Prave košljoribe
- Taksonomija
- carstvo: Animalia
- tip: Chordata
- klasa: Actinopterygii
- infraklasa: Teleostei
Prave košljoribe (lat. Teleostei) su ribe sa potpuno okoštalim skeletom izgrađenim od koštanih pršljenova na koje se nadovezuju parna rebra. Pošto su filogenetski najmlađa grupa među ribama one se sada nalaze u dobu napredovanja i procvata. Pripada im najveći broj današnjih riba, oko 97% ili oko 20 000 vrsta
Sadržaj
Krljušti
Telo im je pokriveno krljuštima koje naležu jedan na drugu kao crepovi na krovu. Samo kod pojedinih u koži nema krljušti, kao npr. kod somova i jegulji. Razlikuju se dva tipa krljušti:
1. cikloidne, koje su u vidu pločica sa glatkom zadnjom ivicom
2. ktenoidne, takođe, u vidu pločica, ali sa nazubljenom zadnjom ivicom.
Opšte osobine
Pokazuju veliku raznovrsnost kako u načinu života tako i građe. Žive i u slatkim i u slanim vodama, a veličina im se kreće od malenih, od 1 cm pa do onih dužine 4-5 m, kao što je npr. tunj.
Dišu pomoću škrga, a mnoge imaju sposobnost udisanja atmosferskog vazduha. Škržni aparat se sastoji od četiri škrge smešetene u zajedničkoj škržnoj duplji i pokrivene koštanim poklopcem. Za udisanje atmosferskog vazduha služe im naročita proširenja u škržnim dupljama koja su bogato snabdevena mrežom krvnih sudova.
Razmnožavanje
Oplođenje je kod najvećeg broja vrsta spoljašnje, mada je kod manjeg broja prisutno i unutrašnje oplođenje. Polažu veliki broj jaja, a razviće je kod najvećeg broja vrsta direktno. Neke vrste, kao npr. jegulja, u toku razvića doživljavaju preobražaj, dok druge prelaze u vreme mresta ogromne razdaljine čak i do nekoliko hiljada kilometara (jegulje, lososi) savlađujući pri tome sve prepreke (slapove, brzake i dr.).
Klasifikacija
Ogroman broj vrsta koje pripadaju ovom redu čini njihovu sistematiku vrlo složenom. Morfološke osobine koje služe kao kriterijumi za njihovu klasifikaciju su:
- koštane žbice leđnih peraja
- oblik i građa krljušti
- položaj trbušnih peraja i njihov odnos prema grudnim perajima
- riblji mehur i dr.
Mekoperke
Mekoperke (lat. Malacopterygii ili Phycostomi) su grupa pravih košljoriba čije su koštane žbice u perajima člankovite i savitljive pa su im usled toga peraja mekana (grč. malacos = mekan; pteron = peraje), a riblji mehuri su preko izvodnog kanala u kontaktu sa ždrelom. Trbušna peraja su postavljena iza grudnih, a u koži se nalaze cikloidne krljušti ili je koža bez njih. Većina slatkovodnih riba naše zemlje pripada ovoj grupi.
Neke od najpoznatijih porodica mekoperki su:
- pastrmke (Salmonidae)
- haringe (Clupeidae)
- šarani (Cyprinidae)
- somovi (Siluridae)
- štuke (Esocidae)
- jegulje (Anguillidae)
Tvrdoperke
Tvrdoperke (lat. Actinopterygii) su ribe sa koštanim skeletom (košljoribe) kojima je nekoliko prednjih žbica leđnog i analnog peraja nesavitljivo i štrči kao čvrste koštane igle (osnovna razlika od mekoperki). Telo im je pokriveno ktenoidnim ili cikloidnim krljuštima, a trbušna peraja su postavljena ispred grudnih peraja. Riblji mehur nema izvodni kanal ili, ako ga ima, on je zatvoren.
Ova grupa obuhvata veliki broj vrsta koje većinom žive u moru. Izdvojene su najpoznatije i najznačajnije vrste kako slatkovodne tako i morske.
Klasifikacija
Potklasa Actinopterygii podeljena je na četiri infraklase:
1. štitonoše (Chondrostei)
2. mnogoperke (Polypteri)
3. holostei (Holostei)
4. košljoribe (Teleostei)
Slatkovodne vrste
- Grgeč (Perca fluviatilis)
- Smuđ (Lucioperca sandra)
- Gregorac (Gasterosteus aculeatus)
- Balavac (Acerina cernua)
- Peš (Cottus gobio)
- Strelac (Toxotes jaculator)
- Penjačica ili puzavica (Anabas scandes)
Morske vrste
- Zubatac (Dentex dentex)
- Tunj (Orcynus thynnus)
- Sabljarka (Xiphias gladius)
- Orada (Chrisophrys aurata)
- Barbun ili trlja (Mullus barbatus)
- Skarpina ili škrpina (Scorpaena scrofa)
- Morski pauk, ranj ili dragan (Trachinus draco)
- Skuša (Scomber scombris)
- Lokarda (Scomber colias)
- Vrana (riba) (Labrus merula)
- Cipula (Mugil cephalus)
- Kovač (Zeus faber)
- Morski petlić (Dactylopterus volitans)
- Morska lasta (Trigla corax)
- Prilepuša (Echeneis remora)
- Girica ili gira (Maena) sa tri vrste:
- Morski đavo, grdobina ili pecač (Lophius piscatorius)
Literatura
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
- Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
- Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
