Seme

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Semena i plodovi različita po veličini, obliku i boji: 1-plod pšenice; 2 - seme suncokret;3 - plod kima ; 4 -seme sočiva; 5 -seme susama; 6 -seme lan; 7 - biber; 8 - seme pasulja; 9 - seme bele bundeve; 10 -seme slatkog graška

Seme je reproduktivni biljni organ prisutan samo kod golosemenica i skrivenosemenica kojim biljka preživljava nepovoljne uslove spoljašnje sredine i u kome se nalazi klica, začetak nove biljke. Razvija se iz semenog zametka, posle oplođenja.

Delovi semena

Na njemu se razlikuju:

  • semenjača i
  • jezgro.

Jezgro sadrži:

  • klicu, koja nastaje oplođenjem primarne ćelije, jajne ćelije (haploidna) i ima diploidan broj hromozoma) ;
  • endosperm koji ima triploidan broj hromozoma jer nastaje oplođenjem sekundarne, centralne ćelije embrionove kesice koja je diploidna.

Semenjača je slabije ili jače razvijena opna koja nastaje od integumenata semenog zametka.

Veličina i oblik semena

Veličina, težina i oblik semena jako variraju kod različitih vrsta biljaka. Posebno velika semena imaju neke palme kao što je kokos, a najsitnija su kod orhideja (stoti delovi miligrama). Interasantan je primer jedne vrste rogača (Ceratonia siliqa) čija su semena toliko postojane (nepromenljive) mase, da su služila kao mera za težinu zlata i drugih plemenitih metala(karat).

Svaka biljka obrazuje veliki broj plodova i semena kojima se rasprostire i time obezbeđuje opstanak sopstvene vrste. Svaka semenka se ne razvija u novu biljku. Mnoga semena dospevaju u nepovoljne uslove za klijanje i razviće. Stvaranjem velikog broja semena se, ustvari, obezbeđuje da se što veći njihov broj nađe u povoljnim uslovima i razvije u novu biljku.

Tipovi semena

Prema vrsti hranljivog tkiva i mestu gde se ono nalazi razlikuju se:

  • semena sa endospermom, kod kojih endosperm čini glavnu masu, dok je klica neznatan deo semena; najrasprostranjeniji je tip semema; imaju ga žitarice i sve ostale trave, biljke iz porodice pomoćnica (Solanaceae), ljiljana (Liliaceae) i dr.
  • semena bez endosperma kod kojih kotiledoni apsorbuju sav ili skoro sav endosperm tako da on ne postoji ili se nalaze jedan do dva sloja ovog tkiva; takvo je seme leptirnjača (Fabaceae), glavočika (Asteraceae), ruža (Rosaceae), krstašica (Brassicaceae) itd.
  • semena sa perispermom koji predstavlja hranljivo tkivo vegetativnog poreklo jer nastaje od nucelusa; imaju ga predstavnici porodice karanfila (Caryophyllaceae), Chenopodiaceae i dr.
  • semena sa endospermom i perispermom sadrže hranljivo tkivo dvojnog porekla i ređe se javljaju; ima ga npr. biber.

Klica

Klica nastaje deobama oplođene jajne ćelije. Na njoj se razlikuju sledeći delovi:

  • korenak,
  • stabaoce sa pupoljčićem
  • kotiledoni.

Literatura

  • Blaženčić, Jelena (1990): Praktikum iz anatomije biljaka sa osnovama mikroskopske tehnike,Naučna knjiga, Beograd
  • Janjatović, V. (1988), Botanika, Novi Sad
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
  • Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
  • Nikolić,R, Pavlović, S, Živanović, P. (1989): Praktikum iz anatomije biljaka, Meidicnska knjiga, Beograd-Zagreb
  • Tatić, B, Petković, V. (1998): Morfologija biljaka, ZUNS, Beograd