Iz projekta Bionet Škola

Sremuš (medveđi luk, divlji luk, cremoš), lat. Allium ursinum, je biljka iz porodice lukova (fam. Alliaceae).

Sadržaj 1 Naučni naziv 2 Opis biljke 3 Stanište 4 Hemijski sastav droge 5 Upotreba 6 Literatura

Naučni naziv

• Poreklo imena:
• roda - od lat. allium = beli luk
• vrste - od lat. ursinus = medveđi.

• Sinonimi:
• Allium latifolium Gilib.
• Allium nemorale Salisb.

Opis biljke

Karakteristično za ovu biljku i njene srodnike, koji spadaju u istu familiju, jeste lukovica (metamorfozirani podzemni izdanak). Stablo je trostrano, a beli cvetovi sakupljeni u višecvetne, štitolike cvasti. Sa osnove stabla polaze dva izduženo eliptična lista na dugačkim drškama. Seme je srvene boje i okruglog oblika.

Stanište

Veoma je rasprostranjena biljka u listopadnim, bukovim šumama.

Hemijski sastav droge

Kao droga u upotrebi je:

• nadzemni deo biljke u svežem stanju (Allii ursini herba recens), koji se sakuplja u proleće, pre nego što biljka procveta;
• sveža lukovica (Allii ursini bulbus recens) ubrana u avgustu pre donošenja semena.

Droga sadrži:

• alin, uljastu materiju čija se količina sušenjem smanjuje;
• C vitamin, čija je količina daleko veća u listovima (750 mg%) nego u lukovici (100 mg%);
• malo etarskog ulja (oko 0,07%) u kome su: alilsulfid, alilopolisulfid, divinilsulfid;
• mineralne materije i dr.

Upotreba

Mladi listovi su odlična salata puna vitamina, dok su stariji jako, neprijatno ljuti. Lukovica se može na hladnom očuvati nekoliko dana.

U našem narodu postoji uverenje da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš. Ima jako dejstvo na crevne parazite, sprečava infekcijske upale sluzokože creva, snižava visok krvni pritisak, a i odbrana je od gripa i groznice. Pored delovanja na crevni, sremuš povoljno deluje i na kardiovaskularni sistem sprečavajući arteriosklerozu, otkanjajući nesanicu i nesvesticu.

Sremuš se najčešće, osim u svežem stanju, koristi kao vodenoalkoholni ekstrakt. Osobe sa osetljivim želucem, čirem ili gastritisom mogu konzumirati lukovice koje su prethodno natapane 2-3 sata u toplom mleku.

Literatura

• izvor slike
• Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
• Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
• Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
• Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
• Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
• Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
• Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
• Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.