Iz projekta Bionet Škola

U

Ugalj predstavlja fosilizovani biljni materijal sačuvan u sedimentima koji je pod uticajem geoloških sila postao kompaktno i kondenzovano ugljenikom bogato gorivo. Smatra se da će dostupne zalihe uglja trajati u narednih 200 godina.

Ugljeni hidrati (šećeri) su organska jedinjenja. Dele se na monosaharide, oligosaharide i polisaharide. Monosaharidi (prosti šećeri) se hidrolizom ne mogu razložiti na prostija jedinjenja. Prema broju ugljenikovih atoma dele se na trioze, tetroze, pentoze (riboza i dezoksiriboza),heksoze (glukoza i fruktoza). Glukoza je glavni izvor energije i osnovni transportni oblik šećera u organizmu kičmenjaka. Oligosaharidi (grč.oligos = malo po broju, siromašno) su izgrađeni od 2-10 monosaharida. Najznačajniji su disaharidi (od 2 monosaharida) kojima pripadaju maltoza, laktoza i saharoza. Polisaharidi su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja monosaharida u dugačke lance (mogu da sadrže na stotine i hiljade monosaharida). Rezervni polisaharidi su magacini energije i kod životinja je to glikogen, a kod biljaka je skrob. Gradivni polisaharidi su celuloza (biljke), hitin (životinje), agar (alge). detaljnije