Vitamini

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Vitamin B1

Vitamini (lat. vitalis, životni) su organska jedinjenja različita po hemijskom sastavu, prisutna u malim količinama i neophodna za normalno odvijanje ćelijskog metabolizma. Uglavnom su proizvodi biljaka, a u životinjske organizme se unose hranom pošto oni nemaju sposobnots da ih sintetišu. Pripadaju grupi bioaktivnih jedinjenja, zajedno sa enzimima i hormonima jer deluju u malim količinama. Do danas je izolovano oko 20 vitamina i svima se zna hemijska struktura. Pored hemijskih imena vitamini se uobičajeno označavjau velikim slovima abecede.

Otkriće i naziv vitamina

Presudnu ulogu u otkrivanju vitamina imali su poremećaji i bolesti koje nastaju kao posledica njihovog nedostatka u hrani. Za bolest moreplovaca, skorbut, znalo se da je uzrokovana dugotrajnom ishranom u kojoj je odsustvovala hrana biljnog porekla (kasnije je otkriveno da je u pitanju nedostatak vitamina C). Škotski hirurg Džejms Lind je 1749. god. otkrio da limun pomaže u prevenciji skorbuta i preporučio ga u svom Traktatu o skorbutu kao voće koje sprečava pojavu ove bolesti.

Godina 1912. bila je presudna za otkriće vitamina. Te godine je prvo engleski naučnik Hopkins dokazao da je za normalan rast i razviće životinja potrebno prisustvo izvesnih dodatnih činilaca, pored osnovnih organskih materija (lipida, šaćera, proteina). Iste godine je termin vitamin prvi put upotrebio Kazimir Frank, kada je i izolovao prvi vitamin iz ljuski pirinča. Po hemijskom sastavu je to bio amin koji je sprečavao pojavu bolesti beri-beri, inače jako rasprostranjenu među stanovnicima Azije čija se ishrana bazira na oljuštenom pirinču. Frank je taj amin, želeći da naglasi njegov životni značaj, nazvao vitamin (lat. vita - život). Termin je ostao u upotrebi do danas iako se zna da najveći broj vitamina ne pripada grupi amina.

Uloga vitamina

Većinu vitamina sintetišu biljke pa je hrana biljnog porekla neophodna za normalan razvoj i funkcionisanje organizma.

Njihovo dejstvo na organizam je dvojako:

  • ulaze u sastav enzima ili su njihovi aktivatori
  • deluju na razvoj endokrinih žlezda i lučenje njihovih hormona.

Nepravilna ishrana može dovesti do:

  • avitaminoze , nedostatka nekog vitamina ili
  • hipovitaminoze, nedovoljne količine nekog vitamina.

Nasuprot tome nagomilavanje vitamina u organizmu, tzv. hipervitaminoza se javlja jako retko kao posledica nepravilne ishrane pošto se u hrani vitamini nalaze u malim količinama. Do nje može doći kada se, zbog neke bolesti, vitamini uzimaju u većim količinama (injekcijama ili pilulama).

Klasifikacija

Prema rastvorljivosti dele se na:

1. vitamine rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) kojima pripadaju:

  • vitamini B-kompleksa, u koje se ubrajaju:
    • vitamin B1 (tiamin)
    • vitamin B2 (riboflavin)
    • vitamin B3 (vitamin PP)
    • vitamin B5 (pantoteinska kiselina)
    • vitamin B6 (piridoksin)
    • vitamin B12 (kobalamin)
    • vitamin H (biotin)
  • vitamin C (askorbinska kiselina)

2. vitamine rastvorljivi u mastima (liposolubilni):

  • vitamini A, D, E i K

Vitamini rastvorljivi u vodi

Hidrosolubilni vitamini se ne skladište u organizmu već se izbacuju urinom. Imaju ulogu koenzima u metaboličkim reakcijama koje su zajedničke skoro svim životinjskim ćelijama. Najbrojniji vitamini ove grupe su vitamini B kompleksa, obeleženi brojevima od 1 do 12.

Vitamin B1 je prvi otkriven u grupi vitamina B kompleksa. Utiče na metabolizam ugljenih hidrata jer ulazi u sastav enzima koji učestvuju u tom procesu. Široko je raprostranjen u hrani čoveka: ima ga u žitaricama, kajsijama, orasima, karfiolu itd.

Reading.gif
Za više podataka pogledati vitamini B kompleksa

Vitamin C je neophodan za sintezu kolagena koji izgrađuje vezivno tkivo i daluje kao antioskidant. Većina sisara, izuzimajući primate (čovek), leteće miševe i zamorce, u dovoljnoj količini sintetiše ovaj vitamin. Vodozemci, gmizavci i veći broj vrsta ptica takođe imaju sposobnost vitamina C, dok su ribe bez te sposobnosti.

Reading.gif
Za više podataka pogledati vitamin C

Vitamini rastvorljivi u mastima

Vitamin A je danas izolovan u dva oblika A1 i A2 koji se razlikuju po hemijskoj strukturi a fiziološko dejstvo im je skoro potpuno isto. U biljkama se oba vitamina A nalaze u obliku provitamina karotina, a hrana životinjskog porekla koja sadrži najviše ovog vitamina je riblje ulje, jaja, mleko, jetra i dr. Neophodan je za normalan vid i rast organizma, a ima i važnu ulogu antioksidanta.

Reading.gif
Za više podataka pogledati vitamin A

Vitamin D prema hemijskoj strukturi pripada steroidnim jedinjenjima. Postoji više derivata ovog vitamina pri čemu su najpoznatiji D2 i D3. Ima ga najviše u ribljem ulju, mleku i maslu. Naziva se još i antirahitični vitamin jer reguliše apsorpciju kalcijuma u crevima i metabolizam kalcijuma u kostima.

Reading.gif
Za više podataka pogledati vitamin D

Vitamin E naziva se još i vitamin mladosti jer ima antioskidativno dejstvo štiteći membrane ćelija od oštećenja koje izazivaju slobodni radikali kiseonika. Osim toga, neophodan je za rast i normalan rad polnih žlezda. Ima ga u svim žitaricama, mnogim zelenim biljkama kao i žumancetu.

Reading.gif
Za više podataka pogledati vitamin E

Vitamin K potreban je za sintezu VII, IX i X faktora koagulacije kao i protrombina pa se naziva i antihemoragični vitamin. Hrana biljnog porekla je bogata ovim vitaminom, kao npr. paradjz, kupus, spanać i dr. Nepatogene bakterije u debelom crevu čoveka sintetišu ovaj vitamin.

Reading.gif
Za više podataka pogledati vitamin K

Antivitamini

Antivitamini su antagonisti (imaju suprotno delovanje) skoro svim vitaminima. Nisu poznati samo za vitamine A i D. Slični su po sastavu vitaminima i mogu se, kada nema dovoljno vitamina, ugraditi u odgovarajuće koenzime. Na taj način se koenzimi ne aktiviraju što remeti normalno odvijanje fizioloških procesa u organizmu. Ako se pravilnom ishranom unosi dovoljna količina vitamina, oni ne dozvoljavaju antivitaminima da se vezuju.

Dobijanje vitamina

Većina važnih vitamina, kao što su vitamin A, B1, B2, B3, C, D3 i drugi, dobijaju se uglavnom na dva načina:

  • organskom sintezom
  • fermentacijom.

Literatura

  • Davidović, Vukosava (2003): Fiziologija I, ZUNS, Beograd
  • Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo), ZUNS, Beograd
  • Ognjenović Jana, Mihajlović L, Jankov M, R. (2009): Vitamini, poglavlje sa izložbe Molekuli u tajnama života u svetu oko nas, Zavod za udžbenike, SANU i Hemijski fakultet, Beograd