Spermatozoidi

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Spermatozoid
Morfologija spermatozoida: normalnih (prva dva levo) i abnormalnih (s' leva na desno): sa velikom glavom, sa sićušnom glavom, sa dve glave, sa dva središnja dela, izdućžene glave, naborane glave, nepravilan oblik središnjeg dela

Spermatozoidi su muške polne ćelije. Obrazuju se kod kičmenjaka u procesu spermatogeneze u muškim polnim žlezdama - semenicima (testisima).

Građa spermatozoida

U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije. Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije, pa mu je i oblik tome prilagođen.

Sastoji se iz:

  • glave – grade je jedro i akrozom;
  • vrata – u kome su smeštene dve centriole (jedna će obrazovati deobno vreteno prve deobe posle oplođenja, a drugi predstavlja bazalno telašce biča spermatozoida);
  • središnjeg dela – u kome su smeštene mitohondrije (sadrže ATR koji je izvor energije za kretanje spermatozoida);
  • biča (repa) kojim se spermatozoid kreće.

U polnim odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše 3 dana.

Akrozom

Akrozom je organela koja se nalazi u prednjem delu spermatozoida i služi za njegovu interakciju sa jajnom ćelijom prilikom oplođenja. Nastaje od Goldžijevog aparata tokom spermiogeneze kada se spermatide transformišu u spermatozoide.

Hidrolitički enzimi

Akrozom čoveka sadrži hidrolitičke enzime kao što su:

  • hijaluronidaza
  • kisela fosfataza
  • neuramidaza
  • esteraza
  • proakrozin/akrozin i dr.

Prilikom oplođenja kada spermatozoid akrozomom dodirne primarnu opnu jajne ćelije dolazi do akrozomske reakcije u toku koje se ovi enzimi izlučuju procesom egzocitoze.

Akrozomska reakcija

Akrozomska reakcija

Akrozomskom reakcijom postižu se važne funkcije koje određuju sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju:

  • oslobađanje hidrolitičkih enzima pomoću kojih spermatozoid prodire u jajnu ćeliju;
  • promena omotača postakrozomskog predela na kome su receptori odgovorni za interakciju spermatozoida i jajne ćelije.

Broj i vrsta hromozoma

Spermatozoid sadrži haploidan broj hromozoma koji kod čoveka iznosi 23. U zavisnosti od toga koji polni hromozom imaju,X ili Y, spermatozoidi mogu biti:

  • X spermatozoidi (popularno nazvani ženski) ili
  • Y spermatozoidi (muški).

Kod čoveka spermatozoidi su ti koji određuju pol deteta. Jajne ćelije uvek imaju X hromozom pa u zavisnosti od toga kojim spermatozoidom se oplode, obrazovaće se:

  • XX kombinacija hromozoma, koja daje ženski pol ili
  • XY kombinacija hromozoma za muški pol.

Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Popović, S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986