 godina pre nove ere.

Vrste roda Schistosoma

Schistosoma haematobium izaziva urinarnu šistozomijazu (opisana u gornjim redovima). Vrsta je rasprostranjena u Africi i Bliskom istoku.

Schistosoma mansoni uzrokuje crevna šistozomijazu i rasprostranjena je u Africi, Bliskom istoku, Brazilu, Venecueli, na Karibima.

Schistosoma japonicum izaziva crevnu šistozomijazu, nalazi se u Kini i Jugoistočnoj Aziji.

Osobine i razvojni ciklus

Ova vrsta metilja je interesantna i po tome što su jedinke odvojenih polova, osobina koja je retka za metilje. Mužjaci i ženke su uvek u parovima i žive u venama trbušne duplje, bubrega i mokraćne bešike. Posle parenja ženka polaže jaja u venama zidova mokraćne bešike i zadnjeg creva. Jaja su krupna i snabdevena bodljom kojom probijaju zid mokraćne bešike i dospevaju u njenu duplju. Povrede koje jaja nanose bubrezima, mokraćnim kanalima i mokraćnoj bešici dovode do zapaljenja, stvaranja rana i pojave krvi u mokraći. delimično se jaja izbacuju mokraćom pa se bolest može utvrditi nalaženjem jaja u mokraći obolele osobe. Čovek predstavlja trajnog (definitivnog) domaćina.

Iz jaja, koja su mokraćom dospela u vodu razvijaju se larve miracidijekoja dospevaju u slatkovodnog puža plućaša (prelazni domaćin). U pužu se razvijaju prvo larve sporociste, a zatim od njih larve cerkarije. Cerkarije napuštaju telo puža, dospevaju u vodu, a zatim aktivno prodiru kroz kožu u telo čoveka. Krvlju dospevaju do jetre gde se vrši njihovo razviće u mlade metilje. Nakon perioda od tri nedelje polno zrele jedinke migriraju u mokraćnu bešiku gde se pare.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Metilji

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Petrov, Brigita (2012): Osnovi zoologije (skripta), Beograd