Valjkasti crvi

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Shema anatomije mužjaka:1. usta2. crevo 3. kloaka 4. ekskrecioni organi 5. testis 6. okoloždrelni nervni prsten 7. leđna (dorzalna) vrpca nervnog sistema 8. trbušna (ventralna) vrpca nervnog sistema 9. ekskreciona pora
Poprečan presek ženke Ascaris: 1- mišići; 2 - epidermis; 3 - kutikula; 4 - bočno zadebljanje epidermisa; 5 - uterus; 6 - pseudocelom; 7 - trbušno zadebljanje epidermisa

Valjkasti crvi, obli crvi ili nematode (Nematoda, od gr. nematos = konac; zbog oblika tela)) su tip beskičmenjaka koji se odlikuje oblim, izduženim, tankim i nesegmentisanim telom, zašiljenim na oba kraja koje je na poprečnom preseku okruglo. Obuhvata oko 100.000 vrsta, od kojih preko 15.000 vodi parazitski način života. Po nekim procenama smatra se da ih ima čak 5 puta više (oko 500.000). Naseljavaju sva staništa (čak i antarktička), a u većini staništa su najbrojnija grupa životinja.

Anatomija nematoda

Nematode imaju razvijena sva tkiva i sisteme organa osim respiratornog i krvnog sistema.

Telesni zid valjkastih crva sastoji se od:

  • kutikule,
  • epidermisa i
  • mišića.

Uloge kutikule su da štiti telo, daje telu čvrstinu i služi kao potpora mišićima. Kutikula crevnih parazita iz roda Ascaris je jako debela, izgrađena je od čak devet slojeva, čime predstavlja moćnu zaštitu od enzima u sistemu za varenje domaćina.

Epidermis može da bude sincicijelan, što znači da je bez jasnih granica između ćelija ili izgrađen od jasno razgraničenih ćelija. Obrazuje četiri uzdužna zadebljanja: leđno, trbušno i dva bočna.

Sloj mišića, koji se nalazi ispod epidermisa, je ovim zadebljanjima podeljen na uzdužne trake. Mišićne ćelije se sastoje od:

  • jednog proširenog dela u kome je smešteno jedro i sa koga polazi nastavak koji je u kontaktu sa nervnom ćelijom; (mišićne ćelije većine drugih životinja nemaju ovakve nastavke već nervne ćelije pružaju nastavke ka mišićnim i tako sa njima ostvaruju kontakt); u tom proširenom delu se magacionira glikogen;
  • jednog izduženog dela koji ima sposobnost kontrakcije i naleže na epidermis

Između telesnog zida i creva nalazi se pseudocelom.

Crevo je prava cev, koja počinje usnim, a završava se analnim otvorom. Prednje i zadnje crevo su obloženi kutikulom što ukazuje na njihovo ektodermalno poreklo.

Nervni sistem je vrpčast, ali složeniji od onog kod pljosnatih crva. Sastoji se od nervnog prstena, koji okružuje ždrelo, i vrpci koje sa njega polaze. Osim toga u telu se nalaze i ganglijska zadebljanja.

Ekskretorni sistem je u obliku cevčica koje su žlezdanog porekla. Krvni i respiratorni sistem kod ovih životinja ne postoje.

Polni organi su cevasti, polovi su odvojeni i javlja se polni dimorfizam : mužjaci su manji od ženki i imaju povijen zadnji deo tela i kopulatorni organ. U razviću nemaju larve, već se iz jaja izlegu mladi koji potpuo liče na odrasle.

Način života i adaptacije

Nematode su prilagođene na veoma raznovrsne načine života pa su veoma široko rasprostranjene. Mnoge žive slobodno dok su neke vrste paraziti.

Slobodnoživeće forme se mogu sresti u najrazličitijim sredinama počev od vodene (dno reka i mora, topli izvori i dr.), preko različitih podloga (zemljište, blato, pesak, mahovina) pa sve do nekih veoma ekstremnih sredina kao što su leševi (saprobionti), fekalije, stajsko đubrivo pa čak i sirće.

Mnoge nematode parazitiraju na biljkama, životinjama i čoveku.

Biljni paraziti (fitoparaziti) u usnoj duplji poseduju stilet, iglu u čijoj se unutrašnjosti nalazi kanalić. Stilet se izbacuje i zabada u tkivo, a zatim se kroz njega (poput injekcije) ubrizgavaju enzimi koji razlažu biljno tkivo čime omogućavaju prodor parazita. Fitoparaziti su manjih dimenzija od životinjskih parazita, ali imaju krupnija jaja koja se proizvode u manjem broju. Razvijaju se samo na jednom domaćinu na kome obrazuju više pokolenja čime izazivaju njegovu smrt.

Nematode koje parazitiraju na životinjama imaju niz prilagođensoti takvom načinu života:

  • imaju zubiće kojima razaraju organe domaćina
  • nemaju čula
  • imaju sposobnost anaerobnog disanja
  • tokom razvića menjaju domaćina
  • povećanu plodnost.

Značaj nematoda

Usled velike brojnosti u svim staništima, značaj nematoda za strukturu životnih zajednica je veliki i nemerljiv. U poslednje vreme, nematoda Caenorhabditis elegans se koristi kao model organizam u biologiji.

Paraziti čoveka

  • čovečja glista (Ascaris lumbricoides), koji je čest crevni parazit čoveka, vrlo neprijatan ali retko fatalan za domaćina, osim za decu jer može ući u dušnik i dovesti do gušenja deteta; jedinke vrše vrlo složene migracije; kod dece vrlo često ovi paraziti aktivno iz želuca penju uz jednjak do ždrela i izlaze kroz nos i usta deteta (vidi sliku!) ili se spuštaju u dušnik;
Reading.gif
Za više podataka pogledati Čovečja glista
  • dečja glista (poznata u narodu i kao pundravac) (Enterobius vermicularis) , koja parazitira kod dece i nije tako opasna; ženke polažu jaja oko anusa, što izaziva svrab pa dete posle češanja, neopranim rukama dovodi do samozaraživanja (autoinfekcije);
  • trihina (Trichinella spiralis) koja izaziva bolest trihinozu; trihina ima dva domaćina svinju (može i pacov) i čoveka; kada čovek pojede nedovoljno kuvano/pečeno svinjsko meso u kome se nalaze incistirane (učaurene) mlade trihine, one dospevaju u crevo; u crevu mlade trihine postaju polno zrele i pare se; posle parenja mužjaci uginu, a ženke prodiru kroz zid creva u limfne sudove gde rađaju veliki broj potomaka (i do 10.000); posle toga ženke se vraćaju u crevo gde uginu; mladi dospevaju u različite delove tela (mišiće očiju, grkljana, vrata, međurebarne mišiće, dijafragmu) gde se hrane tkivom razarajuči ga; posle oko dve nedelje obrazuju cistu (čauru); u tom učaurenom stadijumu mogu da ostanu i preko 20 godina;
Reading.gif
Za više podataka pogledati trihina
  • filarija (Filaria bancrofti), koja parazitira u limfnim žlezdama i limfnim sudovima izazivajući njihovo začepljene što dovodi do velikih otoka pojedinih delova tela (ruku, nogu, grudi, mošnica) pa se oboljenje naziva slonovska bolest (elefantijazis); prenose je komarci u tropima koji se hrane krvlju čoveka;
  • rudarska glista (Ancylostoma duodenale) čija se jaja i mlade jedinke razvijaju u zemljištu pa se njima najčešće zaraze osobe koje rade sa zemljom (rudari, kopači kanala, radnici u ciglani); u crevima se hrani krvlju epitela i time izaziva jaku anemiju;
  • očni crv (Loa loa) parazitira u potkožnom tkivu, a može da migrira do očiju pa se može videti kroz providnu beonjaču (vidi sliku!); endenit je u delovima Zapadne Afrike posebno u tropskim šumama Kongoa i Sudana; kod starosedeoca su simptomi manje ozbiljni nego kod turista kod kojih se javljaju određene komplikacije; bolest prenose muve iz roda Chysops;
Reading.gif
Za više podataka pogledati Očni crv

Paraziti biljaka i životinja

  • Dioctophyme renale parazitira u bubrezima psa;
  • Synganus trachea kosmopolitski parazit u dušniku domaće živine i izaziva masovna uginuća domaćih ptica;
  • Ascaris suum živi u tankom crevu svinje;
  • Toxocara canis parazitira u tankom crevu psa;
  • Parascaris equorum parazit tankog creva konja, naročito ždrebadi;
  • Oxyuris equi kosmopolitski parazit konja, koji živi u debelom crevu;
  • Strongylus vulgaris čija larva živi u trbušnim arterijama, a odrasla jedinka u debelom crevu konja;
  • pšenični crv (Tylenchus trittici) na klasju obrazuje kvrge ispunjene parazitima (15-17 hiljada jedinki);
  • nematode koje parazitriraju na korenu krompira, cvekle, stablu deteline, narcisa, luka itd.

Galerija

Literatura

  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987