Razlika između izmena na stranici „Biljna tkiva”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
 
(17 međuizmena istog korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
−
U organizmu skrivenosemenica se razlikuju dve osnovne grupe:
+
Tkivo predstavlja skup međusobno povezanih ćelija slične građe i oblika, istog porekla i funkcije. Većina tkiva pored glavne (primarne) funkcije može da obavlja i jednu ili više dopunskih (sekundarnih) funkcija. Ćelije su organizovane u tkiva kod tzv. viših biljaka (kormofite), dok ih alge ne poseduju. Što je biljka na višem stepenu organizacije ona poseduje više vrsta tkiva.
 +
 
 +
U organizmu [[skrivenosemenica]] se prema diferenciranosti ćelije razlikuju dve osnovne grupe tkiva:
 
*tvorna tkiva i  
 
*tvorna tkiva i  
 
*trajna tkiva  
 
*trajna tkiva  
−
 
−
 
 
==Tvorna tkiva ([[meristem]]i)==
 
==Tvorna tkiva ([[meristem]]i)==
  
 
Tvorna tkiva grade ćelije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele i od njih nastaju i razvijaju se sva ostala trajna tkiva. Usled stalnih deoba, kojima su izložene, ove ćelije imaju određene  
 
Tvorna tkiva grade ćelije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele i od njih nastaju i razvijaju se sva ostala trajna tkiva. Usled stalnih deoba, kojima su izložene, ove ćelije imaju određene  
 
* morfološke osobine:
 
* morfološke osobine:
−
* imaju tanak ćelijski zid,  
+
* imaju tanak [[ćelijski zid]],  
−
* krupno centralno jedro,  
+
* krupno centralno [[jedro]],  
−
* sitne vakuole,  
+
* sitne [[vakuole]],  
 
* male i malobrojne plastide i dr.  
 
* male i malobrojne plastide i dr.  
−
+
{{više podataka|tvorno tkivo}}
−
===Vrste tvornih tkiva===
 
−
Prema načinu postanka razlikuju se dve osnovne grupe meristemskih tkiva:
 
−
*primarna i
 
−
*sekundarna.
 
−
 
−
Tvorna tkiva koja vode poreklo od klice i zadržavaju sposobnost deobe tokom čitavog života nazivaju se primarni meristemi. Pored njih, u biljnom telu se obrazuju i sekundarni meristemi. Oni nastaju od ćelija nekog trajnog tkiva koje su naknadno postale sposobne da se dele (najčešće su to parenhimske ćelije).
 
−
Više biljke se odlikuju rastenjem tokom čitavog života, što znači da se u njima stalno obrazuju nove ćelije i tkiva. (U klimatskim uslovima umerene zone biljke preko zime prekidaju rastenje i tada su u stadijumu mirovanja.) Rastenje biljke odvija se samo u zonama koje sadrže meristemske ćelije – sposobne za višestruke deobe.
 
−
 
−
Prema položaju koji zauzimaju u biljci tvorna tkiva se dele na:
 
−
* vršna,
 
−
*  bočna,
 
−
* umetnuta i
 
−
* tkiva rane.
 
−
 
 
−
'''Vršna tvorna tkiva''' se nalaze na vrhovima korena i stabla i nazivaju se vegetacione kupe. Deobama ćelija ovog tkiva biljka raste u dužinu. Vršna tvorna tkiva prema poreklu pripadaju primarnim meristemima.
 
−
 
 
−
'''Bočna tvorna tkiva''' su cilindričnog oblika (na preseku imaju oblik prstena) i pomoću njih stablo i koren sekundarno debljaju (rastu u širinu). Ova tvorna tkiva su sekundarni meristemi.Pripadaju im:
 
−
*kambijum i
 
−
*felogen.
 
−
 
 
−
'''Umetnuta tvorna tkiva''' (interkalarna tkiva) obrazuju se između trajnih tkiva, kao npr. u osnovi lista koji raste.
 
−
 
 
−
'''Tkiva rane''' nastaju na mestima povrede biljnih organa.
 
−
 
 
 
==Trajna tkiva==
 
==Trajna tkiva==
−
 
+
Trajna tkiva su izgrađene od ćelija koje vrše određenu funkciju, a trajno su ili delimično izgubile sposobnost deobe. Neka od trajnih tkiva mogu ponovo steći sposobnost deobe i na taj način od njih postaju sekundarni meristemi. Ćelije ovih tkiva su krupnije od meristemskih i imaju veće vakuole (najčešće je to, kod potpuno diferenciranih, starijih [[ćelija]] jedna krupna, centralno postavljena vakuola).
−
Trajna tkiva su izgrađene od ćelija koje vrše određenu funkciju, a trajno su ili delimično izgubile sposobnost deobe. Neka od trajnih tkiva mogu ponovo steći sposobnost deobe i na taj način od njih postaju sekundarni meristemi. Ćelije ovih tkiva su krupnije od meristemskih i imaju veće vakuole (najčešće je to, kod potpuno diferenciranih, starijih ćelija jedna krupna, centralno postavljena vakuola).
 
  
 
Zavisno od funkcije koju vrše, trajna tkiva su podeljena na:
 
Zavisno od funkcije koju vrše, trajna tkiva su podeljena na:
Red 48: Red 23:
 
*žlezdana  
 
*žlezdana  
 
   
 
   
−
===Površinska tkivo===
+
===Površinska tkiva===
  
 
Površinska (pokorična) tkiva se nalaze na površini svih biljnih organa. Imaju ulogu da:
 
Površinska (pokorična) tkiva se nalaze na površini svih biljnih organa. Imaju ulogu da:
−
zaštite unutrašnjost organa od nepovoljnih uticaja spoljašnje sredine i  
+
*zaštite unutrašnjost organa od nepovoljnih uticaja spoljašnje sredine i  
−
omoguće razmenu materija tih organa i sredine.
+
*omoguće razmenu materija tih organa i sredine.
 
   
 
   
 
U zavisnosti od kog tvornog tkiva nastaju, razlikuju se dve vrste površinskog tkiva:
 
U zavisnosti od kog tvornog tkiva nastaju, razlikuju se dve vrste površinskog tkiva:
−
*primarno, kome pripada epidermis i  
+
*primarno, kome pripada [[epidermis]] i  
 
*sekundarno u koje spadaju:  
 
*sekundarno u koje spadaju:  
−
**pluta i  
+
**[[pluta]] i  
−
**mrtva kora.  
+
**mrtva kora.   
−
   
+
{{više podataka|površinska biljna tkiva}}
−
====Epidermis====
 
−
[[Epidermis]] čine žive ćelije koje su pripijene jedna uz drugu tako da između njih nema intercelulara. Celulozni zidovi ovih ćelija su zadebljali samo prema spoljašnjoj sredini i pokriveni su kutikulom, dlakama i drugim tvorevinama radi što bolje zaštite. Kutikula je masna materija skoro nepropustljiva za vodu i gasove. Zbog toga se u epidermisu obrazuju stome preko kojih ulazi ugljen-dioksid i isparava suvišna voda. Stome su izgrađene od dve ćelije zatvaračice, neravnomerno zadebljalih zidova i otvora između njih. Otvaranje odnosno zatvaranje stominog otvora ćelija sama reguliše. Uz ćelije zatvaračice nalaze se ćelije pomoćnice.
 
−
 
 
−
====Sekundrarna površinska tkiva====
 
−
Stablo i koren, za razliku od lista, kao višegodišnji organi sem rastenja u dužinu još i sekundarno debljaju. Nežno tkivo epidermisa ne može da prati to debljanje organa, već bi pod dejstvom novonastale mase popucalo. Da biljni organi ne bi ostali bez zaštite, odmah se stvara sekundarno pokorično tkivo pluta i mrtva kora.
 
−
 
 
−
Plutu obrazuje [[felogen]] plute (naziva se još i plutin kambijum). Ćelije plute su:
 
−
*čvrsto međusobno spojene,
 
−
* mrtve i
 
−
* ispunjene vazduhom.
 
−
 
 
−
Pluta je nepropustna za vodu i gasove pa se zbog toga obrazuju otvori za provetravanje – lenticele. Lenticele imaju oblik brazde ili kvržice.
 
−
 
 
−
Kada se pluta obrazuje u dubljim slojevima stabla, onda sva tkiva koja leže ispred plute (ka periferiji stabla) pre ili kasnije uginu jer pluta ne dozvoljava dovod hranljivih materija. Kompleks mrtvih tkiva i plute čini mrtvu koru.
 
−
 
 
 
===Osnovna tkiva===
 
===Osnovna tkiva===
 
Parenhimska tkiva nazivaju se i osnovna zato što su sva ostala tkiva, izuzev pokrovnih, uronjena u njih, odnosno čine osnovnu masu biljnog tela.
 
Parenhimska tkiva nazivaju se i osnovna zato što su sva ostala tkiva, izuzev pokrovnih, uronjena u njih, odnosno čine osnovnu masu biljnog tela.
Red 91: Red 51:
  
 
Parenhim za magacioniranje čine ćelije koje imaju sposobnost da nagomilavaju organske materije ili vodu. Takvo tkivo se nalazi u krtolama, rizomima ili zadebljalim korenovima. Drvenaste biljke magacioniraju hranljive materije u stablima, a neke u listovima (aloja, čuvarkuća). Ova tkiva su česta u plodovima i semenima. Biljke sušnih predela prilagođene su tako da mogu nagomilavati velike količine vode u lišću (agava) ili u stablu (kaktusi).
 
Parenhim za magacioniranje čine ćelije koje imaju sposobnost da nagomilavaju organske materije ili vodu. Takvo tkivo se nalazi u krtolama, rizomima ili zadebljalim korenovima. Drvenaste biljke magacioniraju hranljive materije u stablima, a neke u listovima (aloja, čuvarkuća). Ova tkiva su česta u plodovima i semenima. Biljke sušnih predela prilagođene su tako da mogu nagomilavati velike količine vode u lišću (agava) ili u stablu (kaktusi).
 +
{{više podataka|Parenhimsko tkivo}}
  
 
===Mehanička tkiva===
 
===Mehanička tkiva===
Red 97: Red 58:
  
 
Razlikuju se dve osnovne vrste ovog tkiva :
 
Razlikuju se dve osnovne vrste ovog tkiva :
−
*kolenhim i  
+
*[[kolenhim]] i  
−
*sklerenhim.  
+
*[[sklerenhim]].  
−
 
+
{{više podataka|Mehanička tkiva}}
−
Kolenhim je mehaničko tkivo mladih organa koji još rastu. Sastoji se od živih ćelija čiji su zidovi neravnomerno zadebljali. Ćelije su sakupljene u trake ili cilindre, koji se obično nalaze ispod epidermisa mladih stabala .
 
−
 
 
−
Sklerenhim je građen od mrtvih ćelija jako zadebljalih i odrvenelih ćelijskih zidova. Nalazi se u svim delovima biljke koji su prestali sa rastom.
 
−
 
 
−
Deli se na:
 
−
*sklereide ,
 
−
*likina vlakna i
 
−
*drvena vlakna.
 
−
 
 
−
Sklereidi (kamene ćelije) su ćelije sa jako zadebljalim ćelijskim zidom, razbacane između ćelija drugih tkiva. Ima ih i u masi, kao npr. u plodu kruške.
 
−
 
 
−
Likina vlakna su ćelije izduženog oblika, sa zašiljenim vrhovima, te imaju oblik vretena. Likina vlakna konoplje mogu biti dugačka 10 mm, lana 40 mm, a kod nekih biljaka dostižu dužinu do 20 cm. Zidovi ovih ćelija su celulozni i zbog toga su cenjena u industriji (lan, konoplja, kopriva).
 
−
 
 
−
Drvena vlakna (libriform vlakna) se nalaze u drvenom delu stabla. Kraća su od likinih vlakana i njihovi zidovi su jako odrveneli.
 
  
 
===Provodna tkiva===
 
===Provodna tkiva===
Red 119: Red 66:
  
 
Razlikuju se dve vrste ovog tkiva:
 
Razlikuju se dve vrste ovog tkiva:
−
*ksilem i  
+
*[[ksilem]] i  
−
*floem.  
+
*[[floem]].  
  
 
====Ksilem====
 
====Ksilem====
Red 138: Red 85:
 
Ćelije pratilice su priljubljene uz sitaste cevi i sa njima su u vezi preko otvora u bočnim zidovima. Kroz te otvore prolaze plazmodezme (konci citoplazme koji povezuju ćelije). Ćelije pratilice imaju jedro.
 
Ćelije pratilice su priljubljene uz sitaste cevi i sa njima su u vezi preko otvora u bočnim zidovima. Kroz te otvore prolaze plazmodezme (konci citoplazme koji povezuju ćelije). Ćelije pratilice imaju jedro.
 
Floem i ksilem se povezuju i čine provodne snopiće. Provodni snopići mogu biti izgrađeni samo od jedne vrste tkiva (ili ksilema ili floema) i onda su to prosti provodni snopići. Kada sadrže i floem i ksilem onda su složeni provodni snopići. Provodni snopići čine nervaturu listova.
 
Floem i ksilem se povezuju i čine provodne snopiće. Provodni snopići mogu biti izgrađeni samo od jedne vrste tkiva (ili ksilema ili floema) i onda su to prosti provodni snopići. Kada sadrže i floem i ksilem onda su složeni provodni snopići. Provodni snopići čine nervaturu listova.
 +
{{više podataka|provodno tkivo}}
  
 
===Žlezdana tkiva===
 
===Žlezdana tkiva===
Red 143: Red 91:
  
 
Izlučivanje sekreta van biljnog tela ostvaruje se pomoću žlezdanih ćelija koje grade posebne strukture:
 
Izlučivanje sekreta van biljnog tela ostvaruje se pomoću žlezdanih ćelija koje grade posebne strukture:
−
*nektarije,  
+
*[[nektarije]],  
−
*hidatode i dr.  
+
*[[hidatode]] i dr.  
  
 
Nektarije su žlezde koje izlučuju sladak sok (nektar), koji ima važnu ulogu u oprašivanju cvetova. Voda se izlučuje iz biljke pomoću hidatoda. Izlučivanje vode u kapima naziva se gutacija (biljna rosa).
 
Nektarije su žlezde koje izlučuju sladak sok (nektar), koji ima važnu ulogu u oprašivanju cvetova. Voda se izlučuje iz biljke pomoću hidatoda. Izlučivanje vode u kapima naziva se gutacija (biljna rosa).
 +
{{više podataka|Sekretorna tkiva}}
 +
==Literatura:==
 +
* Vujaklija, M: Leksikon stranih reči i izraza, ''Prosveta'', Beograd
 +
* Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ''ZUNS'', Beograd, 2000
 +
*Nešković Mirjana, Konjević R, Ćulafić Ljubinka (2002): Fiziologija biljaka, NNK, Beograd
 +
* Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
 +
*Sarić, M. (1975): Fiziologija biljaka, Naučna knjiga, Beograd
 +
*Blaženčić, Jelena (1990): Praktikum iz anatomije biljaka sa osnovama mikroskopske tehnike,Naučna knjiga, Beograd
 +
*Janjatović, V. (1988), Botanika, Novi Sad
 +
*Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
 +
*Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
 +
*Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
 +
*Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
 +
*Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
 +
*Nikolić,R, Pavlović, S, Živanović, P. (1989): Praktikum iz anatomije biljaka, Meidicnska knjiga, Beograd-Zagreb
 +
*Tatić, B, Petković, V. (1998): Morfologija biljaka, ZUNS, Beograd
 +
  
−
[[Kategorija:Morfologija biljaka]][[Kategorija:Virtuelna nastava]]
+
[[Kategorija:Virtuelna nastava]]
 +
[[kategorija:Morfologija biljaka]]
 +
{{Potpis2}}
 +
[[Kategorija:Biljna tkiva]]

Najnovija izmena na datum 10. januar 2013. u 14:04

Tkivo predstavlja skup međusobno povezanih ćelija slične građe i oblika, istog porekla i funkcije. Većina tkiva pored glavne (primarne) funkcije može da obavlja i jednu ili više dopunskih (sekundarnih) funkcija. Ćelije su organizovane u tkiva kod tzv. viših biljaka (kormofite), dok ih alge ne poseduju. Što je biljka na višem stepenu organizacije ona poseduje više vrsta tkiva.

U organizmu skrivenosemenica se prema diferenciranosti ćelije razlikuju dve osnovne grupe tkiva:

  • tvorna tkiva i
  • trajna tkiva

Tvorna tkiva (meristemi)

Tvorna tkiva grade ćelije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele i od njih nastaju i razvijaju se sva ostala trajna tkiva. Usled stalnih deoba, kojima su izložene, ove ćelije imaju određene

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati tvorno tkivo

Trajna tkiva

Trajna tkiva su izgrađene od ćelija koje vrše određenu funkciju, a trajno su ili delimično izgubile sposobnost deobe. Neka od trajnih tkiva mogu ponovo steći sposobnost deobe i na taj način od njih postaju sekundarni meristemi. Ćelije ovih tkiva su krupnije od meristemskih i imaju veće vakuole (najčešće je to, kod potpuno diferenciranih, starijih ćelija jedna krupna, centralno postavljena vakuola).

Zavisno od funkcije koju vrše, trajna tkiva su podeljena na:

  • površinska
  • osnovna
  • mehanička
  • provodna
  • žlezdana

Površinska tkiva

Površinska (pokorična) tkiva se nalaze na površini svih biljnih organa. Imaju ulogu da:

  • zaštite unutrašnjost organa od nepovoljnih uticaja spoljašnje sredine i
  • omoguće razmenu materija tih organa i sredine.

U zavisnosti od kog tvornog tkiva nastaju, razlikuju se dve vrste površinskog tkiva:

  • primarno, kome pripada epidermis i
  • sekundarno u koje spadaju:
Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati površinska biljna tkiva

Osnovna tkiva

Parenhimska tkiva nazivaju se i osnovna zato što su sva ostala tkiva, izuzev pokrovnih, uronjena u njih, odnosno čine osnovnu masu biljnog tela.

Zavisno od funkcije koju obavljaju ova tkiva se dele na:

  • parenhim za apsorpciju vode i mineralnih materija,
  • parenhim za fotosintezu i
  • parenhim za magacioniranje rezervnih materija.

Parenhim za apsorpciju (rizodermis) je jednoslojno tkivo koje se nalazi u određenom delu korena i služi za upijanje vode i mineralnih materija iz podloge. Ćelije ovog tkiva su često produžene u korenske dlake, čime se mnogo povećava njihova površina, a samim tim i njihova moć upijanja.

Parenhim za fotosintezu nalazi se u listovima i mladim, zelenim stablima. Njegove ćelije sadrže sve ćelijske organele, a posebno su dobro razvijeni hloroplasti u kojima se obavlja proces fotosinteze. U listu je ovo tkivo izgrađeno od dve vrste ćelija: prema licu lista nalazi se palisadno tkivo, građeno od zbijenih ćelija oblika tetraedra; prema naličju lista nalazi se sunđerasto tkivo građeno od ćelija nepravilnog loptastog oblika, između kojih se nalaze prostrani intercelulari. Tkivo za fotosintezu povezano je sa provodnim tkivom da bi se materije stvorene u fotosintezi prenosile do svih delova biljke.

Parenhim za magacioniranje čine ćelije koje imaju sposobnost da nagomilavaju organske materije ili vodu. Takvo tkivo se nalazi u krtolama, rizomima ili zadebljalim korenovima. Drvenaste biljke magacioniraju hranljive materije u stablima, a neke u listovima (aloja, čuvarkuća). Ova tkiva su česta u plodovima i semenima. Biljke sušnih predela prilagođene su tako da mogu nagomilavati velike količine vode u lišću (agava) ili u stablu (kaktusi).

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Parenhimsko tkivo

Mehanička tkiva

Ćelije mehaničkog tkiva su tesno međusobno spojene i imaju debele celulozne zidove sa malobrojnim i sitnim porama, pa daju čvrstinu biljci. Mehanički elementi su u biljnim organima specifično raspoređeni tako da se uz najmanji utrošak materijala obezbeđuju najveća moguća čvrstoća.

Razlikuju se dve osnovne vrste ovog tkiva :

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Mehanička tkiva

Provodna tkiva

Provodno tkivo je specijalizovano za provođenje materija kroz biljku.

Razlikuju se dve vrste ovog tkiva:

Ksilem

Voda sa mineralnim materijama provodi se od korena do svih delova biljke pomoću ksilema. Ksilem je izgrađen od mrtvih ćelija sa odrvenelim zidovima, koje se nazivaju: *traheje i traheidi. Traheje su dugačke cevi nastale uzdužnim spajanjem ćelija. Uzdužni zidovi ćelija koje će obrazovati traheju odrvenjavaju, a njihovi poprečni zidovi nestaju. Traheide su izdužene ćelije najčešće sa šiljatim vrhovima.

Floem

Floem provodi rastvorene organske materije od mesta gde se stvaraju fotosintezom, odnosno od lista pa do svih delova biljke.

Grade ga žive ćelije:

  • sitaste cevi i
  • ćelije pratilice.

Sitaste cevi nastaju od niza ćelija, na čijim se poprečnim zidovima stvaraju perforacije (lat. perforare =probušiti), pa imaju izgled sita (otuda im i naziv). Ove ćelije su bez jedra i imaju malo citoplazme. Ćelije pratilice su priljubljene uz sitaste cevi i sa njima su u vezi preko otvora u bočnim zidovima. Kroz te otvore prolaze plazmodezme (konci citoplazme koji povezuju ćelije). Ćelije pratilice imaju jedro. Floem i ksilem se povezuju i čine provodne snopiće. Provodni snopići mogu biti izgrađeni samo od jedne vrste tkiva (ili ksilema ili floema) i onda su to prosti provodni snopići. Kada sadrže i floem i ksilem onda su složeni provodni snopići. Provodni snopići čine nervaturu listova.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati provodno tkivo

Žlezdana tkiva

Ćelije žlezdanih tkiva stvaraju i izlučuju različite sekrete. Sekreti su proizvodi metabolizma koji biljni organizam izlučuje spolja ili sakuplja u svom telu (u vakuolama). Sekreti se mogu sakupljati u cevima ili kanalima, kao što su npr. mlečne cevi, kod familije mlečika (Euphorbiaceae) i smolni kanali (kod četinara).

Izlučivanje sekreta van biljnog tela ostvaruje se pomoću žlezdanih ćelija koje grade posebne strukture:

Nektarije su žlezde koje izlučuju sladak sok (nektar), koji ima važnu ulogu u oprašivanju cvetova. Voda se izlučuje iz biljke pomoću hidatoda. Izlučivanje vode u kapima naziva se gutacija (biljna rosa).

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Sekretorna tkiva

Literatura:

  • Vujaklija, M: Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd
  • Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
  • Nešković Mirjana, Konjević R, Ćulafić Ljubinka (2002): Fiziologija biljaka, NNK, Beograd
  • Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
  • Sarić, M. (1975): Fiziologija biljaka, Naučna knjiga, Beograd
  • Blaženčić, Jelena (1990): Praktikum iz anatomije biljaka sa osnovama mikroskopske tehnike,Naučna knjiga, Beograd
  • Janjatović, V. (1988), Botanika, Novi Sad
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
  • Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
  • Nikolić,R, Pavlović, S, Živanović, P. (1989): Praktikum iz anatomije biljaka, Meidicnska knjiga, Beograd-Zagreb
  • Tatić, B, Petković, V. (1998): Morfologija biljaka, ZUNS, Beograd
Snežana Trifunović, dipl. biolog
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Biljna_tkiva&oldid=22024“