Unutarjedarne strukture
Nukleusni ovoj odvaja citoplazmu od nukleoplazme, odnosno unutarjedarnog prostora koji je analogan citoplazmi. Unutar nukleoplazme se nalazi nukleusna matrica koja ima oblik mreže i za koju su prikačene sve ostale tvorevine unutar jedra. Najveći deo nukleoplazme ispunjava hromatinski materijal ili kraće samo hromatin. Pored hromatina u nukleoplazmi se nalaze i brojne druge komponente koje odražavaju morfološku i funkcijsku kompartmentalizaciju jedra o kojima će u ovom tekstu biti više reči, a koje se često nazivaju zajedničkim imenom jedarne organele ili subnuklearna telašca. Međutim, pošto njihov oblik ne određuju membrane one se razlikuju od pravih citoplazminih organela, pa im je stoga prikladniji drugi naziv – subnuklearna telašca.
U takve strukture pre svega spada:
- jedarce (nukleolus),
- perhromatinske granule,
- interhromatinske granule,
- Kahalova telašca,
- PML telašca,
- SFC oblasti,
- speckle-granule,
- gem-telašca i
- paraspeckle-granule.
Treba dodati i to da se još uvek ističe i na shemama prikazuje prisustvo perhromatinskih i interhromatinskih granula, mada se danas smatra kako one najverovatnije predstavljaju komopnente kahalovih telašaca i SFC odeljaka. Pored subnuklearnih telašaca u nukleoplazmi se prilikom nekih patoloških stanja ćelije nalaze i subnuklearne inkluzije.
Sadržaj
Perhromatinske i interhromatinske granule
Posmatranjem na transmisionom elektronskom mikroskopu tankih pozitivno kontrastriranih preseka perhromatinske granule se zapažaju na periferiji heterohromatina, dok se interhromatinske granule zapažaju u međuhromatinskim prostorima.
Klupčasta telašca
Morfologija i broj
Klupčasta telašca predstavljaju oblasti nukleoplazme karakteristične za jedra svih eukariotskih organizama. Anglosaksonski autori ih nazivaju coiled bodies, a Santiago Ramon i Kahal su ih početkom dvadesetog veka nazivali sferne jedarne inkluzije. To su obično loptaste strukture prečnika između 0,5 i 1,0 μm. Naziv „klupčasta telašca“ su dobila po svom izgledu na tankim presecima posmatranim na transmisionom mikroskopu, na kojima podsećaju na labavo namotane fibrile prečnika od oko 50 nm. Međutim, danas se ona najčešće imenuju po neurobiologu koji ih je 1903. godine prvi opisao u jedrima piramidalnih ćelija mozga – Kahalova telašca.Njihov broj zavisi od faze u kojoj se ćelija tokom svog životnog ciklusa nalazi. Treba napomenuti i to da se broj klupčastih telašaca po jedru i procenat ćelija koje ih sadrže dramatično povećavaju u tzv. besmrtnim i kancerogenim ćelijama u odnosu na izvorne ćelije.
Biohemija i uloga
Obično se susreću po celoj nukleoplazmi, a ređe su blisko povezani sa jedarcetom. Detaljnija ispitivanja su pokazala da su klupčasta telašca izgrađena od matrice u kojoj se nalaze inkluzije slične B-strukturama i od periferno postavljenih B-snurpozoma za koje pojedini citolozi smatraju da bi mogli predstavljati interhromatinske granule. Novijim istraživanjima je u sklopu klupšastih telašaca otkriveno prisustvo niza malih nukleusnih ribonukleoproteinskih čestica, više nukleolusnih komponenata, kao na primer fibrilarina i koilina. Danas se smatra da koilin predstavlja specifičnu supstancu koja karakteriše samo klupčasta telašca. Ovi proteini bi mogli imati zanačajnu ulogu u unutarjedarnoj organizaciji, odnosno u uspostavljanju funkcijske veze između klupčastih telašaca i jedarceta. Na ulogu klupčastih telašaca nam ukazuje i prisustvo enzima nužnih za transkripciju RNK kao i pridruženih faktora uključenih u obradu primarnog prepisa, pa tako možemo da zaključimo da ove strukture imaju nedvosmislenu funkcionalnu povezanost sa ovim procesima.
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
