Barovo telo

Barovo telo, polni hromatin ili bubanjski štapić je naeaktivni X hromozom u obliku loptastog ili piramidalnog telašca u jedru telesnih ćelija eukariota. Bar i Bertram 1949. (Barr & Bertram) su ga prvi put uočili u nervnim ćelijama mačke.

X hromozom sadrži mnogo gena važnih za život organizma, što se vidi i po velikom broju naslednih bolesti koje nastaju mutacijama gena na ovom hromozomu. Zato svaka jedinka, bez obzira na pol, ima barem jedan X hromozom.

Da bi se doza gena koji se nalaze na X hromozomu između ženskog i muškog pola izjednačila, dolazi do inaktivacije jednog X hromozoma kod žena. Inaktivacija se dešava na stupnju embriona u vreme implantacije,krajem prve nedelje trudnoće. Taj hromozom se skupi u grudvicu, u kojoj su geni neaktivni i naziva se Barovo telo.

Broj Barovih tela

Odnos broja prekobrojnih X hreomozoma i Barovih tela

Normalna žena, dakle, ima jedno Barovo telo, a normalan muškarac je bez Barovih tela .

Kod osoba sa numeričkim aberacijama polnih hromozoma svaki prekobrojni X hromozom postaje Barovo telo tj. inaktivira se. Tako se može postaviti prosta jednakost :

broj Barovih tela = broj prekobrojnih X hromozoma

Osoba sa Tarnerovim sindromom, iako je ženskog pola (kariotip 45,XO), nema Barovih tela, dok muškarac sa Klinefelterovim sindromom (kariotipa 47, XXY) ima jedno Barovo telo.

Kada, na stupnju ranog embriona, započne inaktivacija X hromozoma uvek se inaktiviše X hromozom koji je poreklom iz spermatozoida, dok se kasnije u svim tkivima embriona to dešava slučajno. Znači, koji će X hromozom postati inaktivan, majčin ili očev čista je slučajnost. Kada se X hromozom jednom inaktiviše u jednoj ćeliji, sve ćelije koje od nje nastaju deobama imaće inaktivan isti X hromozom. Inaktivacija X hromozoma nije potpuna već mali delovi u tom hromozomu ostaju aktivni.

Za više podataka pogledati Meri Lajon hipoteza

Određivanje Barovog tela

Jednostavnim postupkom moguće je odrediti prisustvo Barovog tela. Postupak se sastoji u sledećem:

• uzimanje brisa bukalne sluzokože (iz usne duplje)
• pravljenje mikroskopskog preparata: pravljenje razmaza na pločici i njegovo bojenje orceinom
• pomatranjem preparata pod svetlosnim mikroskopom Barovo telo se uočava kao tamna tačka uz unutrašnju stranu jedrove membrane

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990

Snežana Trifunović, dipl. biolog