A

---

Abisal je zona najvećih morskih dubina koja se karakteriše velikim pritiskom i odsustvom svetlosti.

Aboralni ili abactinalni pol je pol tela bodljokožaca koji se nalazi nasuprot oralnom (usnom) polu.

Acelomata (Acoelomata) su bilateralno simetrične životinje koje nemaju telesnu duplju između telesnog zida i creva.

Acelularni organizmi su oni koji nisu dostigli nivo ćelijske građe (a = bez; cellula=ćelija). Pripadaju im virusi koji se sastoje najčešće samo od:

• nukleinske kiseline i to samo jedne vrste: ili DNK ili RNK;
• proteinskog omotača.

Acelularne životinje su prema mišljenju Jovana Hadžija životinje koje nisu dostigle evolutivni višećelijski stadijum, a to su praživotinje.

Acikule su krupne čekinje u režnjevima parapodija erancijskih poličekinjastih crva.

Acron je latinski naziv za prvi segment glave predstavnika razdela zglavkara.

Adaptacija u biološkom smislu znači prilagođavanje organizama promenljivim,specifičnim a često i ekstremnim uslovima sredine pa su tako životne forme nastale kao rezultat prilagođavanja uslovima staništa.Adaptacija omogućuje uspešniju egzistenciju i korišćenje raspoloživih prirodnih izvora i preživljavanje.Adaptacije su bazirane na mutacijama i mehanizmima prirodne selekcije.

Adaptivnost je potencijalna sposobnost živih bića da se na adekvatan način prilagode promenljivim uslovima sredine sticanjem osobina koje odgovaraju životnim uslovima.

Adaptivna radijacija – vrste iste taksonomske kategorije, ali prilagođenerazličitim staništima predstavljaju različite životne forme.

Adaptivna vrednost pokazuje u kojoj meri je fenotip na svrsishodan način prilagođen uslovima sredine ,što se može proceniti preko relativnog nataliteta,odnosno mortaliteta.

Adaptivni tip je skup osobina populacije i drugih taksonomskih kategorija koji omogućuju opstanaku određenoj ekološkoj niši,odnosno adaptivnoj zoni.

Adaptivna zona je ekološka niša ili sistem ekoloških niša sa specifičnim karakteristikama.Adaptivnu zonu nastanjuju odgovarajući adaptivni tip koji je prilagođen uslovima adaptivne zone.

Agroekosistem je vrsta antropogenog ekosistema prilagođenog za poljoprivrednu proizvodnju.To su netabilni i uprošćeni sistemi u kojima su između ostalog pokidani lanci ishrane,pa se zbog odsustva prirodnih mehanizama kontrole, brojnost populacije mora kontrolisati pesticidima.

Adoleskarija je poslednji larvalni stupanj metilja koji se razvija iz incistirane cerkarije, odnosno one koja se oslobodila iz prelaznog domaćina.

Adoralna zona predstavlja region oko citostoma nekih predstavnika razdela Ciliophora gde se nalaze membranele koje su građene od zbijenih cilija.

Agameti predstavljaju kod većine eukariotskih organizama tip gameta koji se razlikuju po morfologiji, a pripadaju istoj vrsti. Kod nekih predstavnika razdela Mesozoa (iz klase Orthonectida) predstavljaju plazmodijume sa jedrima koji se dele mitotički i daju polnu generaciju.

Aerobionti – stanovnici vazduha. Pretežno dobri letači koji love i proždiru hranu u letu.

Aestete su hemoreceptorni organi koji su kod kičmenjaka razvijeni u različitom obliku.

Agar je gradivni polisaharid morskih algi: Dobija se uglavnom iz crvenih morskih algi (rodovi: Gelidium i Gracilaria). Agar-agar ima primenu u gajenju mikroorganizama, gde se koristi kao hranljiva podloga, zatim u kulturi tkiva, prehrambenoj, tekstilnoj i farmaceutskoj industriji. Nerastvorljiv je u vodi pa stvara polučvrstu želatinoznu podlogu u koju difuzijom mogu preći različita jedinjenja.

Agranularni enodplazmatični retikulum ili agranularni endoplazmin retikulum (lat. a - ne; granulum - zrnce; grč. endon - unutra; plasma - tvorevina; lat. reticulum - mreža), a naziva se i gladak ER (skraćeno aGER) je vrsta endoplazminog retikuluma.

Ahondroplazija ili patuljast rast je oboljenje koje se nasleđuje autozomno-dominantno. Dominantna mutacija na nekom od autozomnih hromozoma uzrokuje jako skraćene kosti udova, dok su kosti trupa normalne, a lobanja povećana. Osobe su normalne inteligencije. Učestalost ovog oboljenja je 1 : 25 000. Izraženo je odmah po rođenju.

Akantela su larve predstavnika razdela Acanthocephala koja se razvija posle larve akantor u prelaznom domaćinu.

Akantor predstavlja prvi larveni stupanj u razvoju predstavnika razdela Acanthocephala u prelaznom domaćinu.

Akoncija je končasti izraštaj na srednjem režnju septi gastrovaskularne duplje predstavnika klase Anthozoa.

Akrodontni zubi – zubi koji su svojom osnovom pričvršćeni pomoću vezivnog tkiva za površinu kosti ili za njenu ivicu. Najprimitivniji način pričvršćivanja zuba.

Akromegalija je bolest prouzokovana povećanim lučenjem hormona rasta hipofize usled čega dolazi do preko prekomernoh rasta perifernih okrajaka kostiju (šake, stopala, donja vilica) odrasle osobe.

Akronematski bič je tip biča koji se sreće kod jednoćelijskih eukariotskih organizama, a karakteriše se dugim mastigonemama na vrhu.

Akrozom je krupni lizozom koji se nalazi u glavi spermatozoida, iznad nukleusa. Sadrži enzime čija je uloga u razlaganju omotača jajne ćelije tokom akrozomalne reakcije.

Aktivan transport se vrši kroz ćelijsku membranu nasuprot hemijskom gradijentu – materije se transportuju iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom, pomoću proteina nosača i uz utrošak energije. Energija za odvijanje aktivnog transporta dobija se hidrolizom ATP-a u ADP. Proteini nosači rade kao pumpe i kao enzimi ATP-aze (adenozin trifosfataze) jer katalizuju razlaganje ATP -a. Najbolje proučena je Na - K pumpa koja nasuprot hemijskom gradijentu, aktivno ispumpava jone Na+ iz ćelije, a upumpava jone K+ u ćeliju. Natrijum-kalijum pumpa ima glavnu ulogu u stvaranju membranskog potencijala životinjskih ćelija.

Akrocentričan hromozom je onaj kod koga se centromera nalazi sasvim blizu jednog kraja hromozoma tako da deli hromozom na sasvim kratak p krak i mnogu duži q krak. Akrocentrični hromozomi u kariotipu čoveka su: hromozomi D grupe: 13, 14 i 15, hromozomi G grupe: 21 i 22 i Y hromozom. Muškarac, zbog prisustva Y hromozoma, ima neparan broj (11) akrocentričnih hromozoma u telesnih ćelijama, a žena ima paran broj (10).

Aksijalna žlezda je organ koji spaja organe oralnog i aboralnog pola kod predstavnika razdela bodljokožaca.

Aksoblaste predstavljaju generativne ćelije u telu predstavnika grupe Diciemida.

Aksocel ili protocel je mešak celoma bodljokožaca koji se diferencira u aksijalnu žlezdu.

Aksopodije predstavljaju tip pseudopodija koji se karakteriše centralnim filamentom.

Aksonem je tip biča koji se sreće kod predstavnika praživotinja iz grupe Trichomonadida, a nalazi se u sastavu undulentne membrane.

Aksonema je sistem mikrotubula koje čine osnovu građe bičeva i cilija, a organizovane su u parove.

Aksostil je ćelijska tvorevina koja je građena od zbijenih fibrila, ima potpornu ulogu i nalazi se kod nekih bičara.

Aleli su različiti oblici jednog istog gena. Geni koji obrazuju alele nazivaju se polimorfni geni, za razliku od monomorfnih koji imaju samo jedan alelni oblik. Aleli jednog gena mogu biti u različitim međusobnim odnosima - interakcijama.

Alenovo pravilo – životinje koje žive u sušnim predelima imaju uvećane neke delove tela radi većeg odavanja toplote.

Aleocite su ćelije celoma člankovitih crva u kojima se magacioniraju hranljive materije.

Alveole su šupline u ćelijskim membranama praživotinja iz grupe Ciliophora.

Alveolus je udubljenje na pedipalpima mužjaka paukova u kojem se nalazi bulbus i mešak kopulatornog aparata.

Ambulakralni sistem je vodeno-vaskularni sistem razvijen kod predstavnika razdela bodljokožaca i nastao je od celoma.

Amfiblastula je larveni stupanj sunđera koji se karakteriše polom mikromera sa bičevima i polom makromera bez bičeva.

Amfide su hemoreceptorni čulni organi na prednjem delu tela mnogih predstavnika razdela Nematoda.

Amfidiskusne spikule su skeletne strukture oblika duplog slova T u gemulama sunđera.

Amfigonija (amphigonia) je sinonim za polno razmnožavanje.

Amfimiksis – razviće putem oplodnje jajne ćelije. Najčešći tip polnog razmnožavanja kod životinja.

Amfimiktična kopulacija predstavlja tip kopulacije gameta koji su poreklom od različitih roditelja.

Amfipneustički trahejni sistem je tip respiratornog sistema koji se sreće kod pojedinih insekata, a karakteriše se parom torakalnih stigmi i sa još dva do tri para abdominalnih stigmi.

Amensalizam ( - / 0 ) – odnos između dva organizma različitih vrsta u kojem je jedan inhibiran ili ubijen, a drugi nema utjecaja.

Amnion je embrionalni omotač kod viših kičmenjaka (gmizavci ptice i sisari).

Amniote su životinje kod kojih embrionalni omotači obrazuju strukture kao što su amnion, horion, alantois i žumancetna kesa. Pripadaju im viši kičmenjaci: gmizavci, ptice i sisari.

Amonotelični organizmi su oni kod kojih je krajnji produkt mretabolizma amonijak.

Anaerobni organizmi su živa bića koja žive u uslovima bez slobodnog kiseonika.

Anadrome vrste – vrste koje žive u slanim vodama, a razmnožavaju se u slatkim vodama. Primer losos (Salmo salar).

Analni meškovi su parni izraštaji na crevu predstavnika razdela Echiurida na kojima se nalaze brojne levkaste strukture. Pretpostavlja se da su analni meškovi homologi nefrostomima metanefridija.

Analogni organi su organi koji kod različitih životinja imaju istu funkciju, ali su različitog porekla (npr. krila insekata i ptica).

Anamniota su životinje koje ne poseduju embrionalne omotače: amnion, horion i alantois. Od embrionalnih omotača oni imaju samo žumancetnu kesu. Pripadaju im niži kičmenjaci: ribe i vodozemci.

Anamorfno razviće je tip individualnog razvića koji se sreće kod stonoga i nekih insekata kod kojih se iz jaja legu mlade jedinke sa nepotpunim brojem segmenata.

Ancestula je naziv za mladu jedinku predstavnika razdela Bryozoa.

Aneuploidija predstavlja promenu broja pojedinačnih hromozoma.

Animalni pol je deo jajne ćelije iz kojeg će se razviti embrion.

Anizogamija je način polnog razmnožavanja predstavnika algi i praživotinja koji se karakteriše spajanjem gameta koji se morfološki razlikuju (mikrogameti i makrogameti).

Anohlociklično razviće je tip individualnog razvića koji se sreće kod nekih biljnih vaši, a karakteriše se stalnom partenogenezom.

Antenalne žlezde su ekskretorni organi rakova koji predstavljaju izmenjene metanefridije.

Antikodon je triplet nukleotida t-RNK koji je komplementaran kodonu i-RNK. Za svaki od kodona i-RNK, osim tzv. stop kodona, postoji odgovarajući, komplementaran antikodon t-RNK. Pošto se kodoni i-RNK prepisuju sa DNK po principu komplementarnosti i komplementarni su antikodonima, proizlazi da antikodoni sadrže isti redosled baza kao odgovarajući triplet DNK, samo što umesto timina imaju uracil. Ukupan broj antikodona iznosi 61. Prilikom translacije antikodon t-RNK se vezuje vodoničnim vezama za komplementaran kodon i-RNK.

Anthozoa je klasa žarnjaka kojoj pripadaju korali i morske sase.

Antivitamini su antagonisti (imaju suprotno delovanje) skoro svim vitaminima.

Antibiotici - hemijski inhibitori mikroorganizama koji utièu na rast i razvoj mikroorganizama.

Apneistički trahejni sistem je tip respiratornog sistema kod koga ne postoje stigme.

Apodeme – unutrašnji skelet Arthropoda koji nastaje invaginacijom epidermisa na mestu gde se dve skeletne ploče sustiču.

Apofiza predstavlja unutrašnji izraštaj kutikule na pojedinačnim segmentima.

Apokarpan, vidi gineceum

Apokrine žlezde su vrsta egzokrinih žlezda čije ćelije prilikom izlučivanja zajedno sa sekretom odstranjuju i deo sopstvene citoplazme. Izlučivanje se obavlja procesom egzocitoze i naziva se apokrina sekrecija. Ovakav tip sekrecije karakterističan je za mlečnu žlezdu.

Apomiksis – razmnožavanje pomoću reproduktivnih ćelija ali bez oplodnje. (npr. partenogeneza)

Aposemija – pojava veoma žive obojenosti tela kombinovana sa još nekom osobinom koja je veoma neprijatna ili čak opasna za druge organizme.

Apozicione oči predstavljaju tip očiju koji se sreće kod nekih rakova i insekata kod kojih je pigmentski deo dobro razvijen i omogućava da svetlost pada samo direktno po pravoj osi.

Apsorpcioni spektar je skup svih talasnih dužina svetlosti koje apsorbuje neki pigment, a skup svih talasnih dužina koje učestvuju u fotosintezi predstavlja apsorpcioni spektar fotosinteze.

Arborealne životinje - životnje koje većinu vremena provode na drveću; žive u krošnjama.

Archicerebrum predstavlja deo mozga kod zglavkara koji inervira akron.

Architomija je vid bespolnog razmnožavanja nekih predstavnika klase Oligochaeta pri kome se telo fragmentiše na nekoliko delova, nakon čega svaki regeneriše deo koji nedostaje.

Arenikola – stanovnici peščane podloge.

Arhenotokija je tip partenogeneze prilikom koje se iz neoplođenih jaja razvijaju samo mužjaci.

Aridne oblasti – veoma sušne oblasti; oblasti u kojima je godišnja količina padavina manja od one količine koja bi na istoj površini mogla da ispari u toku godine.

Ariste predstavljaju čulne dlačice na antenama životinja.

Aristotelova lampa je skeletni sistem od 25 elemenata koji su razvijeni kod morskih ježeva.

Arolijum je neparna jastučasta tvorevina koja se nalazi između kandžica na nogama insekata.

Astigmatizam je nejednaka refrakcija svetlosnih zrakova u različitim meridijanima rožnjače oka. Može nastatti kao posledica:1. dominantne mutacije na nekom autozomnom hromozomu (videti: autozomno-dominantno nasleđivanje);2. sredinskih činilaca (neodgovarajuće osvetljenje i dr.)

Atmobionti – organizmi koji žive na biljkama ili životinjama.

Atrijum predstavlja proširenje stigme iza peritreme.

Artropodin je protein koji ulazi u sastav kutikule zglavkara.

Artropodizacija predstavlja skup svih morfoloških, anatomskih i fizioloških promena kod zglavkara koje su im omogućile osvajanje kopna i učinile najuspešnijom grupom životinja.

Astaksantin je pigment iz kategorije karotenoida koji je prisutan kod nekih predstavnika algi, a nalazi se i u hromatoforima rakova.

Atokni deo tela je onaj deo kod predstavnika klase Polichaeta koji nije u funkciji razmnožavanja.

Atraktanti su hemijske materije, odnosno sekreti kojima ženke privlače mužjake.

Auricularia je larva morskih krastavaca koja se razvija iz dipeurule.

Aurikule su izraštaji skeleta na oralnoj strani morskih ježeva za koje se mišićima spaja Aristotelova lampa.

Autotomija – adaptivno svojstvo jedinke da refleksno odbacuje delove tela na određenim mestima. Primer, sposobnost odbacivanja repa kod mladih guštera.

Autopurifikacija - svojstvo samočišćenja vode uzrokovano postojanjem živog sveta u njoj, posebno mikroorganizama. To znači da samo ona voda u kojoj je postignuta biološka ravnoteža može imati sposobnost samočišćenja.

Autotrofan je način ishrane eukariotkih biljaka, nekih bakterija i modrozelenih algi pri kome one procesima fotosinteze ili hemosinteze iz neorganskih materija, korišćenjem Sunčeve ili hemijske energije stvaraju organske materije.

Autotrofi ili autotrofni su organizmi koji sami stvaraju organske materije (hranu) iz neorganskih materija. Prema izvoru energije koju koriste za sintezu hrane dele se na:1. fototrofe ili fotosintetičke organizme; 2. hemotrofe ili hemosintetičke organizme

Autozoidi su monomorfni zoidi predstavnika razdela Bryozoa.

Autozom ili autozomni hromozom (telesni hromozom) je vrsta hromozoma u humanom kariotipu čoveka koji nosi gene za određivanje telesnih osobina. Razlikuje se od polnih hromozoma kojima se determiniše pol kako čoveka tako i drugih bioloških vrsta.

Autotomija (samosakaćenje) je sposobnost nekoh životinja da kada se osete životno ugrožene odbace deo tela, kao što nor. gušteri odbacuju rep. Avicularije predstavljaju modifikovane zoide u obliku ptičjeg kljuna kod predstavnika razdela Bryozoa.

Biološki rečnik
A ~ B ~ C ~ Č ~ Ć ~ D ~ DŽ ~ Đ ~ E ~ F ~ G ~ H ~ I ~ J ~ K ~ L LJ ~ M ~ N ~ NJ ~ O ~ P ~ R ~ S ~ Š ~ T ~ U ~ V ~ Z ~ Ž ~ X ~ Y