Biljke

Podcarstvo biljaka (Plantae) obuhvata primarno fotoautotrofne, kopnene, sesilne organizme rasprostranjene po celoj Zemlji. Razmnožavaju se polno - smenom generacija i bespolno - vegetativnim putem. Telo većine predstavnika je diferencirano u vegetativne organe: koren, stablo i listove, a kod skrivenosemenica razvijaju se i organi za polno razmnožavanje: cvet, plod i seme.

Histologija biljaka

Biljke predstavljaju prve kopnene organizme u istoriji Zemlje. Prednost kopnenih ekosistema u odnosu na vodene je obilje kiseonika u vazduhu i mineralnih materija u zemljištu. Međutim, najveća prepreka koju su biljke morale da savladaju prilikom osvajanja kopna bila je opasnost od gubitka vode iz nadzemnih delova njihovih tela. Ovaj problem su mogle uspešno da savladaju samo vrste koje su se karakterisale prisustvom ćelija sa zadebljalim zidom i u kojima su postojale ćelije koje su olakšavale provođenje vode iz podzemnog u nadzemni deo. Sa povećanjem efikasnosti skupova ćelija u obavljanju posebnih funkcija razlike između njih su postepeno postajale sve veće.To znači da su specifične osobine tkiva postajale sve izraženije. Prilagođenost biljaka životu na kopnu je time postajala veća što im je omogućilo značajnije osvajanje do tada nenastanjenih prostora.

Tkivo se može definisati kao svaki prirodni skup ćelija istih morfoloških i funkcionalnih osobina. Razlike u strukturi tkiva su posledica razlika u komponentama ćelija i načinima na koje su one međusobno povezane. Najveći broj klasifikacija biljnih tkiva podrazumeva njihovu podelu na dve grupe: tvorna i trajna tkiva. Tvorna tkiva se nazivaju još i meristemi, a ćelije ovih tkiva se neprekidno dele. Zatim se novonastale ćelije diferenciraju i na taj način nastaju trajna tkiva. Ćelije trajnih tkiva su svojim oblikom i građom prilagođene za vršenje određenih funkcija.

Biljke se odlikuju neograničenim rastom, što ih jasno razlikuje od životinja. Zbog toga se kaže da su biljke organizmi otvorenog tipa, odnosno da rastu tokom čitavog života. Kod biljaka umerene zone dolazi do prekida u rastu jedino u zimskom periodu. Biljka život započinje oplođenjem jajne ćelije koja se tada naziva zigot. Nakon oplođenja dolazi do intenzivnih deoba te se na taj način obrazuje veliki broj novih ćelija. Ovako nastale ćelije se organizuju u tkiva i grade embrion ili klicu. Klica je u početku izgrađena isključivo iz meristemskih ćelija koje se dele. Već kod prvih deoba uspostavljaju osu polariteta, te se stoga razlikuju dva pola - apikalni (pol izdanka) i bazalni (pol korena).

Veći broj ćelija koje grade klicu gube sposobnost deobe kada ona dostigne određeni stepen razvoja. Takve ćelije prelaze u trajno stanje, odnosno diferenciraju se i na taj način postaju više ili manje specijalizovane. Nasuprot ovim ćelijama, manji deo embrionalnih ćelija zadržava sposobnost deobe. Ove ćelije se pozicioniraju na vrhu korenka (i kasnije korenova), kao i na vrhu izdanka. Pri ovom procesu se kod biljaka rano uspostavlja karakteristična razlika između tkiva koja se dele (tvornih tkiva) i i tkiva koja su tu sposobnost izgubila i koja su prilagođena za vršenje određenih funkcija (trajna tkiva).

Tvorna tkiva

Trajna tkiva

Vegetativni organi

Koren

Stablo

List

Reproduktivni organi

Cvet

Cvast

Seme

Plod

Klasifikacija

Do danas je opisano oko 280 000 vrsta. Međutim, broj recentnih biljnih vrsta ne treba shvatiti kao definitivan, iz razloga što se naročito u još nedovoljno istraženim oblastima tropa i suptropa neprekidno otkrivaju nove vrste. U početku su se u carstvo biljaka klasifikovali svi poznati, a nepokretni organizmi. Kasnije, sa otkrićem mikroorganizama, u biljke su svrstani još virusi, bakterije i mikroskopske alge. Zbog toga što se među ovim organizmima nalaze i primarno heterotrofni organizmi, fotoautotrofnost se nije više mogla koristiti kao ključna karakteristika biljaka. Sem virusa i bakterija sve ostale grupe se karakterišu prisustvom vakuole i ćelijskog zida. Danas se pod biljkama podrazumevaju primarno fotoautotrofni, višećelijski organizmi sa specifičnim tipom vegetativnih ćelija i prisustvom tkiva. U okviru podcarstva biljaka možemo razlikovati sledeće razdele:

1. Razdeo: Marchantiophyta

2. Razdeo: Anthocerotophyta

3. Razdeo: Bryophyta

4. Razdeo: Horneophytopsida

5. Razdeo: Rhyniophyta

6. Razdeo: Zosterophyllophyta

7. Razdeo: Lycopodiophyta

8. Razdeo: Trimerophytophyta

9. Razdeo: Pteridophyta

10. Razdeo: Progymnospermophyta

11. Razdeo: Pteridospermatophyta

12. Razdeo: Pinophyta

13. Razdeo: Cycadophyta

14. Razdeo: Ginkgoophyta

15. Razdeo: Gnetophyta

16. Razdeo: Magnoliophyta

17. Razdeo: Nematophyta

Za više podataka pogledati Klasifikacija biljaka

Literatura

1. Kojić M., Pekić S., Dajić Z.: Botanika, Izdavačka kuća Draganić, Beograd, 2004.

2. Domac R.: Osnovi sistematske botanike, PMF, Zagreb, 1964.

3. Jakovljević S.: Opšta botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1960.

4. Suvorov V. V.: Botanika, Kolos, Moskva, 1961.

5. Dajić Z., Ljubojević L. i drugi: Praktikum iz morfologije i sistematike biljaka, Izdavačka kuća Draganić, Beograd, 2004.

6. Tatić B., Blečić V.: Sistematika i filogenija viših biljaka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002.

Autor teksta:

prezentacija