Botulizam
Botulizam je teško trovanje koju izaziva bakterija Clostridium botulinum lučeći otrov botulin u uslovima bez kiseonika. Botulin je jedan od najjačih prirodnih otrova i najotrovniji protein. Postoji 7 vrsta botulin otrova od kojih 4 izazivaju botulizam kod čoveka. Botulin je neurotoksin koji blokira funkcije nervnog siszema i može dovesti do paralize mišića i prestanka disanja. Kod ljudi se javlja nekoliko oblika: botulizam koji se prenosi hranom, botulizam kod novorođenčadi, botulizam rana, inhalacioni botulizam i dr. Domaće konzervirane namirnice kobasice, dimljeno ili usoljeno meso su čest izvor botulizma koji se prenosi hranom i njihova priprema zahteva poseban oprez.
Sadržaj
Neurotoskin botulin
Postoji 7 različitih oblika botulinum toksina, tipa A – G. Četiri od ovih (tipovi A, B, E i retko F) uzrokuju ljudski botulizam. Tipovi C, D i E uzrokuju bolest kod drugih životinja sisara, ptica i riba.
Toksin botulin je smrtonosan zato što izaziva paralizu mišića. Dovodi do trajne blokade prenosa nervnog nadražaja sa nerva na mišić (motorna ploča) tako što koči oslobađanje acetil-holina na nervnom završetku. Zbog toga se mišići ne kontrahuju.
Botulin je protein izgrađen od dva polipeptidna lanca: teškog i lakog. Toksin se uništava kuvanjem, ali se spore bakterija tako ne mogu uništiti.
Botulizam koji se prenosi hranom
Botulizam u hrani je ozbiljna, potencijalno fatalna bolest. Međutim, to trovanje je relativno retko. Trovanje je obično izazvano uzimanjem hrane koja je zagađena neurotoksinom, nekim od botulinskih toksina. Ne prenosi se sa osobe na osobu.
Spore koje proizvodi bakterija Clostridium botulinum su otporne na toplotu i široko su rasprostranjene u spoljašnjoj sredini. U sredinama bez kiseonika (anaerobnim) spore klijaju, rastu u bakterije koje izlučuju toksine.
C. botulinum je anaerobna bakterija, što znači da može da živi samo u nedostatku kiseonika. Botulizam izazvan hranom nastaje kada C. botulinum raste i proizvodi toksine u hrani pre njenog konzumiranja.
Rast bakterija i stvaranje toksina dešavaju se kod proizvoda sa niskim sadržajem kiseonika i određenim kombinacijama temperature skladištenja i količine konzervansa. To se najčešće dešava kod lagano konzervirane hrane i kod neadekvatno prerađene, konzervirane hrane ili hrane konzervirane u kućnim uslovima..
C. botulinum se ne razvija u kiselim uslovima (pH manji od 4,6) pa se toksin neće formirati u kiseloj hrani. Međutim, ako je hrana već zagađena ovom bakterijom, nizak pH neće razgraditi prethodno formirane otrove. Kombinacije niske temperature skladištenja i sadržaja soli i/ili pH se takođe koriste da se spreči rast bakterija ili stvaranje toksina.
Toksin botulinum pronađen je u raznim namirnicama, uključujući slabokiselo konzervirano povrće (poput pasulja, spanaća, gljiva i repe), ribu (konzerviranu tuna, fermentirana, slana i dimljena riba) i mesne proizvode (šunka i kobasica). Navedena hrana razlikuje se od zemlje do zemlje i odražava lokalne navike u ishrani i postupke konzerviranja hrane.
Simptomi trovanja botulinom u hrani
Botulini su neurotoksini, deluju na nervni sistem. Rani simptomi su izrazit umor, slabost i vrtoglavica, obično praćeni zamagljenim vidom, suvim ustima i poteškoćama u gutanju i govoru. Takođe se mogu javiti povraćanje, proliv, zatvor i oticanje trbuha. Bolest može napredovati do slabosti u vratu i rukama, nakon čega slabost zahvata respiratorne mišiće i mišiće donjeg dela tela. Nema povišene temperature niti gubitka svesti.
Simptome ne uzrokuje sama bakterija, već toksin koji ona proizvodi. Simptomi se obično pojave u roku od 12 do 36 sati nakon unošenja zagađene hrane. Učestalost botulizma je mala, ali stopa smrtnosti je visoka ako se ne dijagnoza brzo ne postavi i odmah ne preduzme odgovarajuće lečenje (rana primena antitoksina i intenzivna respiratorna nega). Bolest može biti smrtna u 5 do 10% slučajeva.
Dečji botulizam
Dečji botulizam javlja se uglavnom kod novorođenčadi mlađih od 6 meseci. Za razliku od botulizma koji se prenosi hranom, uzrokovanog unosom prethodno formiranih toksina u hrani, on se javlja kada novorođenčad guta spore C. botulinum. Spore klijaju u bakterije čije kolonije u crevima deteta oslobađaju toksine. Kod većine odraslih i dece starije od oko 6 meseci to se neće dogoditi jer prirodne odbrambene funkcije u crevima koje se razvijaju tokom vremena sprečavaju klijanje i rast bakterija.
Simptomi C. botulinum kod novorođenčadi su zatvor, gubitak apetita, slabost, izmenjen glas i upadljiv gubitak kontrole glave. Iako postoji nekoliko mogućih izvora infekcije za botulizam kod novorođenčadi, med kontaminiran sporama povezan je u velikom broju slučajeva. Zbog toga se roditelji upozoravaju da deci ne daju med pre navršene jedne godine života.
Botulizam rane
Prisustvo ovog toksina u ranama je retko i javlja se kada spore uđu u otvorenu ranu i mogu se razmnožavati u anaerobnom okruženju. Simptomi su slični botulizmu koji se prenosi hranom, ali mogu potrajati i do dve nedelje. Ovaj oblik bolesti povezan je sa narkomanijom, posebno prilikom ubrizgavanja heroina.
Inhalacioni botulizam
Inhalacioni botulizam je redak i ne javlja se prirodno, na primer, povezan je sa slučajnim ili namernim događajima (kao što je bioterorizam) koji rezultiraju oslobađanjem toksina u aerosolima. Inhalacioni botulizam pokazuje sličan kliničku sliku kao botulizam koji se nalazi u hrani. Srednja smrtna doza za ljude procenjena je na 2 nanograma botulinskog toksina po kilogramu telesne težine, što je otprilike 3 puta veće nego u slučajevima sa hranom.
Nakon udisanja toksina, simptomi postaju vidljivi između 1–3 dana, sa dužim vremenima pojave za manje doze toksina. Simptomi su slični kao i prilikom uzimanja hrane sa toksinom, a kulminiraju mišićnom paralizom i prestankom disanja.
- Bakterija C. botulinum je ista bakterija koja se koristi za proizvodnju botoksa (pored botoksa proizvode se još i dysoprt i kseomin), farmaceutskog proizvoda koji se uglavnom ubrizgava u kliničke (lečenje mišićnog spazma) i kozmetičke svrhe (ublažava posledice starenja kože). Botoks sprečava prenošenje nervnih impulsa sa nerava na mišiće lica koji uzrokuju stvaranje bora. Posledica toga je da su ti mišići stalno opušteni pa se bore ne formiraju. Prilikom tretmana botoksom koriste se prečišćeni i jako razređeni botulinski neurotoksin tip A. Lečenje primenjuju stručne osobe, tretman je vrlo precizan i koristi se samo na malom području sa borama. Obično se dobro podnosi iako se primećuju povremeni neželjeni efekti.
- Smrtonosna doza boltulina je 1 nanogram po kilogramu težine.
- 200 g čistog kristaliziranog botulina moglo bi da usmrti čitavo čovečanstvo!
- Botulin koji se rasprši po vazduhu iz njega se gubi brzo, za jedan dan.
