C
Centrifuga je mašina sa velikim brojem obrtaja koja koristeći centrifugalnu silu izdvaja prema gustini slojeve nehomogene smeše.
Centrioli (centrozomi) su citoplazmatične strukture koje predstavljaju inicijatore ćelijske deobe vidljive pre početka i za vreme deobe ćelije. Dupliraju se u S fazi interfaze i migriraju ka polovima ćelije. Učestvuju u stvaranju deobnog vretena, astera i omogućavaju pokretanje hromozoma ka polovima. Par centriola postavljenih pod pravim uglom čini centrozom.
Centromera ili primarno suženje hromozoma je deo hromozoma pretežno izgrađen od heterohromatina, koji se sastoji od visoko ponovljive, odnosno satelitske DNK. Za centromeru, odnosno, kinetohor se vezuju niti deobnog vretena tokom ćelijskih deoba tj. odgovorna je za pokretanje hromozoma. Hromozom uglavnom ima jednu centromeru, mada se mogu naći i dicentrični i policentrični hromozomi (hromozomi sa dve odnosno više centromera). Po položaju centromere razlikuju se sledeći tipovi hromozoma:
- metacentričan - centromera se nalazi na sredini hromozoma
- submetacentričan - centromera se nalazi bliže jednom kraju hromozoma
- akrocentričan - centromera se nalazi veoma blizu kraja hromozoma
- telocentričan - centromera se nalazi na samom kraju hromozoma; u kariotipu čoveka nastaje kao posledica hromozomskih aberacija.
Celuloza je polisaharid koji ulazi u izgradnju ćelijskog zida biljaka. Sastoji se od velikog broja molekula glikoze, odnosno, njegovih ostataka.
Centrolecitne jajne ćelije imaju veliku količinu žumaceta (pripadaju telolecitnim) koje se nalazi u centru jajeta, a citoplazma se nalazi oko žumaceta, na površini jajeta.
Cerci su parni nastavci u obliku hvataljki koji se nalaze na zadnjem trbušnom segmentu insekata.
Cirkadijski ritam – unutrašnji ritam aktivnosti koji se ponavlja otprilike svaka 24 sata. Karakterističan je za sve žive organizme, osim za bakterije. Genetički je predodređen. Utiče na fizičku aktivnost, fiziolške procese i na metabolizam.
Citohrom – ćelijski respiratorni pigment. Vodeća uloga u oksidativnim procesima svih biljaka i životinja.
Citologija (gr. kytos=šupljina i logos=nauka)je biološka nauka koja se bavi izučavanjem organizacije ćelije.
Citoskelet ili ćelijski skelet je složena mreža izgrađena od preko 20 vrsta citoplazmatičnih proteina koji omogućavaju promenu oblika ćelije, kretanje organela i same ćelije kao i međusobno povezivanje ćelija.
