Aspergerov sindrom
Aspergerov sindrom, takođe poznat kao Aspergerov poremećaj, spada u grupu neurorazvojnih poremećaja koji imaju uticaja na ponašanje osobe, govorne veštine, komunikaciju i društvene interakcije. Aspergerov poremećaj je okarakterisan kao jedan od poremećaja iz spektra autizma mada se smatra da je Aspergerov sindrom blaži ili viši funkcionalni opseg ovog spektra. Aspergerov sindrom nazvan je po dr Hansu Aspergeru, austrijskom pedijatru, koji je stanje prvi put opisao 1944.
Sadržaj
Da li je Aspergerov sindrom isto što i autizam?
Još uvek postoji kontroverza o tome da li Aspergerov sindrom treba posmatrati kao poseban klinički entitet ili on jednostavno predstavlja visoko delujući oblik autizma. U revidiranom Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja ( DSM-5), objavljenog u maju 2013. godine, Aspergerov sindrom i autistični poremećaj objedinjeni su u Spektar autističnih poremećaja (ASD). Ova promena je bila kontroverzna, jer mnogi stručnjaci veruju da ljudi kojima je ranije dijagnostikovan Aspergerov sindrom neće ispuniti dijagnostičke kriterijume za ASD. Takođe, mnogi stručnjaci smatraju da bi Aspergerov sindrom trebalo sačuvati kao zaseban dijagnostički entitet koji predstavlja stanje povezano sa autizmom, ali koje nije isto što i autizam.
Karakteristike sindroma
Decu sa ovim poremećajem je teško opisati jer se, na prvi pogled, ni po čemu ne razlikuju od svojih vršnjaka. Najupadljivije njihove osobenosti odnose se na nedostatak saosećanja i sposobnosti za uspostavljanje socijalnih relacija. Njihov govor je pedantan. U njemu i pored dobro razvijenog rečnika i bogatstva informacija koje skupljaju na mehanički, gotovo opsesivan način, postoji nedostatak komunikativnosti. Njihov govor je „formalan“, neobičnih tema uz siromaštvo neverbalne komunikacije (mimika i gest koji obično pomažu da se tačnije razume značanje izrečenog kod drugih osoba, da se razlikuje ozbiljnost, šala, uznemirenost, ljutnja, povređenost itd). Ova deca imaju teškoće pri ovladavanju motornim veštinama. Burno i s negodovanjem reaguju na promene u svakodnevnim životnim rutinama. Imaju često neobične fascinacije i mogu biti „dosadna, nametljiva“ sa svojim neobičnim pričama i interesovanjima.
Osobe sa Aspergerovim sindromom obično imaju normalnu do nadprosečnu inteligenciju, ali imaju poteškoće u društvenim interakcijama. Veći broj osoba se može školovati i dostići zadovoljavajući školski uspeh. U odraslom životnom dobu u ovoj populaciji postoji povećana sklonost ka šizofreniji ili razvijanju anksiozno-depresivnih poremećaja (9–15%), opsesivno-kompulzivnih simptoma, kao i karakteristika antisocijalnog ponašanja.
Danas mnogi stručnjaci na ovom polju naglašavaju i pozitivne aspekte Aspergerovog sindroma i smatraju da on predstavlja drugačiji, ali ne nužno neispravan način razmišljanja. Pozitivne karakteristike ljudi sa Aspergerovim sindromom su opisane kao korisne u mnogim profesijama kao što su: povećana sposobnost fokusiranja na detalje, sposobnost da istraju u određenim interesima, a da se pri tome ne obaziru na mišljenja drugih, sposobnost za samostalan rad, prepoznavanje detalja koje druge osobe mogu propustiti, originalan način razmišljanja i dr.
Uzroci
Nisu utvrđeni tačni uzroci autističnih poremećaja, mada se veruje da je nasledna (genetička) komponenta uključena. U prilog ovoj ideji govori činjenica da je primećeno da se Aspergerov sindrom javlja u porodicama. U nekim slučajevima autistični poremećaji mogu biti povezani sa toksičnim izlaganjem, teratogenima, problemima sa trudnoćom ili rođenjem i prenatalnim infekcijama. Ovi uticaji okoline mogu da deluju zajedno da modifikuju ili potencijalno povećaju ozbiljnost osnovnih genetičkih mutacija.
Neki autori su predložili uzročnu povezanost primanja vakcina (posebno vakcina protiv boginja) i pojave autizma. Međutim, velika većina epidemioloških dokaza ne pokazuje povezanosti imunizacije i autizma, pa su stručnjaci su ovu teoriju odbacili.
Genetički uzroci
Mnogi geni povezani sa spektrom autističnih poremećaja (ASD) su uključeni u razvoj mozga. Proteini proizvedeni po upotstvima iz ovih gena utiču na više aspekata razvoja mozga, uključujući proizvodnju, rast i organizaciju nervnih ćelija (neurona). Neki utiču na broj proizvedenih neurona, dok su drugi uključeni u razvoj ili funkciju veze između neurona (sinapse). Mnogi utiču na razvoj kontrolom (regulacijom) aktivnosti drugih gena ili proteina.
Specifični načini na koje se promene u ovim i drugim genima odnose na razvoj ASD nisu poznati. Međutim, studije pokazuju da su tokom razvoja mozga neki ljudi koji boluju od ASD-a imaju više neurona od normalnog i prekomerni rast u delovima kore mozga (korteksa). Pored toga, često postoje područja u kojima je poremećena normalna struktura slojeva korteksa. Korteks obično ima šest slojeva koji se uspostavljaju tokom razvoja pre rođenja, a svaki sloj ima specijalizovane neurone i različite vrste neuronskih veza. Poremećaji neurona mozga javljaju se u čeonom i temporalnom režnju korteksa, koji su odgovorni za emocije, društveno ponašanje i govor. Smatra se da ove nepravilnosti stoje u osnovi razlike u socijalizaciji, komunikaciji i kognitivnom funkcionisanju karakterističnim za ASD .
Aspergerov sindrom može biti povezan sa mutacijama gena na X hromozomu. Mutacije u genima NLGN3 i NLGN4X mogu biti povezane sa autizmom i Aspergerovim sindromom. Ovi geni na X hromozomi nose uputstvo za sintezu proteina koji su odgovorni za uspostavljanje sinapsi i prenos sinaptičkih signala između nervnih ćelija mozga i perifernog nervnog sistema.
Dr Asperger je opisao četiri dečaka koji su pokazali "nedostatak empatije, malo sposobnosti za stvaranje prijateljstava, jednostrani razgovor i nespretne pokrete. " Zbog opsesivnih interesovanja i poznavanja određenih predmeta, dečake je nazvao "malim profesorima".
- Iako dijagnoza Aspergerovog sindroma nije moguća bez direktnog ispitivanja i posmatranja osoba, neki autori smatraju da su mnoge uspešne ličnosti iz sveta politike, nauke mogle da imaju Aspergerov sindrom, uključujući tu Mocarta, Alberta Ajnštajna, Bendžamina Franklina, Tomasa Džefersona i Mariju Kiri. Naravno, definitivna dijagnoza istorijskih ličnosti s Aspergerovim sindromom nije moguća, a mnoge osobine koje pokazuju osobe sa Aspergerovim sindromom mogu se pojaviti i zbog intelektualne nadarenosti.
Govor švedske tinejdžerke Grete Tunberg, kojoj je dijagnostikovan Aspergerov sindrom, protiv klimatskih promena https://www.youtube.com/watch?v=bW3IQ-ke43w
https://ghr.nlm.nih.gov/gene/NLGN4X#conditions
https://www.medicinenet.com/asperger_syndrome/article.htm
https://ghr.nlm.nih.gov/condition/autism-spectrum-disorder#diagnosis
