Autozomno-dominantno nasleđivanje

Autozomono-dominantno nasleđivanje je oblik monogenskog nasleđivanja pri kome jednu osobinu (oboljenje) određuje dominantan alel jednog gena.

Autozomono-dominantno se nasleđuju bolesti koje su determinisane dominantnim mutiranim alelom smeštenim na nekom od autozomnih hromozoma. Dominantan mutirani alel ispoljava svoje dejstvo i u homozigotnom i u heterozigotnom stanju (ponaša se kao svaki dominantan alel).

Genotipovi obolelih i zdravih osoba

Obolele osobe mogu imati jedan od sledeća dva genotipa :

• mogu biti dominantni homozigoti ( A*A*, gde je sa A*obeležen dominantan mutirani alel) ili
• heterozigoti (A*a, gde je sa a obeležen recesivan alel koji određuje normalno stanje).

Zdrave osobe su uvek recesivni homozigoti (aa).

Osobine dominantnog alela

Dominantan mutirani alel pokazuje osobine karakteristične za dominantne alele, a to su:

• izražajnost (ekspresivnost)i
• probojnost (penetrabilnost).

Pored toga, fenotip heterozigotne osobe se razlikuje od fenotipa homozigotne osobe. Homozigoti skoro uvek imaju teži oblik bolesti ili fenotip nije poznat zato što je ta kombinacija alela letalna. Primer za to je oboljenje familijarna hiperholesterolemija (povišen nivo holesterola u krvi koji može dovesti do infarkta miokarda). Homozigoti imaju teži oblik ove bolesti i obično umiru pre 30-te godine života od infarkta, a heterozigoti imaju povišen nivo holesterola koji može dovesti do infarkta.

Bolesni roditelji, heterozigoti mogu dobiti zdravo dete sa verovatnoćom od 25%

Kada je samo jedan roditelj oboleo, verovatnoća rađana zdravog deteta je 50%

Mendelova pravila nasleđivanja

Na autozomno-dominantan način nasleđivanja mogu se primeniti Mendelova pravila nasleđivanja.

Tako, ako su u braku obolele osobe i obe su heterozigoti za gen koji determiniše to oboljenje, onda se u potomačkoj F1 generaciji javljaju dva fenotipa – oboleli i zdravi potomci u odnosu 3:1, s napomenom da je homozigotna kombinacija dominantnih alela (A*A*) najčešće letalna (šema A). Ako su u braku obolela osoba, koja je heterozigot, i zdrava osoba onda se u F1 generaciji javljaju oboleli i zdravi potomci u odnosu 1:1 (50% : 50%)- vidi shemu pod B.

Bolesti determinisane autozomno-dominantnim genima

Autozomno- dominantno se nasleđuju sledeće bolesti čoveka :

• polidaktilija – šestoprstost;

Za više podataka pogledati polidaktija

• brahidaktilija – skraćeni prsti
• sindaktilija – srasli prsti
• ahondroplazija – patuljast rast (treba ga razlikovati od patuljastog rasta koji je izazvan nadovoljnim *lučenjem hormona rasta, tj. hipofunkcijom adenohipofize ) ;

Za više podataka pogledati ahondroplazija

• astigmatizam je nejednaka refrakcija svetlosnih zrakova u različitim meridijanima rožnjače oka. Može nastatti kao posledica:dominantne mutacije na nekom autozomnom hromozomu (videti: autozomno-dominantno nasleđivanje ili sredinskih činilaca (neodgovarajuće osvetljenje i dr.);

• Hantingtonova bolest (Dž. Hantington je prvi opisao 1872.g.), progresivni neurodegenerativni poremećaji
• Marfanov sindrom i dr.

Nail-patela (nokti-čašica) sindrom je posledica genske mutacije na hromozomu broj 9 na kome se nalazi i gen za ABO sistem krvnih grupa. Osobe sa ovim sindromom na hromozomu 9 nose dominantni mutirani alel koji dovodi do obrazovanja defektnih noktiju i čašice kolena ili se oni uopšte ne obrazuju. Autozomno-dominantno nasleđivanje šematski je predstavljeno na slici.U porodici u kojoj se javi ovaj sindrom je vezan za određenu krvnu grupu. Smatra se da su geni za ABO sistem krvnih grupa i nokti-čašica sindrom međusobno udaljeni 10 cM (centi- Morgana).

Osobine determinisane autozomno-dominantnim genima

Više od polovine danas poznatih osobina čoveka determinisana je dominantnim genom koji se nalazi na nekom od autozomnih hromozoma; među njima su:

• osetljivost na fenil-tiokarbamid (PTC);
• sposobnost uvrtanja jezika ;
• beli pramen kose kod muškarca;
• slobodan ušni režanj;
• maljavost na drugom članku prstiju
• guste obrve
• spojene obrve
• uzan i dug nos
• rupica u bradi (u kosti) i dr.

Sposobnost uvratanja jezika

Sposobnost uvrtanja jezika je normalna osobina čoveka koja se nasleđuje autozomno-dominantno i monogenski.

Jezik se može savijati na dva načina:

• ivice jezika se savijaju prema nepcu pa jezik dobija izgled trube i
• vrh jezika se savija prema nepcu.

Osobe koje mogu da savijaju jezik mogu da imaju heterozigotni ili homozigotni genotip, dok su osobe koje tu sposobnost nemaju isključivi recesivni homozigoti (iamaju par istih, recesivnih alela).

Osećanje gorkog ukusa PTC

Sposobnost osećanja gorkog ukusa fenil-tiokarbamida je normalna nasledna osobina čoveka koja se nasleđuje autozomno-dominantno po Mendelovim zakonima. Neosetljivost na PTC uslovljava recesivan alel na autozomnom hromozomu. Osobe koje osećaju gorak ukus PTC-a mogu biti heterozigotne ili dominantni homozigoti.

U različitim delovima sveta i kod različitih populacija vršena su istraživanja radi utvrđivanja učestalosti osoba koje ne osećaju gorak ukus PTC-a, na osnovu čega se dolazi do sledećih saznanja:

• najniža zastupljenost je kod:
  • afričkih crnaca i iznosi 3%;
  • mongola i američkih Indijanaca je 6%;
  • kod Evropljana je 30%;
• najveća frekvencija je kod Arapa i iznosi čak 40%

elektronska nastava

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Snežana Trifunović, dipl. biolog