Razlika između izmena na stranici „Čovečja glista”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Red 2: Red 2:
 
{{Više podataka|Valjkasti crvi}}
 
{{Više podataka|Valjkasti crvi}}
 
==Životni ciklus==
 
==Životni ciklus==
Čovek može da se zarazi askarisom unoseći hranu (nedovoljno oprano povrće) ili vodu zaražene jajima ovog parazita.  
+
Čovek može da se zarazi askarisom unoseći hranu (nedovoljno oprano povrće) ili vodu zaražene jajima ovog parazita. Dospevanjem u crevo iz jaja se izlegu mlade jedinke koje probijaju zid creva i dospevaju u vene. Krvotokom kroz krvne sudove jetre i preko srca dospevaju u pluća. Iz krvnih sudova pluća prelaze u plućne alveole, iz njih u bronhije, dušnik i usnu duplju. Zatim, gutanjem zajedno sa pljuvačkom dospevaju ponovo u tanko crevo u kome se razvijaju u adulte (odrasla forma). Posle dva to tri meseca ženke postaju polno sposobne i nose jaja. Kod dece se ponekad odrasle jedinke aktivno penju po jednjaku do ždrela i izlaze napolje kroz usta i nos (vidi sliku) ili se spuštaju u dušnik pa mogu da uguše dete.
  
  

Izmena na datum 21. oktobar 2013. u 20:15

Čovečja glista (Ascaris lumbricoides) je parazitska vrsta valjkastih crva. Jedan je od najkrupnijih crevnih parazita čoveka, čije ženke dostižu 20 do 40 cm, a mužjaci su nešto sitniji sa dužinom od 15 do 25 cm. Kosmopolitska je vrsta jer je praktično ima svuda gde žive ljudi, a u nekim područjima je zaraženo celokupno stanovništvo.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Valjkasti crvi

Životni ciklus

Čovek može da se zarazi askarisom unoseći hranu (nedovoljno oprano povrće) ili vodu zaražene jajima ovog parazita. Dospevanjem u crevo iz jaja se izlegu mlade jedinke koje probijaju zid creva i dospevaju u vene. Krvotokom kroz krvne sudove jetre i preko srca dospevaju u pluća. Iz krvnih sudova pluća prelaze u plućne alveole, iz njih u bronhije, dušnik i usnu duplju. Zatim, gutanjem zajedno sa pljuvačkom dospevaju ponovo u tanko crevo u kome se razvijaju u adulte (odrasla forma). Posle dva to tri meseca ženke postaju polno sposobne i nose jaja. Kod dece se ponekad odrasle jedinke aktivno penju po jednjaku do ždrela i izlaze napolje kroz usta i nos (vidi sliku) ili se spuštaju u dušnik pa mogu da uguše dete.


Ascaris izlazi na nos i usta usnulog deteta
Ascaris - levo mužjak, desno ženka
Sign 5.gif
Tekst nije završen - radovi su u toku

Literatura

  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987