Y hromozom

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Mapiran Y hromozom - idiogram

Y hromozom je vrsta polnog hromozoma karakterističan za muški pol. Muškarci sadrže jedan Y hromozom, dok ga žene nemaju. Prema položaju centromere pripada akrocentričnim hromozomima. Prema Denverskoj konferenciji iz 1960. g. svrstan je u G grupu. Izgrađen je od 59 miliona parova baza DNK što predstavlja oko 3% ukupne količine DNK u ćeliji. Procenjuje se da ovaj hromozom verovatno sadrži 50 do 60 gena koji nose uputstvo za sintezu proteina. Ovi proteini obavljaju niz različitih funkcija u organizmu.

Somatska (telesna) ćelija čoveka ima 46 hromozomoma, sparenih u 23 para sličnih, homologih hromozoma. Od toga je jedan par polnih hromozoma: kod žena su oba X, kod muškaraca su X i Y hromozom (par različitih, heterologih hromozoma).

Aberacije Y hromozoma

Dvostruki Y sindrom ili YY sindrom ( kariotip 47,XYY) nije jasno fenotipski određen. Javlja se u 1:1000 muške novorođenčadi, koja se većinom ne razlikuju od dece sa normalnim kariotipom. Uz pojačan rast tokom puberteta zapažaju se psihičke smetnje u društvenom prilagođavanju i sklonost agresivnom ponašanju. Još je nerazjašnjeno da li su takve osobe genetički sklone kriminalnom ponašanju. Fizički izgled ovih osoba je normalan, fertilitet takođe, a visina je najčešće iznad prosečne. U toku spermatogeneze mogu da obrazuju kako aneuploidne tako i normalne spermatozoide. Inteligencija je blago snižena.

Muškarci sa kariotipom 48,XYYY i kariotipom 49,XYYYY se retko sreću. Visokog su rasta i smatra se da su agresivniji i znatno niže inteligencije od XYY muškaraca.

48, XXYY sindrom je izazvan viškom jednog X i jednog Y hromozoma kod muškarca. Višak X hromozoma sprečava normalne funkcije testisa, smanjuje nivo muškog polnog hormona testosterona (hormon koji reguliše razvoj muških polnih odlika) kod adolescenata i odraslih muškaraca.

Genetički uzrok viška Y hromozoma

Višak jednog Y hromozoma javlja se uglavnom iz dva razloga:

  • narazdvajanja hromatida Y hromozoma u mejozi II oca
  • postzigotno nerazdvajanje hromozoma.

XX muškarci

Danas se zna da za određivanje muškog pola nije potreban ceo Y hromozom već samo jedan deo njegovog kratkog kraka nazvan SRY (TDF) koji sadrži gen za razviće testisa još na stupnju embriona. To je samo početak u razviću muškog pola, a kasnije se aktivira čitav niz gena koji upravljaju njegovim razvićem. Smeštaj SRY-gena (TDF gen) blizu kraja kraka hromozoma nosi određene opasnosti. Može se desiti da se deo sa SRY-genom odlomi tokom spermatogeneze i izgubi (delecija) ili se pričvrsti za npr. X hromozom (translokacija).

Kao rezultat toga nastaće:

  • Y-spermatozoid koji nema SRY-gen i
  • X-spermatozoid koji na X hromozomu ima prikačen SRY-gen.

Kada takvi spermatozoidi oplode jajne ćelije nastaće tzv. XY žene ili XX muškarci. Prema tome, muški pol ne određuje Y hromozom sam po sebi već prisustvo SRY-gena na njemu.

XX muškarci opisani su prvi put 1964. g. Javljaju se sa učestalošću od 1:20 000 muške novorođenčadi. Imaju fenotip sličan muškarcima sa Klinefelterovim sindromom: spoljašlje muške genitalije, a u testisima nema spermatogeneze (neplodnost), ali su niži od normalnih muškaraca što predstavlja dokaz da se na Y hromozomu nalazi gen za rast.

Mapirani geni

Geni i mutacije mapirani na ovom hromozomu su:

  • polno determinićšući region Y (testis-determinišući faktor)
  • gonadalna disgenezija, tip XY
  • faktori azoospermije

Pogledati

Literatura

  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
Hromozomi čoveka

{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y}