Skakavci
Skakavci (lat. Saltatoria ili Caelifera) su insekti pravokrilci čija su glavna karakteristika snažno razvijene zadnje noge koje im omogućavaju kretanje skokovima. Mnoge vrste mogu da prave skokove koji su i do 200 puta veći od njihove sopstvene dužine. Veličina im se kreće od 3 do 65 mm, a kod tropskih vrsta ona može da bude i do 25 cm. Najviše vole suva i topla stepska staništa. Glava je u tzv. ortognatom položaju, odnosno, upravljena je nadole. Usni aparat je prilagođen za grickanje, a antene se sastoje od velikog broja članaka (do 550) i najčešće su čekinjaste ili končaste. Hrane se uglavnom biljnom, a ređe životinjskom hranom (insektima i dr.).
Spoljašnja morfologija
Imaju dva para krila:
- prednja, koja su uska i jače hitinizovana, a kod nekih vrsta, kao što su rovac i popac, su skraćena;
- zadnja , su šira od prednjih i spakovana su, dok skakavac miruje,poput lepeze ispod njih.
Oba para krila imaju zajedničko to što su jako dobro inervisana i pogodna su samo za kraća letenja. Izuzetak u tome je putnički skakavac (Locusta) koji u velikim jatima prelazi ogromna rastojanja.
Osim nekoliko izuzetaka, skakavci imaju aparat za zrikanje i slušne organe koji pokazuje veliku raznovrsnost od vrste do vrste.
Zadnji trbušni segment nosi dva nastavka nazvana cerci koji mogu da budu izgrađeni od jednog ili više članaka. Kod ženki se nalazi legalica različite dužine zavisno od vrste. Tako izuzetno dugačku legalicu imaju vrste iz familije tetigonide (Tettigonidae).
Klasifikacija
Klasifikacije skakavaca se razlikuju toliko da će ovde biti data dva pristupa.
I Tip klasifikacije po kome se među skakavcima se mogu razlikovati:
1.kratkoantenalni skakavci (lat.Caelifera) koji imaju sledeće osobine:
- pipci su većinom kraći od polovine dužine tela;
- legalica je kratka;
- zričeći aparat se nalazi na zadnjim nogama koje taru o pokrilca;
- presvlače se 6-9 puta posle čega postaju polno zreli
- pripadaju im superfamilije:
2. dugoantenalni skakavci, zrikavci i popci, (lat. Ensifera), sa osobinama potpuno suprotnim u odnosu na prethodnu grupu:
- pipci su im duži od polovine dužine tela
- legalica je duga;
- zričeći aparat se nalazi na osnovi prednjih krila, koje taru jedno od drugo i tako proizvode zvuk;
- do postizanja polne zrelosti presvlače se 5-6 puta;
- obuhvataju superfamilije:
II Tip klasifikacije prema kome se red pravokrilaca (lat. Orthoptera) deli na dva podreda:
1. Caelifera kojima pripadaju skakavci sa antenama koje su znatno kraće od polovine tela;
2, Ensifera, zrikavci i popci sa antenama dužim od polovine tela.
Leptophyes
Leptophyes
Literatura
- Blesić, B: Artikulata, PMF - Kragujevac, 2002.
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
- Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Sekulić, R: Upoznajmo insekte, ZUNS, Novi Sad i Beograd, 1982.
