A
Acelularni organizmi su oni koji nisu dostigli nivo ćelijske građe (a = bez; cellula=ćelija). Pripadaju im virusi koji se sastoje najčešće samo od:
- nukleinske kiseline i to samo jedne vrste: ili DNK ili RNK;
- proteinskog omotača.
Adaptacija u biološkom smislu znači prilagođavanje organizama promenljivim,specifičnim a često i ekstremnim uslovima sredine pa su tako životne forme nastale kao rezultat prilagođavanja uslovima staništa.Adaptacija omogućuje uspešniju egzistenciju i korišćenje raspoloživih prirodnih izvora i preživljavanje.Adaptacije su bazirane na mutacijama i mehanizmima prirodne selekcije.
Adaptivnost je potencijalna sposobnost živih bića da se na adekvatan način prilagode promenljivim uslovima sredine sticanjem osobina koje odgovaraju životnim uslovima.
Adaptivna radijacija – vrste iste taksonomske kategorije, ali prilagođenerazličitim staništima predstavljaju različite životne forme.
Adaptivna vrednost pokazuje u kojoj meri je fenotip na svrsishodan način prilagođen uslovima sredine ,što se može proceniti preko relativnog nataliteta,odnosno mortaliteta.
Adaptivni tip je skup osobina populacije i drugih taksonomskih kategorija koji omogućuju opstanaku određenoj ekološkoj niši,odnosno adaptivnoj zoni.
Adaptivna zona je ekološka niša ili sistem ekoloških niša sa specifičnim karakteristikama.Adaptivnu zonu nastanjuju odgovarajući adaptivni tip koji je prilagođen uslovima adaptivne zone.
Agroekosistem je vrsta antropogenog ekosistema prilagođenog za poljoprivrednu proizvodnju.To su netabilni i uprošćeni sistemi u kojima su između ostalog pokidani lanci ishrane,pa se zbog odsustva prirodnih mehanizama kontrole, brojnost populacije mora kontrolisati pesticidima
Aerobionti – stanovnici vazduha. Pretežno dobri letači koji love i proždiru hranu u letu.
Agar je gradivni polisaharid morskih algi: Dobija se uglavnom iz crvenih morskih algi (rodovi: Gelidium i Gracilaria). Agar-agar ima primenu u gajenju mikroorganizama, gde se koristi kao hranljiva podloga, zatim u kulturi tkiva, prehrambenoj, tekstilnoj i farmaceutskoj industriji. Nerastvorljiv je u vodi pa stvara polučvrstu želatinoznu podlogu u koju difuzijom mogu preći različita jedinjenja.
Agranularni enodplazmatični retikulum ili agranularni endoplazmin retikulum (lat. a - ne; granulum - zrnce; grč. endon - unutra; plasma - tvorevina; lat. reticulum - mreža), a naziva se i gladak ER (skraćeno aGER) je vrsta endoplazminog retikuluma.
Ahondroplazija ili patuljast rast je oboljenje koje se nasleđuje autozomno-dominantno. Dominantna mutacija na nekom od autozomnih hromozoma uzrokuje jako skraćene kosti udova, dok su kosti trupa normalne, a lobanja povećana. Osobe su normalne inteligencije. Učestalost ovog oboljenja je 1 : 25 000. Izraženo je odmah po rođenju.
Akrodontni zubi – zubi koji su svojom osnovom pričvršćeni pomoću vezivnog tkiva za površinu kosti ili za njenu ivicu. Najprimitivniji način pričvršćivanja zuba.
Akromegalija je bolest prouzokovana povećanim lučenjem hormona rasta hipofize usled čega dolazi do preko prekomernoh rasta perifernih okrajaka kostiju (šake, stopala, donja vilica) odrasle osobe.
Akrozom je krupni lizozom koji se nalazi u glavi spermatozoida, iznad nukleusa. Sadrži enzime čija je uloga u razlaganju omotača jajne ćelije tokom akrozomalne reakcije.
Aktivan transport se vrši kroz ćelijsku membranu nasuprot hemijskom gradijentu – materije se transportuju iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom, pomoću proteina nosača i uz utrošak energije. Energija za odvijanje aktivnog transporta dobija se hidrolizom ATP-a u ADP. Proteini nosači rade kao pumpe i kao enzimi ATP-aze (adenozin trifosfataze) jer katalizuju razlaganje ATP -a. Najbolje proučena je Na - K pumpa koja nasuprot hemijskom gradijentu, aktivno ispumpava jone Na+ iz ćelije, a upumpava jone K+ u ćeliju. Natrijum-kalijum pumpa ima glavnu ulogu u stvaranju membranskog potencijala životinjskih ćelija.
Akrocentričan hromozom je onaj kod koga se centromera nalazi sasvim blizu jednog kraja hromozoma tako da deli hromozom na sasvim kratak p krak i mnogu duži q krak. Akrocentrični hromozomi u kariotipu čoveka su: hromozomi D grupe: 13, 14 i 15, hromozomi G grupe: 21 i 22 i Y hromozom. Muškarac, zbog prisustva Y hromozoma, ima neparan broj (11) akrocentričnih hromozoma u telesnih ćelijama, a žena ima paran broj (10).
Aleli su različiti oblici jednog istog gena. Geni koji obrazuju alele nazivaju se polimorfni geni, za razliku od monomorfnih koji imaju samo jedan alelni oblik. Aleli jednog gena mogu biti u različitim međusobnim odnosima - interakcijama.
Alenovo pravilo – životinje koje žive u sušnim predelima imaju uvećane neke delove tela radi većeg odavanja toplote.
Amfimiksis – razviće putem oplodnje jajne ćelije. Najčešći tip polnog razmnožavanja kod životinja.
Amensalizam ( - / 0 ) – odnos između dva organizma različitih vrsta u kojem je jedan inhibiran ili ubijen, a drugi nema utjecaja.
Amnion je embrionalni omotač kod viših kičmenjaka (gmizavci ptice i sisari).
Amniote su životinje kod kojih embrionalni omotači obrazuju strukture kao što su amnion, horion, alantois i žumancetna kesa. Pripadaju im viši kičmenjaci: gmizavci, ptice i sisari.
Anadrome vrste – vrste koje žive u slanim vodama, a razmnožavaju se u slatkim vodama. Primer losos (Salmo salar).
Anamniota su životinje koje ne poseduju embrionalne omotače: amnion, horion i alantois. Od embrionalnih omotača oni imaju samo žumancetnu kesu. Pripadaju im niži kičmenjaci: ribe i vodozemci.
Aneuploidija predstavlja promenu broja pojedinačnih hromozoma.
Animalni pol je deo jajne ćelije iz kojeg će se razviti embrion.
Antikodon je triplet nukleotida t-RNK koji je komplementaran kodonu i-RNK. Za svaki od kodona i-RNK, osim tzv. stop kodona, postoji odgovarajući, komplementaran antikodon t-RNK. Pošto se kodoni i-RNK prepisuju sa DNK po principu komplementarnosti i komplementarni su antikodonima, proizlazi da antikodoni sadrže isti redosled baza kao odgovarajući triplet DNK, samo što umesto timina imaju uracil. Ukupan broj antikodona iznosi 61. Prilikom translacije antikodon t-RNK se vezuje vodoničnim vezama za komplementaran kodon i-RNK.
Anthozoa je klasa žarnjaka kojoj pripadaju korali i morske sase.
Antibiotici - hemijski inhibitori mikroorganizama koji utièu na rast i razvoj mikroorganizama
Apodeme – unutrašnji skelet Arthropoda koji nastaje invaginacijom epidermisa na mestu gde se dve skeletne ploče sustiču.
Apomiksis – razmnožavanje pomoću reproduktivnih ćelija ali bez oplodnje. (npr. partenogeneza)
Aposemija – pojava veoma žive obojenosti tela kombinovana sa još nekom osobinom koja je veoma neprijatna ili čak opasna za druge organizme.
Arenikola – stanovnici peščane podloge
Arborealne životinje - životnje koje većinu vremena provode na drveću; žive u krošnjama
Aridne oblasti – veoma sušne oblasti; oblasti u kojima je godišnja količina padavina manja od one količine koja bi na istoj površini mogla da ispari u toku godine.
Astigmatizam je nejednaka refrakcija svetlosnih zrakova u različitim meridijanima rožnjače oka. Može nastatti kao posledica:1. dominantne mutacije na nekom autozomnom hromozomu (videti: autozomno-dominantno nasleđivanje);2. sredinskih činilaca (neodgovarajuće osvetljenje i dr.)
Atmobionti – organizmi koji žive na biljkama ili životinjama.
Autotomija – adaptivno svojstvo jedinke da refleksno odbacuje delove tela na određenim mjestima. Primer, sposobnost odbacivanja repa kod mladih guštera.
Autopurifikacija - svojstvo samočišćenja vode uzrokovano postojanjem živog sveta u njoj, posebno mikroorganizama. To znači da samo ona voda u kojoj je postignuta biološka ravnoteža može imati sposobnost samočišćenja.
Autotrofan je način ishrane eukariotkih biljaka, nekih bakterija i modrozelenih algi pri kome one procesima fotosinteze ili hemosinteze iz neorganskih materija, korišćenjem Sunčeve ili hemijske energije stvaraju organske materije.
Autotrofi ili autotrofni su organizmi koji sami stvaraju organske materije (hranu) iz neorganskih materija. Prema izvoru energije koju koriste za sintezu hrane dele se na:1. fototrofe ili fotosintetičke organizme; 2. hemotrofe ili hemosintetičke organizme
Autozom ili autozomni hromozom (telesni hromozom) je vrsta hromozoma u humanom kariotipu čoveka koji nosi gene za određivanje telesnih osobina. Razlikuje se od polnih hromozoma kojima se determiniše pol kako čoveka tako i drugih bioloških vrsta.
