Razlika između izmena na stranici „Dihibridno ukrštanje”
(→Literatura) |
(→F2 generacija) |
||
| (7 međuizmena istog korisnika nije prikazano) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | Ukrštanje pri kome se prate dve osobine naziva se '''dihibridno'''. Svaku od tih osobina kontroliše jedan gen koji obrazuje dva | + | Ukrštanje pri kome se prate dve osobine naziva se '''dihibridno'''. Svaku od tih osobina kontroliše jedan [[gen]] koji obrazuje dva [[alel]]a : dominantan i recesivan. Geni koji određuju te osobine nalaze se na različitim hromozomima, pa se nazivaju slobodni (nevezani geni) (postoje i [[V|vezani geni]], a to su oni koji se nalaze na istom [[hromozom]]u). [[Gregor Mendel|Mendel]] je vršio dihibridna i polihibridna ukrštanja i našao uverljive dokaze da se [[A|aleli]] rastavljaju (prvi mendelov zakon ili pravilo) i slobodno kombinuju (po principu slučajnosti), drugi Mendelov zakon. |
Jedan od primera takvog ukrštanja je praćenje oblika i boje semena graška. | Jedan od primera takvog ukrštanja je praćenje oblika i boje semena graška. | ||
| − | Oblik semena, određen nekim genom A (obrazuje dva alela: A- | + | Oblik semena, određen nekim genom A (obrazuje dva alela: A - dominantan i a -recesivan), može da bude: |
| − | * okrugao (dominantna) i | + | * okrugao (dominantna osobina) i |
| − | naboran (recesivna), | + | *naboran (recesivna osobina), |
| − | Boja semena graška, određena nekim genom B (obrazuje dva alela: B- | + | Boja semena graška, određena nekim genom B (obrazuje dva alela: B - dominantan i b - recesivan), može da bude: |
* žuta, što je dominantna i | * žuta, što je dominantna i | ||
*zelena, što je recesivna osobina. | *zelena, što je recesivna osobina. | ||
==P i F1 generacija== | ==P i F1 generacija== | ||
| − | [[Slika:Dihibridno.jpg|400px|right|mini|Šema dihibridnog ukrštanja]] | + | [[Slika:Dihibridno.jpg|400px|right|mini|Šema dihibridnog ukrštanja (Panetov kvadrat) - slobodno kombinovanje po 4 različita tipa gameta roditelja iz F<sub>1</sub> generacije daje ukupno 16 mogućih kombinacija u potomstvu, F<sub>2</sub> generaciji]] |
| − | U P generaciji se ukrštaju, kao i u monohibridnom, biljke čistih linija – [[H|homozigot]]i. Jedna linija su biljke dominantni homozigoti (AABB) sa obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme), a druga su recesivni homozigoti (aabb) sa obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme). Homozigoti obrazuju jedan tip | + | U P generaciji se ukrštaju, kao i u monohibridnom, biljke čistih linija – [[H|homozigot]]i. Jedna linija su biljke dominantni homozigoti (AABB) sa obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme), a druga su recesivni homozigoti (aabb) sa obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme). Homozigoti obrazuju jedan tip gameta: dominantan homozigot [[gamet]]e koji svi imaju kombinaciju AB (oba dominantna alela oba gena), a recesivan homozigot gamete sa kombinacijom alela ab (oba recesivna alela oba gena). (Primenjeno je 1. Mendelovo pravilo rastavljanja alela pri obrazovanju gameta – gameti sada imaju po jedan alel gena A i gena B). Slobodnim kombinovanjem gameta AB i ab može da se obrazuje samo jedan [[G|genotip]] AaBb u F1 genaraciji, pa je ona uniformna i po genotipu i po fenotipu ( sve biljke imaju izražene obe dominantne osobine : okruglo i žuto seme). |
==F2 generacija== | ==F2 generacija== | ||
| − | Biljke F1 generacije, s obzirom da su heterozigoti za oba gena (dihibridi), obrazuju 4 tipa gameta | + | Biljke F1 generacije, s obzirom da su heterozigoti za oba gena ('''dihibridi'''), obrazuju 4 tipa gameta. Broj različitih kombinacija alela u gametima izračunava se po formuli 2<sup>n</sup>, gde je n broj gena u heterozigotnom stanju u određenom genotipu, što u ovom slučaju iznosi n=2. gameti su sa sledećim kombinacijama alela : '''AB''' (oba dominantna alela oba gena), '''Ab''' (prvi dominantan alel, drugi recesivan), '''aB''' (prvi recesivan, drugi dominantna alel) i '''ab''' (oba recesivna alela). Kada se ovi gameti međusobno slobodno iskombinuju (''svaki sa svakim''), dobije se 16 mogućih kombinacija u F2 generaciji (vidi šemu desno). |
U F2 generaciji se javljaju 4 različita fenotipa i 9 različitih genotipova. Broj mogućih fenotipova koji se obrazuju u F2 generaciji izračunava se po formuli 2n, a broj mogućih genotipova po formuli 3n, gde je n broj osobina koje se prate(posmatraju). U F2 generaciji obrazuje se 9 različitih genotipova : (AABB, AABb, AaBB, AaBb, Aabb, aaBb, AAbb, aaBB i aabb). | U F2 generaciji se javljaju 4 različita fenotipa i 9 različitih genotipova. Broj mogućih fenotipova koji se obrazuju u F2 generaciji izračunava se po formuli 2n, a broj mogućih genotipova po formuli 3n, gde je n broj osobina koje se prate(posmatraju). U F2 generaciji obrazuje se 9 različitih genotipova : (AABB, AABb, AaBB, AaBb, Aabb, aaBb, AAbb, aaBB i aabb). | ||
| − | + | [[F|Fenotip]]ovi koji se pri ovakom, dihibridnom ukrštanju obrazuju u F2 generaciji su : | |
| − | 1. fenotip obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme) određen je genotipom u kome su oba gena zastupljena bar sa po jednim dominantnim alelom (obeležićemo ga sa A-B-) što se javlja u 9 od ukupno 16 kombinacija ili 9/16 ; | + | 1. fenotip '''obe dominantne osobine''' (okruglo, žuto seme) određen je genotipom u kome su oba gena zastupljena bar sa po jednim dominantnim alelom (obeležićemo ga sa A-B-) što se javlja u 9 od ukupno 16 kombinacija ili '''9/16''' ; |
| − | 2. fenotip u kome je prva osobina dominantna, a druga recesivna (okruglo, zeleno seme) određen je genotipom A-bb koji se javlja u 3 od ukupno 16 kombinacija ili 3/16 | + | 2. fenotip u kome je '''prva osobina dominantna, a druga recesivna''' (okruglo, zeleno seme) određen je genotipom A-bb koji se javlja u 3 od ukupno 16 kombinacija ili '''3/16'''; |
| − | 3. fenotip u kome je prva recesivna, a druga osobina je dominantna (naborano, žuto zrno) određen je genotipom aaB- koji se javlja u 3 od 16 kombinacija ili 3/16 | + | 3. fenotip u kome je '''prva recesivna, a druga osobina je dominantna''' (naborano, žuto zrno) određen je genotipom aaB- koji se javlja u 3 od 16 kombinacija ili '''3/16'''; |
| − | 4. fenotip obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme) određen je genotipom aabb, gde su svi aleli recesivni koji se javlja u 1 od 16 kombinacija- 1/16. | + | 4. fenotip '''obe recesivne osobine''' (naborano, zeleno seme) određen je genotipom aabb, gde su svi aleli recesivni koji se javlja u 1 od 16 kombinacija - '''1/16'''. |
| + | '''Fenotipski odnos u F2 generaciji je , dakle, 9 : 3 : 3 : 1.''' | ||
| + | |||
| + | ==Dodatno vežbanje== | ||
| + | Pogledajte animacije dihibridnog ukršatanja: | ||
| + | * http://www.siskiyous.edu/class/bio1/genetics/dihybrid_v2.html | ||
==Literatura== | ==Literatura== | ||
*Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002. | *Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002. | ||
| Red 41: | Red 46: | ||
*Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986. | *Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986. | ||
*Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990. | *Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990. | ||
| − | {{ | + | {{potpis2}} |
[[Kategorija:Genetika]] | [[Kategorija:Genetika]] | ||
Izmena na datum 16. januar 2018. u 21:18
Ukrštanje pri kome se prate dve osobine naziva se dihibridno. Svaku od tih osobina kontroliše jedan gen koji obrazuje dva alela : dominantan i recesivan. Geni koji određuju te osobine nalaze se na različitim hromozomima, pa se nazivaju slobodni (nevezani geni) (postoje i vezani geni, a to su oni koji se nalaze na istom hromozomu). Mendel je vršio dihibridna i polihibridna ukrštanja i našao uverljive dokaze da se aleli rastavljaju (prvi mendelov zakon ili pravilo) i slobodno kombinuju (po principu slučajnosti), drugi Mendelov zakon.
Jedan od primera takvog ukrštanja je praćenje oblika i boje semena graška.
Oblik semena, određen nekim genom A (obrazuje dva alela: A - dominantan i a -recesivan), može da bude:
- okrugao (dominantna osobina) i
- naboran (recesivna osobina),
Boja semena graška, određena nekim genom B (obrazuje dva alela: B - dominantan i b - recesivan), može da bude:
- žuta, što je dominantna i
- zelena, što je recesivna osobina.
P i F1 generacija
U P generaciji se ukrštaju, kao i u monohibridnom, biljke čistih linija – homozigoti. Jedna linija su biljke dominantni homozigoti (AABB) sa obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme), a druga su recesivni homozigoti (aabb) sa obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme). Homozigoti obrazuju jedan tip gameta: dominantan homozigot gamete koji svi imaju kombinaciju AB (oba dominantna alela oba gena), a recesivan homozigot gamete sa kombinacijom alela ab (oba recesivna alela oba gena). (Primenjeno je 1. Mendelovo pravilo rastavljanja alela pri obrazovanju gameta – gameti sada imaju po jedan alel gena A i gena B). Slobodnim kombinovanjem gameta AB i ab može da se obrazuje samo jedan genotip AaBb u F1 genaraciji, pa je ona uniformna i po genotipu i po fenotipu ( sve biljke imaju izražene obe dominantne osobine : okruglo i žuto seme).
F2 generacija
Biljke F1 generacije, s obzirom da su heterozigoti za oba gena (dihibridi), obrazuju 4 tipa gameta. Broj različitih kombinacija alela u gametima izračunava se po formuli 2n, gde je n broj gena u heterozigotnom stanju u određenom genotipu, što u ovom slučaju iznosi n=2. gameti su sa sledećim kombinacijama alela : AB (oba dominantna alela oba gena), Ab (prvi dominantan alel, drugi recesivan), aB (prvi recesivan, drugi dominantna alel) i ab (oba recesivna alela). Kada se ovi gameti međusobno slobodno iskombinuju (svaki sa svakim), dobije se 16 mogućih kombinacija u F2 generaciji (vidi šemu desno).
U F2 generaciji se javljaju 4 različita fenotipa i 9 različitih genotipova. Broj mogućih fenotipova koji se obrazuju u F2 generaciji izračunava se po formuli 2n, a broj mogućih genotipova po formuli 3n, gde je n broj osobina koje se prate(posmatraju). U F2 generaciji obrazuje se 9 različitih genotipova : (AABB, AABb, AaBB, AaBb, Aabb, aaBb, AAbb, aaBB i aabb).
Fenotipovi koji se pri ovakom, dihibridnom ukrštanju obrazuju u F2 generaciji su :
1. fenotip obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme) određen je genotipom u kome su oba gena zastupljena bar sa po jednim dominantnim alelom (obeležićemo ga sa A-B-) što se javlja u 9 od ukupno 16 kombinacija ili 9/16 ;
2. fenotip u kome je prva osobina dominantna, a druga recesivna (okruglo, zeleno seme) određen je genotipom A-bb koji se javlja u 3 od ukupno 16 kombinacija ili 3/16;
3. fenotip u kome je prva recesivna, a druga osobina je dominantna (naborano, žuto zrno) određen je genotipom aaB- koji se javlja u 3 od 16 kombinacija ili 3/16;
4. fenotip obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme) određen je genotipom aabb, gde su svi aleli recesivni koji se javlja u 1 od 16 kombinacija - 1/16.
Fenotipski odnos u F2 generaciji je , dakle, 9 : 3 : 3 : 1.
Dodatno vežbanje
Pogledajte animacije dihibridnog ukršatanja:
Literatura
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
- Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
- Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
