Apteryx

Obični kivi

• klasifikacija:
• carstvo životinje (Animalia)
• tip hordati (Chordata)
• podtip kičmenjaci (Vertebrata)
• klasa ptice (Aves)
• nadred ptice trkačice
• red kiviji
• porodica Apterygidae
• rod Apteryx

Apteryx je jedini rod kivija u porodici Apterygidae i istovremeno najsitnije među, inače krupnim, pticama trkačicama. Pripadaju mu tri vrste sve sa Novog Zelanda:

• običan kivi ili braon kivi (Apteryx australis), sa podvrstama:
  • Apteryx australis australis
  • Apteryx australis lawryi
  • Apteryx australis mantelli
• veliki pegavi kivi(Apteryx haastii)
• mali pegavi kivi (Apteryx owenii)

Opis

Telo im je veličine kokoške, sa malom glavom i dugačkim, povijenim kljunom koji na vrhu ima nosne otvore. Zbog toga im je čulo mirisa je dobro razvijeno, što je neobično za ptice. Osim čula mirisa i čulo sluha je dobro razvijeno, dok su im oči male i slabo razvijene. Noge su im snažne sa četiri prsta koji nose velike kandže. Perje je sivosmeđe boje, mekano i više podseća na dlaku. Krila su jako zakržljala, sakrivena su u perju pa se na prvi pogled ne mogu uočiti.

Hranu (uglavnom biljke i sitne insekte) traže po šumskom tlu pomoću dugačkog, osetljivog kljuna (bogato je inervisan granama n. trigeminus-a).

Sve tri vrste su noćne životinje koje žive u šumi. Nose jaja koja su veoma krupna prema veličini njihovog tela. Tako, ženke mogu da snesu jaje čija težina predstavlja četvrtinu njihove telesne mase. Period inkubacije je veoma dug, iznosi oko 90 dana. Po izleganju iz jaja mladunci mogu da brinu o sebi sa malo ili potpuno bez pomoći roditelja. Kod ženki su, za razliku od ostalih ptica, funkcionalna oba jajnika.

Status zaštite

Na IUCN Crvenoj listi status je VU - ranjivi

Smatraju se ugroženim od strane IUCN. Osnovna opasnost za ove ptice je predatorstvo od strane sisara (domaćih životinja, pasa i mačaka). Čini se da je populacija u nazadovanju. Vlada Novog Zelanda je najavila da ako ptičji grip zapreti Novom Zelandu, svaki kivi će biti vakcinisan s' obzirom na alarmantan pad njihovog broja

Literatura

• Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
• Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
• Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
• Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

Snežana Trifunović, dipl. biolog