Urogenitalni sistem kičmenjaka

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Kod kičmenjaka su ekskretorni organi anatomski i funkcionalno povezani sa polnim organima pa je ovaj sistem organa označen kao urogenitalni. Veza se sastoji u tome što se polni elementi izvode ekskretornim odvodima.

Ekskretorni organi (organi za izlučivanje)

Uloga ovih organa je izlučivanje azotnih produkata razmene materija kao i regulisanja količine tečnosti, soli i drugih materija u organizmu. Vrlo su značajni za održavanje stalnog sastava krvi (homeostaza).

Kod kičmenjaka se javljaju tri tipa bubrega koji se smenjuju tokom embrionalnog razvića. Kod nižih se javljaju dve generacije bubrega, a kod viših kičmenjaka tri generacije:

  • pronefros
  • mezonefros
  • metanefros.

Pronefros

Ovaj tip bubrega se javlja kod kolousta, larvi riba i larvi vodozemaca, dok kod ostalih kičmenjaka funkcioniše samo na stupnju embriona.

Sastoji se od dva niza kanalića. Ovi kanalići na jednom kraju imaju levkasti otvor (nefrostom) kojim su u vezi sa celomom, a drugim krajem se izlivaju u zajednički odvod. Veza sa krvnim sistemom ostvarena je tako što se nefrostom nalazi u blizini spleta krvnih sudova (spoljašnji glomerul) koji naležu na zid celoma. Svaki niz kanalića se uliva u sopstveni odvod, a zatim se ta dva odvoda izlivaju u zadnje crevo.

Mezonefros

Održava se na odraslom stanju kod riba i vodozemaca.

Kod ovog tipa se gubi veza sa celomom tako što iščezava nefrostom. Na zidu kanalića se javlja ispupčenje u vidu dvoslojnog pehara (Boumanova čahura) koje obuhvata splet kapilara (unutrašnji glomerul). Boumanova čahura i glomerul grade bubrežno telašce. Koriste se isti odvodni kanali kao kod pronefrosa, samo što se kod mezonefrosa oni nazivaju Volfovi kanali .

Metanefros

Funkcioniše kod gmizavaca, ptica i sisara na odraslom stupnju, dok se na stupnju embriona kod njih javljaju pronefros i mezonefros. Međutim, u muškom polu se deo mezonefrosa zadržava kao pasemenik.

Kanalići metanefrosa sastoje se iz:

  • bubrežnog telašca (glomerul obavijen Boumanovom čahurom);
  • prednji izuvijani deo;
  • Henlejeva petlja koja se sastoji od silazne i uzlazne grane;
  • zadnji izuvijani deo koji se nastavlja u odvodni deo.

Odvodni delovi se izlivaju u bubrežnu karlicu. Bubreg sisara se sastoji iz kore (spoljašnji deo) i srži. U kori leže bubrežna telašca i prednji izuvijani deo kanalića, a u srži su smešteni ostali delovi kanalića.

Od bubrega polaze novi kanali – ureteri i oba se ulivaju u mokraćnu bešiku kod sisara, a kod gmizavaca i ptica u kloaku. Od mokraćne bešike polazi odvod – uretra.

Polni organi

Kičmenjaci su odvojenih polova izuzev nekih kolousta i nekih riba koji su hermafroditi.

Muški polni sistem

Kod kičmenjaka koji imaju mezonefros semenik stupa u vezu sa prednjim delom mezonefrosa pa se polni produkti izbacuju Volfovim kanalom. Ovaj kanal ima ulogu i semevoda i mokrovoda. Kod viših kičmenjaka, sa metanefrosom, od dela mezonefrosa se obrazuje pasemenik, a Volfov kanal postaje semevod. Osim polnih žlezda (testisa) i njihovih odvoda javljaju se i izvesne dopunske žlezde – semene kesice i prostatične žlezde koje produkuju semenu tečnost.

Ženski polni sistem

Postoje posebni izvodni kanali jajnika – jajovodi (Milerovi kanali). Jajnici su, kao i testisi, parne žlezde. Izuzetak su ptice kod kojih postoji samo jedan jajnik i to levi, dok je desni redukovan što je posledica veličine jaja.

Jajovod sisara sastoji se iz tri dela:

  • početni deo (Falopijeva tuba) sa levkastim otvorom koji naleže na jajnik;
  • materica – prošireni, središnji deo;
  • vagina – završni deo.

Jajovodi sisara mogu na različite načine da srastaju – kod nekih srastaju vagine, kod drugih delimično i materice. Kod majmuna i čoveka su materice potpuno srasle u jednu neparnu matericu. Dopunske žlezde u ženskom polu su Bartolinijeve žlezde koje luče sluzni sekret.

Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995